Пређи на садржај

Јован Ђорђевић (педагог)

С Википедије, слободне енциклопедије
Јован Ђорђевић
Датум рођења(1922-06-20)20. јун 1922.
Место рођењаНишКраљевина Југославија
ЗанимањеПедагог

Јован Ђорђевић (рођен 20. јуна 1922) је српски педагог и академик.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Образовање

[уреди | уреди извор]

Рођен је 20. јуна 1922. у Нишу, где је завршио основну школу и гимназију.[1] Године 1942. је завршио Учитељску школу у Јагодини, а педагогију је дипломирао 1950. на Филозофском факултету Универзитета у Београду.[1] Друштвене науке је студирао на Институту друштвених наука у Београду 1950—1952.[2] Докторску дисертацију „Прилог експерименталном испитивању дидактичке вредности наставног филма” је одбранио 1961. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду.[2]

Професионално деловање

[уреди | уреди извор]

На почетку свог радног века је радио као учитељ у Лалинцу и Лесковику.[1] На Одељењу за педагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду је радио као асистент, доцент, ванредни и редовни професор.[1] Студентима педагогије на редовним и постдипломским студијама је предавао предмете Општа педагогија – теорија васпитања и Дидактика.[1] Као хонорарни наставник је радио на Факултету техничких наука Универзитета у Крагујевцу и Филозофском факултету у Новом Саду и Петрињи.[3]

Био је редован члан и председник Педагошког друштва Србије, потпредседник Савеза педагошких друштава Југославије, члан редакције часописа „Настава и васпитање” и издавачког савета часописа „Педагогија”.[2] Редовни је члан и потпредседник Српске академије образовања.[1]

Аутор је двадесет и пет књига и монографија, од којих је пет коаутор, и преко двеста педесет научних и стручних радова из опште педагогије и историје васпитања и дидактике.[1]

Подручја научног интересовања

[уреди | уреди извор]

Подручја научног интересовања Ђорђевића су теорија васпитања – интелектуално и морално васпитање и дидактика – проблем савремене наставе.[2] У овим областима је објавио своје најзначајније радове:[3]

  • „Дијаслике и наставни филм у школи” 1962.
  • „Телевизија у васпитању и образовању” 1965.
  • „Неуспех ученика у основним и средњим школама Београда” са Љ. Крнетом и Николом Поткоњаком 1973.
  • „Могућности телевизије у васпитању и образовању” 1975.
  • „Интелектуално васпитање” 1975. и 1983.
  • „Различити методолошки приступи у проучавању проблема моралног васпитања” 1977.
  • „Савремена настава – организација и облици” 1981.
  • Мёsimi basЬkёkоbor organizmi dbe format („Савремена настава на албански језик”) 1986.
  • „Педагогија” са Николом Поткоњаком 1983, 1985, 1986. и 1988.
  • „Иновације у настави” 1986.
  • „Ученици о својствима наставника” са Б. Ћорђевићем 1988.

Признања и награде

[уреди | уреди извор]

Добитник је бројних признања и награда за научну и друштвену активност међу којима су:[3]

  • Плакета града Београда 1944—1984.
  • Орден рада са златним венцем 1968.
  • Републичка награда РС Србије „25. мај” 1978.
  • Орден заслуга за народ са сребрним зрацима 1981.
  • Октобарска награда града Београда „Доситеј Обрадовић” 1982.
  • Повеља Савеза педагошких друштава Србије
  • Плакета Савета за бригу о деци и омладини Југославије
  • Плакета Коларчевог народног универзитета
  • Орден рада са црвеном заставом 1988.

Библиографија

[уреди | уреди извор]
  • Различити методолошки приступи у проучавању проблема моралног васпитања, "Просвета", Београд, 1977.
  • Креативно мишљење, ''Просветни преглед'', 1440 (8), 1983.
  • Интелектуално васпитање, ИЦС, Београд, 1975; II проширено издање, Просветни преглед, Београд, 1983.
  • Иновације у настави,"Просвета", Београд, 1986.
  • Ученици о својствима наставника (са Б. Ђорђевић), ''Просвета'', Београд, 1988.
  • Интелектуално васпитање и савремена школа, "Свјетлост", Сарајево, 1990.
  • Својства универзитетских наставника (са Б. Ђорђевић), Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета, Београд, 1992.
  • Васпитно-образовни циљеви и друштвено-моралне вредности, ''Наша школа'', Бања Лука, 1- 2, 1995.
  • Настава и учење у савременој школи, Учитељски факултет, Београд, 1997.
  • Реформски педагошки покрети у 20. веку, Учитељски факултет у Београду и ''Научна књига'', Београд, 2000.
  • Морално васпитање - теорија и пракса, Савез педагошких друштава Војводине, Нови Сад, 1996, друго издање 2002. године.
  • Савремени проблеми друштвено-моралног васпитања (са Б. Ђорђевић), Савез педагошких друштава Војводине и Висока школа струковних студија за образовање васпитача ''Михаило Палов'' у Вршцу, Нови Сад, 2010.
  • Дидактика, у Педагогија (са Н. Поткоњаком), Научна књига, Београд, 1985. до 1990.
  • Дидактика, у Педагогија (са Н. Трнавцем), Научна књига, Београд, 1992. до 2012.

