Јелена Мијић
Јелена Мијић | |
|---|---|
| Место рођења | Нови Сад, Србија |
| Занимање | Мултимедијална уметница |
| Награде | Награда Димитрије Башичевић Мангелос |
Јелена Мијић[1] (1989, Нови Сад) је мултимедијална уметница и културна радница која живи и ради у Београду и Буковцу (Нови Сад). Завршила је основне и мастер студије сликарства на Факултету ликовних уметности у Београду. Ради у различитим медијумима, од сликарства и фотографије, преко видеа, до мултимедијалних инсталација. Највише је занимају теме случајности, игре и грешке у уметности, партиципативност публике и случајних пролазника, ауторства и ауторитета уметникове личности, као и односа теорије уметности и уметничког делања[2]. Имала је неколико самосталних изложби и излагала на неколицини групних у земљи и иностранству. Чланица је уметничког фотографског колектива Belgrade Raw[3]. Излагала је на више самосталних и групних изложби у земљи и иностранству. Добитница је награде “Димитрије Башићевић Мангелос” која се додељује младим визуелним уметницима за 2017. годину[4].
О животу и раду
[уреди | уреди извор]Јелена је рођена 1989. године у Новом Саду, а одрастала је у селу Буковац у близини Новог Сада. Завршила је основне студије сликарства на Факултету ликовних уметности у Београду (2012/2013.) Наредне године (2013/2014.) била је гостујућа студенткиња на летњем семестру на Freie Kunst[5] на класи професора Jean Мarc Bustamantea[6] (Akademie der Bildenden Künste)[7] у Минхену у Немачкој. Након тога завршила је мастер студије сликарства на Факултету ликовних уметности у Београду (2014/2015). Од 2013. године део је организационог тима МултиМадеира[8] интернационалног резиденцијалног програма, који се дешава на португалском острву Мадеири. Била је део тима који је 2016. године основао Оставинску галерију која је део независног културног центра Магацин у Краљевића Марка. Од 2017. до 2022. године била је део уредничке редакције радио емисије Сценирање[9], која се бави уметничком и културном сценом у Србији. Алумнисткиња је RU unlimited у Њујорку, као и Sound development city уметничке експедиције. Сарадница на истраживачком пројекту РЕКС ПРЕПА(Р)КИНГ (25 година КЦ Рекс). Сарадница је Ремонт НУА од 2020. године[1][10].
Радови (избор)
[уреди | уреди извор]- 2023 - Најбоља слика[11][12]
- 2021 - Јелина посла [13][14]
- 2017 - Велика изложба слика[15], поднаслов Како ме је Њујорк вратио у сликарство[16]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Студентски Културни Центар - Крагујевац | Најбоља сликаЈелена Мијић07. 11. 2023.” (на језику: српски). Приступљено 2024-12-14.
- ^ „ЈЕЛЕНА МИЈИЋ – KOLEKCIJA / OKTOBARSKI SALON” (на језику: српски). Приступљено 2024-12-14.
- ^ „Belgrade Raw”. Belgrade Raw (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-14.
- ^ „Znakovi”. РТС (на језику: српски). Приступљено 2024-12-14.
- ^ „FREIE KUNST”. FREIE KUNST (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-14.
- ^ Jean-Marc Bustamante (на језику: немачки), 2021-07-05, Приступљено 2024-12-14
- ^ „Akademie der bildenden Künste Wien”. Akademie der bildenden Künste Wien (на језику: немачки). 2024-06-26. Приступљено 2024-12-14.
- ^ „multimadeira” (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-14.
- ^ „Sceniranje”. Radio Aparat (на језику: српски). 2022-01-05. Приступљено 2024-12-14.
- ^ „Jelena Mijić”. Secondary Archive (на језику: пољски). Приступљено 2024-12-14.
- ^ „the best painting - lala jela”. cargocollective.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-14.
- ^ „Najbolja slika Jelene Mijić | SEEcult.org”. www.seecult.org. Приступљено 2024-12-14.
- ^ „jelina posla / jela's business - lala jela”. cargocollective.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-14.
- ^ „Jelina posla | SEEcult.org”. www.seecult.org (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-14.
- ^ „the grand painting exhibition with a pile of paintings - lala jela”. cargocollective.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-14.
- ^ „Kako je Njujork vratio Jelenu Mijić slikarstvu | SEEcult.org”. www.seecult.org. Приступљено 2024-12-14.