Јерменска католичка црква
Јерменска католичка црква | |
---|---|
Основни подаци | |
Оснивач | Аврам Петрос Арџиван |
Оснивање | 26. новембар 1742. |
Седиште | Бзомар, Либан |
Језик | јерменски |
www | |
Број | |
Верника | 700.806 |
Јерменска католичка црква, такође позната и као Јерменска унијатска црква (јерм. Հայ Կաթողիկէ Եկեղեցի), је посебна источнокатоличка црква, која следи јерменску литургијску традицију. Настала је одвајањем дела верника од Јерменске апостолске цркве, и њиховим приступањем Католичкој цркви. Римски папа Бенедикт XIV је 1742. године званично прогласио оснивање Јерменске источнокатоличке цркве. Сједиште Јерменске источнокатоличке цркве је град Бзомар у Либану. Црква је 1749. године изградила свој комплекс у Бзомару. Током геноцида над Јерменима (1915—1923), црква се проширила на Сирију.
Јерменска источнокатоличка црква је присутна и у Пољској, гдје је основана 1630. године. Центар те цркве је био у Галицији, а сада има два центра, један у Гдањску, а други у Гљивицама.[1]
Структура
[уреди | уреди извор]Структура Јерменске католичке цркве
[уреди | уреди извор]Архиепископске дијецезе:
- Бејрут, Либан
- Алеп, Сирија
- Багдад, Ирак
- Константинопољ (Истанбул), Турска
- Лавов, Украјина
Епархије:
- Александрија, Египат
- Исфахан, Иран
- Камишли, Сирија
- Њујорк, САД
- Париз, Француска
- Буенос Ајрес, Аргентина
Апостолски егзархати:
- Латинска Америка
- Мексико
Ординаријати за вјернике Источног обреда:
- Источна Еропа
- Грчка
- Румунија
Патријархални егзархати:
- Дамаск, Сирија
- Јерусалим, Израел
- Аман, Јордан
Број вјерника
[уреди | уреди извор]Јерменска католичка црква је 1990. године имала 142.853 вјерника, 2000. године је било 362.047, а 2008. године 700.806.[тражи се извор]
Бискупија | 1990. | 2000. | 2008. |
---|---|---|---|
Бејрут, Либан | 15.000 | 12.000 | 12.000 |
Исфахан, Иран | 2.200 | 2.200 | 10.000 |
Багдад, Ирак | 2.200 | 2.000 | 2.000 |
Александрија, Египат | 1.500 | 1.287 | 6.000 |
Алеп, Сирија | 15.000 | 17.000 | 17.500 |
Камишли, Сирија | 4.303 | 4.000 | 4.000 |
Дамаск, Сирија | 9.000 | 8.000 | 6.500 |
Истанбул, Турска | 3.700 | 3.680 | 3.650 |
Аман и Јерусалим | Н/А | 280 | 800 |
Лавов, Украјина | Н/А | Н/А | 0 |
Париз, Француска | 30.000 | 30.000 | 30.000 |
Атина, Грчка | 650 | 600 | 350 |
Латинска Америка и Мексико | 30.000 | 12.000 | 12.000 |
Буенос Ајрес | Н/А | 16.000 | 16.000 |
Румунија | Н/А | 1.000 | 806 |
Њујорк (САД И Канада) | 34.000 | 36.000 | 36.000 |
Гјумри, Јерменија | основана 1991. | 220.000 | 490.000 |
Укупно | 142.853 | 362.047 | 700.806 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Јерменска католичка црква, Енциклопедија Британика” (на језику: (језик: енглески)). Непознати параметар
|acsessdate=
игнорисан (помоћ)
Литература
[уреди | уреди извор]- Kornél, Nagy (2011). „The Catholicization of Transylvanian Armenians (1685—1715): Integrative or Disintegrative Model?”. Integrating Minorities: Traditional Communities and Modernization. Cluj-Napoca: Editura ISPMN. стр. 33—56.
- Stopka, Krzysztof (2016). Armenia Christiana: Armenian Religious Identity and the Churches of Constantinople and Rome (4th-15th century). Kraków: Jagiellonian University Press.