Пређи на садржај

Јелена Ђукић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Не поистовећивати са Јелена Ђокић или Јелена В. Ђукић.
Јелена Ђукић
Лични подаци
Пуно имеJелена Ђукић
Датум рођења(1980-06-29)29. јун 1980. (44 год.)
Место рођењаКула, СФР Југославија
ОбразовањеАкадемија уметности
УниверзитетУниверзитет у Новом Саду
Занимањеглумица
Породица
СупружникМилорад Милинковић (р. 2018)
Деца1
Рад
Битна улогаИгра судбине — Вишња
Викенд са ћалетом — Мелани
Од јутра до сутра — Данијела
Веза до IMDb-а

Јелена Ђукић (Кула, 29. јун 1980) српска је позоришна, телевизијска и филмска глумица.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођена је 29. јуна 1980. године у Кули.[1] Глуму је дипломирала на Академији уметности у Новом Саду у класи професора Михаила Јанкетића.[2]

Била је у браку с редитељем Милорадом Милинковићем и с њим има ћерку.[3][4][5]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Неке од својих првих улога, Јелена Ђукић је остварила у новосадском Позоришту младих.[1] С ансамблом представе КНКН ПНКН учествовала је на Белефу, 2008. године.[6] Дебитантску филмску улогу остварила је исте године у Маши, редитеља Синише Ковачевића.[7] Нешто касније се појавила у телевизијским серијама Горки плодови и Село гори, а баба се чешља.[1] Играла је у неколико представа Позоришта лутака „Пинокио”. Тумачила је више ликова у серијама Само вечерас и Надреална телевизија, као и једну од улога у филму Пети лептир.[8][9][10] У новембру 2015. премијерно је заиграла у комаду Бранислава Нушића, Прва парница, чију је режију у Позоришту Славија потписао Марко Мисирача.[11] С тадашњим супругом, Милорадом Милинковићем, сарађивала је и у представи Свингери,[12] а затим филму односно мини-серији Патуљци са насловних страна.[13]

Тумачила је лик супруге Вукана Немањића, ког је у пројекту Немањићи — рађање краљевине играо Небојша Глоговац.[7] Појавила се и у серији Краљ Петар Први.[3] Значајнији раст популарности остварила је улогама које су уследиле у серијама на Првој српској телевизији. Ту је играла докторку Тамару Чалић у Ургентном центру, адвокатицу Дарију Кораћ у пројекту Истине и лажи, те Марину у Синђелићима.[14][15][2] Учествовала је у реализацији 409 епизода Игре судбине у улози кућне помоћнице Вишње.[16] Једну од улога остварила је у филму Викенд са ћалетом, те истоименој телевизијској серији која је премијерно приказана на Новој С.[17] Добила је једну од улога у подели позоришног мјузикла Весело девојачко вече, редитеља Радета Вукотића који је премијерно изведен у дворани београдског Дома синдиката.[18] У 2022. телевизијској публици се представила улогом шминкерке Данијеле у серији Од јутра до сутра.[7]

Улоге

[уреди | уреди извор]
Ово је динамичан списак и можда никада неће моћи да задовољи одређене стандарде у потпуности. Можете помоћи тако што ћете га проширити поуздано референцираним уносима.

