Јиржи Карасек зе Лвовиц
Јиржи Карасек зе Лвовиц | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 24. јануар 1871. |
Место рођења | Праг, Аустроугарска |
Датум смрти | 5. март 1951.80 год.) ( |
Место смрти | Праг, Чехословачка |
Књижевни рад | |
Период | декаденција |
Утицаји од | Пол Верлен, Шарл Бодлер, Стефан Маларме, Оскар Вајлд, Фридрих Ниче, Аугуст Стринберг |
Утицао на | Јан Зрзави |
Најважнија дела | Зазидани прозори, Содома, Аристократска књига, Острво прогнаних, Ендимион. |
Потпис |
Јиржи Карасек зе Лвовиц (чеш. Jiří Karásek ze Lvovic; Праг, 24. јануар 1871 – Праг 5. март 1951) био је чешки књижевник, колекционар и књижевни критичар. Значајни је представник декаденције у чешкој књижевности, кога су противници називали Краљем позера. У својим делима писао је о слободној љубави, хомосексуалности, некрофилији, пролазности и смрти. Као вид протеста против баналности и осредњости живота оновремене масе, Карасек је створио особен естески и изоловани свет аристократских појединаца, издвојених од свакодновног живота и уобичајних друштвених односа. У таквом свету његови јунаци култивишу своје дивље страсти и приватне фантазије.[1] Као писац и критичар био је близак поступку натурализма и импресионизма.
Додатак зе Лвовиц придодао је свом имену тврдећи да је потомак шеснаестовековног астронома Циприана Лвовицкехоа зе Лвовица.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 24. јануар 1871. у Прагу, где је завршио средњу школу. Наставио је школовање на богословском факултету, где је провео мање од две године.[2] На годину дана напустио је Чешку живећи у Баварској, да би се 1891. вратио у свој родни град и запослио као службеник у пошти. Касније је именован за директора поштанског музеја, библиотеке и архива.
Заједно са Арноштем Прохазком 1894. основао је часопис Модерни преглед (Moderní revue), у којем је углавном објављивао стваралаштво чешке и француске декаденције. У јунском броју 1895. Карасек је написао чланак у одбрану хомосексуалности, и на тај начин написао њену прву јавну одбрану у чешкој историји. Пошто је сам Карусек био геј, тема му је била веома блиска. Убрзо је покренуо "часопис за сексуалне реформе" Глас (Hlas), неку врсту пионирског геј часописа.[3] Након његовог гашења покренуо је сличан часопис под називом Нови глас (Nový hlas).[4]
Током свог живота прикупио је велику приватну библиотеку (48.000 наслова)[5] и колекцију словенске уметности и графике (40.000 примерака). Ту такозвану Карасекову колекцију донирао је удружењу Соко смештеном у Тиршовом дому у Прагу, под условом да буде њен управник до краја живота. Од 1954. колекција је део Музеја чешке књижевности.[6] Интересовао се за окултизам и био је члан херметичког друштва Hermetik Universalia.
Умро је од запаљења плућа 1951.
Стваралаштво
[уреди | уреди извор]Карасек је аутор неколико збирки поезије, романа и приповетки. Писао је под утицајем Шарла Бодлера, Пола Верлена, Оскара Вајлда и Фридриха Ничеа. Посебан утицај на његово стваралаштво извршио је и Аугуст Стринберг, кога је у свом есеју назвао апостолом истине, револуционарним писцем преломног периода, и ствараоцем који је пригрлио нову, аристократску, културну тачку гледишта.[7]
Његова поезија носи типичне особине декаденције (морбидну еротику, развратност, болешљивост, аристократизам, идеализацију патолошког итд). Због мотива присутних у његовој поезији, често је наилазио на осуду. Тако је целокупни тираж друге песничке збирка Содома заплењен под оптужбом за неморалност. Наводно је своју поезију писао у замраченој соби, окружен увелим цвећем.[8]
Карасекова проза писана је у традицији готског романа. У њој је присутан егзотични и бизаран свет насељен мистицима, демонима, тровачима и чаробњацима. У роману Ганимед из 1925. варирао је мит о голему. У њему вајар Јерген Мелер оживљава своју скулптуру прелепог младића, као вид компензације сопствене физичке ружноће.[9] Данас се поједини делови његовог прозног опуса сврставају у научну фантастику.
Његово дело утицало је на чешког сликара и графичара Јана Зрзавија.
Одабрана дела
[уреди | уреди извор]- Зазидани прозори (Zazděná okna, 1894)
- Содома (Sodoma, 1895)
- Рукавац (Stojaté vody, 1895)
- Аристократска књига (Kniha aristokratická, 1896)
- (Sexus necans, 1897)
- Готичка душа (Gotická duše, 1900)
- Импресионистичко и иронично (Impresionisté a ironikové, 1903)
- Разговори са смрћу (Hovory se smrtí, 1904),
- Романи о три чаробњака: Манфред Макмилен, Скарабеус (Балегар), Ганимед (Romány tří mágů: Román Manfreda Macmillena (1907), Scarabaeus (1908), Ganymedes (1925))
- Ендимион (Endymion, 1909)
- Острво прогнаних (Ostrov vyhnanců, 1912)
- Песме скитнице о животу и смрти (Písně tulákovy o životě a smrti, 1930)
- Изгубљени рај (Ztracený ráj, 1938)
- Последња берба (Poslední vinobraní, 1946)
- Успомене (Vzpomínky, 1994, постхумно)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ort 2013, стр. 86
- ^ Med, Jaroslav, Básník marné touhy, u: Jiří Karásek ze Lvovic, Ocúny noci, Odeon, Prag, 1984, str: 13.
- ^ Haggerty, George; Zimmerman, Bonnie (2003). Encyclopedia of Lesbian and Gay Histories and Cultures. Garland Science. стр. 363. ISBN 978-1-135-57871-8.
- ^ LISHAUGEN, Roar: Nejistá sezóna jiné literatury, Dějiny a současnost, č. 12/2007. (online)
- ^ Katalog online: http://nris.nkp.cz/Katalog.aspx?sigla=ABE336&katkey=PNPKKG Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јун 2011)
- ^ Lexikon české literatury 2/II K–L. Praha: Academia, 1993. S. 664.
- ^ Robinson 2008, стр. 171
- ^ Gafijczuk 2013, стр. 182
- ^ Thomas 2010, стр. 66
Литература
[уреди | уреди извор]- Thomas, Alfred (2010). Prague Palimpsest: Writing, Memory, and the City. University of Chicago Press. стр. 66. ISBN 978-0-226-79541-6.
- Gafijczuk, Dariusz (2013). Identity, Aesthetics, and Sound in the Fin de Siècle: Redesigning Perception. Routledge. стр. 182. ISBN 978-1-134-49233-6.
- Robinson, Michael (2008). An International Annotated Bibliography of Strindberg Studies 1870-2005: General studies. MHRA. стр. 171. ISBN 978-0-947623-81-4.
- Haggerty, George; Zimmerman, Bonnie (2003). Encyclopedia of Lesbian and Gay Histories and Cultures. Garland Science. стр. 363. ISBN 978-1-135-57871-8.
- Ort, Thomas (2013). Art and Life in Modernist Prague: Karel ?apek and His Generation, 1911-1938. Palgrave Macmillan. стр. 86. ISBN 978-1-137-07739-4.