Чланци и други радови

[уреди | уреди извор]
  • Које филмове гледају деца осмогодишње школе, Савремена школа, 3-4, 1953.
  • Предзнања о читању и писању ученика основне школе, Настава и васпитање, 6, 1955, 251-255.
  • Проблем инверзије слова у фази почетног писања, Настава и васпитање, 6, 1955, 357-362.
  • О физичком и интелектуалном раду, Настава и васпитање, 3-4, 1963.
  • Проблеми конкретизације васпитно-образовних циљева, Педагошка стварност, 10, 1964, 609-617.
  • Коришћење едукативних ТВ емисија у настави, Настава и васпитање, 7-8, 1965, 366-375.
  • Породица и школа као фактори у формирању моралног карактера, Настава и васпитање, 5, 1967, 493-498.
  • Процењивање рада у школама, Настава и васпитање, 4, 1967, 274-276.
  • Схватања Коменског о моралном васпитању, Педагогија, 1, 1970, 80-90.
  • Округли сто педагогије: Циљ васпитања, Педагогија, 1, 1971.
  • Експериментална педагогија, Педагогија, 2, 1971, 193-212.
  • Решавање проблема као облик стваралачког рада у настави, Настава и васпитање, 3, 1972, 237-257.
  • Фазе интелектуалног развитка и педагошке импликације, Настава и васпитање, 5, 1972, 514-529.
  • Мотивација, учење и интелектуално васпитање, Настава и васпитање, 1, 1973, 17- 35.
  • Савремени покушаји и облици организације учења и наставе, Настава и васпитање, 4, 1973, 414-437.
  • Могућности примене радио-школе у настави, Настава и васпитање, 2, 1974, 9-19.
  • Методе прогнозирања у педагогији, Зборник 8 Института за педагошка истраживања, Београд, 1975, 153-157.
  • Методе и технике проучавања чврстине моралних судова, Зборник 8 Института за педагошка истраживања, Београд, 1975, 219-225.
  • Морални ставови ученика основне школе у различитим хипотетичким ситуацијама, Зборник 9 Института за педагошка истраживања, Београд, 1976.
  • Школа и морално васпитање, Зборник 9 Института за педагошка истраживања, 1976, 13-26.
  • Значај и функција образовне технологије, у Модернизација образовног рада, Републички завод за васпитање и образовање, Београд, 1977, 29-45.
  • Проблеми конкретизације циљева и задатака васпитања и образовања, Настава и васпитање, 5, 1978, 614-629.
  • Индивидуализована настава, Настава и васпитање, 2, 1979, 167-186.
  • Савремени проблеми диференциране наставе, Настава и васпитање, 3, 1979, 261-281.
  • Тимска настава, Настава и васпитање, 2, 1980, 231-250.
  • Иновације у васпитању и образовању, Настава и васпитање, 1, 1981, 9-19.
  • Процењивање васпитно-образовног рада ученика, Настава и васпитање, 3-4, 1982, 825-841.
  • Новији прилази и поступци у оцењивању ученика, у Оцењивање, ''Просветни преглед'' (Специјално издање), Београд, 1984, 35-40.
  • Савремене тенденције у избору наставних садржаја, Округли сто 7, у Школски програми и савремене потребе у области образовања, Институт за педагошка истраживања, Београд, 1984, 19-25.
  • Личност наставника и васпитање ученика, Настава и васпитање, 1, 1985, 57-69. Дискусија као метод у моралном васпитању, Педагошка стварност, 1-3, 1985, 105-112.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е „srpski pedagozi”. pdfcoffee.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-28. 
  2. ^ а б в г „Ј.Ђорђевић”. www.sao.org.rs. Приступљено 2024-05-28. 
  3. ^ а б в Живот и дело Јована Ђорђевића (поводом деведесетогодишњице живота и рада). Београд: Српска академија образовања Београд. 2012.