Позоришне представе

[уреди | уреди извор]
Наслов Улога Редитељ Позориште Премијера
Лепотица и звер Најлепша међ Најлепшима
(премијерно играла Ана Сакић)[19]		 Мирослав Лекић Позориште лутака „Пинокио” 10. децембар 2004.[20][21]
Инстант сексуално васпитање Зага Југ Радивојевић Позориште младих 8. април 2005.[22][23]
Београд некад и сад Евица Синиша Ковачевић 11. март 2006.[24][25]
КНКН ПНКН Жанко Томић 16. новембар 2008.[26][27]
Пут око света Небојша Јовановић Позориште лутака „Пинокио” 10. септембар 2010.[28][29]
Витез Цврчак Цвете Јанева 1. октобар 2011.[30][31]
Прва парница Јелка Марко Мисирача Позориште Славија 7. новембар 2015.[32][33]
Свингери Милорад Милинковић Театар Вук (касније Позориште Славија)[34] 14. фебруар 2017.[35][36]
Весело девојачко вече Раде Вукотић Дом синдиката у Београду 23. новембар 2021.[37][38]
Мушкарац у сендвичу Позориште Славија 29. јун 2023.[39][40]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
2000 ▼ 2010 ▼ 2020 ▼ Укупно
Дугометражни филм 1 2 1 4
ТВ филм 0 0 0 0
ТВ серија 2 8 5 15
Кратки филм 0 0 0 0
Укупно 3 10 6 19
Год. Назив Улога
2000-е ▲
2008. Маша Мина
2008—2009. Горки плодови (серија)
2010. Село гори, а баба се чешља (серија) Медицинска сестра
2010-е ▲
2011. Само вечерас (серија)
2012—2013. Надреална телевизија (серија)
2014. Пети лептир Невена
2018. Патуљци са насловних страна Гордана
2018. Патуљци са насловних страна (серија)
2018. Немањићи - рађање краљевине (серија) Вуканова жена
2019. Краљ Петар Први (серија) Клара Витнауер
2019. Ургентни центар (серија) Др Тамара Чалић
2019. Истине и лажи (серија) Дарија Кораћ
2019. Синђелићи (серија) Марина
2020-е ▲
2020—2022. Игра судбине (серија) Вишња Дулановић
2020. Викенд са ћалетом Мелани
2021. Викенд са ћалетом (серија)
2021—2022. Радио Милева (серија) Црна удовица / Стела
2022—2023. Од јутра до сутра (серија) Данијела
2023. Сложна браћа — Next Đeneration (серија) Мајка

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Позориште је моја прва љубав” (PDF). Шездесете фестивалске ватре. Q Media. 2018. стр. 7. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 9. 2022. г. Приступљено 28. 9. 2022. 
  2. ^ а б Stojanović, Isidora (24. 10. 2020). „Jelena Djukić: Ljubavlju i upornošću-pobeđujte i pazite šta želite”. vibracijaclub@wordpress.com. Приступљено 28. 9. 2022. 
  3. ^ а б J, F. (14. 8. 2020). „Zavoleli ste je kao lepu služavku Višnju, a Jelena je u braku sa 15 godina starijim rediteljem!”. pulsonline.rs. Приступљено 28. 9. 2022. 
  4. ^ Jovović, Pero (4. 2. 2021). „Jelena Đukić: Milorad i ja već tri godine nismo zajedno”. nova.rs. Приступљено 28. 10. 2021. 
  5. ^ Stoisavljević, Lidija (28. 10. 2011). „Razvela se od tragača iz „Potere“, a sada ima novu ljubav: Marko je divan foto”. nova.rs. Приступљено 28. 10. 2021. 
  6. ^ „Počinje Belef 08”. Новинска агенција Бета. Б92. 14. 7. 2008. Приступљено 28. 9. 2022. 
  7. ^ а б в Бањанин, Ј. (26. 9. 2022). „Интервју Јелена Ђукић: Ништа није тешко када волите”. Вечерње новости. Приступљено 28. 9. 2022. 
  8. ^ „Samo večeras”. B92.net. TVprogram.rs. Приступљено 28. 9. 2022. 
  9. ^ „Nadrealna televizija 1. epizoda”. Прва српска телевизија. 3. 9. 2013. Архивирано из оригинала 04. 11. 2013. г. Приступљено 28. 9. 2022. 
  10. ^ „Uloge”. petileptir-film.com. Архивирано из оригинала 26. 09. 2018. г. Приступљено 28. 9. 2022. 
  11. ^ R, K. (20. 10. 2015). „Nušićevi dani u Pozorištu "Slavija"”. Данас. Приступљено 28. 9. 2022. 
  12. ^ „Svingeri”. Позориште Славија. Приступљено 28. 9. 2022. 
  13. ^ G, B. (27. 1. 2018). „(Intervju) Jelena Đukić: Uvek se radujem kada ono što radim vide moji Kuljani”. nasemesto.rs. Приступљено 28. 9. 2022. 
  14. ^ „Nova zvezda „Istina i laži“”. Блиц жена. PressReader. 4. 5. 2019. Приступљено 2. 9. 2022. 
  15. ^ „Urgentni centar - 43. epizoda - Tamara i Ristić se nisu nadali da će neko banuti”. Прва српска телевизија. 10. 3. 2020. Архивирано из оригинала 10. 3. 2020. г. Приступљено 28. 9. 2022. 
  16. ^ Dostanić, Dafina (5. 12. 2021). „"Neću biti u nastavku 'Igre sudbine' i nimalo mi nije žao" Jelena Đukić o poslu i detetu: "Trebaju mi pare"”. Блиц. Приступљено 28. 9. 2022. 
  17. ^ Jovović, Pero (24. 2. 2021). „Jelena Đukić: I sama sam trpela nasilje od muškaraca”. nova.rs. Приступљено 28. 9. 2022. 
  18. ^ Makragić, Ivan (6. 12. 2021). „Mjuzikl „Veselo devojačko veče“ predstavljen medijima pred premijeru 23. decembra u Kombank Dvorani”. musicpocket.org. Архивирано из оригинала 28. 09. 2022. г. Приступљено 28. 9. 2022. 
  19. ^ „Lepotica i zver”. Позориште лутака Пинокио. Архивирано из оригинала 27. 02. 2005. г. Приступљено 28. 9. 2022. 
  20. ^ „Lepotica i Zver – Pozorište Lutaka Pinokio”. superdete.com. Приступљено 28. 9. 2022. 
  21. ^ „Премијере од 2000. године”. Позориште лутака Пинокио. Приступљено 28. 9. 2022. 
  22. ^ „Инстант сексуално васпитање”. Позориште младих. Архивирано из оригинала 1. 10. 2006. г. Приступљено 28. 9. 2022. 
  23. ^ Годишњак 28 2007, стр. 129.
  24. ^ „Београд некад и сад”. Позориште младих. Архивирано из оригинала 1. 10. 2006. г. Приступљено 28. 9. 2022. 
  25. ^ Годишњак 28 2007, стр. 127—128.
  26. ^ „KNKNPNKN”. Позоришна трупа Јорик. Приступљено 28. 9. 2022. 
  27. ^ Годишњак 31 2010, стр. 120—121.
  28. ^ „Put oko sveta”. Позориште лутака Пинокио. Архивирано из оригинала 26. 04. 2012. г. Приступљено 28. 9. 2022. 
  29. ^ Годишњак 33 2012, стр. 94.
  30. ^ „Витез Цврчак”. Позориште лутака Пинокио. Приступљено 28. 9. 2022. 
  31. ^ Годишњак 34 2013, стр. 87.
  32. ^ „Prva parnica”. Позориште Славија. Архивирано из оригинала 28. 09. 2022. г. Приступљено 28. 9. 2022. 
  33. ^ Годишњак 38 2017, стр. 78.
  34. ^ Годишњак 40 2019, стр. 73.
  35. ^ „Свингери”. Театар Вук. Приступљено 28. 9. 2022. 
  36. ^ Годишњак 39 2018, стр. 75—76.
  37. ^ G, I. (24. 11. 2021). „Novogodišnji mjuzikl "Veselo devojačko veče" Adaptacija američkog mjuzikla u izvođenju Ivane Peters, Tijane Dapčević, Zorane Pavić Maje Brukner i Jelene Đukić”. Ало!. Приступљено 28. 9. 2022. 
  38. ^ „Premijera mjuzikla „Veselo devojačko veče“”. Танјуг. Крстарица. 24. 11. 2021. Приступљено 28. 9. 2022. 
  39. ^ „Muškarac u sendviču”. Позориште Славија. Приступљено 16. 10. 2023. 
  40. ^ „Muškarac u sendviču”. hocupozoriste.rs. Приступљено 16. 10. 2023. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јелена_Ђукић&oldid=28900502”