Пређи на садржај

Јован Ћирић (судија)

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Јован Ћирић.
Јован Ћирић
Датум рођења(1960-04-04)4. април 1960.
Место рођењаБеоград, ФНРЈ
Датум смрти12. децембар 2022.(2022-12-12) (62 год.)
Место смртиБеоград, Србија

Јован Ћирић (Београд, 4. април 1960 — Београд 12. децембар 2022) био је српски правник, научни саветник, бивши директор Института за упоредно право[1] и од 2016 године судија је Уставног суда Србије.[2]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Јован Ћирић рођен је у Београду, где је завршио основну школу и Пету београдску гимназију. Године 1979. уписао је Правни факултет у Београду, на коме је дипломирао 1984. Следеће, 1985. године запослио се у Институту за криминолошка и социолошка истраживања, где је радио као истраживач. 1990. године ја магистрирао на београдском Правном факултету са темом „Несавесно лечење болесника“, док је 2000. године на истом факултету докторирао са темом „Ваправни утицаји на казнену политику судова“.

Године 2000. др Јован Ћирић се запошљава у Институту за упоредно право. Звање „научни сарадник" стиче 2002. године стиче, а 2004. звање „виши научни сарадник“. У највише научно звање, „научни саветник“,[3] изабран је 2009. године. Од 2006, до 2010 је био Председник Управног одбора Института за криминолошка и социолошка истраживања. Такође је био члан Етичког комитета Клиничког центра Србије и Потпредседник Српског удружења за медицинско право. У 2009. као и 2012. години др Ћирић је био члан радне групе за измене и допуне кривичног законодавства Србије. Од 2007. до 2016. године био је директор Института за упоредно право. За судију Уставног суда Србије изабран је 2016. године.

Био је потпредседник криминолошке секције „Српског удружења за кривичноправну теорију и праксу“.

Преминуо је 12. децембра 2022. године у Београду.[4]

Научно-истраживачки пројекти

[уреди | уреди извор]

Током рада у Институту за криминолошка и социолошка истраживања, Ћирић је, између осталог учествовао у раду на пројектима: „Кривичноправна заштита друштвене својине“; „Економски криминалитет у Србији“; „Казнена политика судова у Србији“, итд.

У Институту за упоредно право, био је ангажован на неколико пројеката, као што су: „Државни универзитети у европском правном систему“; „Хармонизација српског права са правом ЕУ у области енергетике“; „Људска права у сектору одбране“; „Анти-дисикриминациона политика у Србији“; „Улога јавних тужилаца у успостављању владавине права“. Током 2007/2008 године, био је ангажован на пројекту који је финансирала Агенција УН –UNICRI и Правни факултет Универзитета у Фиренци: „Борба против организованог криминалитета у Србији“. Из тог пројекта је настала прва књига у Србији која је третирала проблематику организованог криминалитета.

Од 2006. до 2010. је био руководилац пројекта рађеног при Министарству науке: „Српско право и међународне судске институције“, док је од 2011 до 2016. руководио пројектом: „Српско и Европско право – упоређивање и усаглашавање.“ Институт за упоредно право је под његовим руководством објавио зборник радова; „75 година од успостављања Јасеновца“.[5] Та књига била је представљена у Њујорку, а послужила је као предтекст конференције и изложбе одржане поводом дана холокауста у Њуџерзију 2017.[6] У тој књизи је један од аутора био и познати истраживач холокауста из Израела – Гидеон Грајф, а цела манифестација је одржана уз помоћ Министарства спољних послова Србије.

За време док је био директор Института за упоредно право, био је уредник неколико значајних зборника радова, као што су: „Космет – Гордијев чвор“; „Увод у право САД“ и „Хашки трибунал између права и политике“, чији су делови послужили Председнику Србије Томиславу Николићу за његов говор у УН о међународним ad-hoc трибуналима, 2013. године.

Треба поменути и зборник радова „100 година од почетка Првог светског рата”. То је зборник који се састоји од 46 радова 54 аутора, не само из Србије, него и из САД, Француске, Италије, Аустрије, Словеније, Албаније и Русије. Покровитељ те књиге био је тадашњи Предсеник Србије Томислав Николић, књига је била промовисана у Андрићграду на посебној конференцији, а промоције те књиге је била организована и у Бечу. Следеће, 2015. године, у Будви, у манастиру Подмајне су Институт за упоредно право, Митрополија црногорско-приморска и Центар за проучавање религије и верску толеранцију организовали конференцију, из које је произишао зборник радова: „Религија, политика, право” са 50 чланака чији су аутори, из Србије и Црне Горе, Италије, Велике Британије, Аустрије и Русије.

Године 2012. Ћирић је говорио у Паризу пред Парламентарном скупштином Савета Европе, о алтернативним кривичним санкцијама у Србији, а 2014. је на Правном факултету у Фиренци, студентима одржао предавање о Хашком трибуналу.

Библиографија

[уреди | уреди извор]

Ћирић је био члан редакције часописа „Југословенска ревија за криминологију и кривично право",[7] као и главни и одговорни уредник часописа: „Страни правни живот“. До сада је објавио преко 200 чланака – научних радова, као и монографије.

  • „Несавесно лечење болесника“ (1990),
  • „НАТО агресија на Југославију“ (1999)
  • „Друштвени утицаји на казнену политику судова“ (2001);
  • „Људска права у сенци организовцаног криминала“ (2004),
  • „Сукоб јавног и приватног интереса у троуглу моћи, новца и политике“ (2004 – коауторски са Наташом Мрвић-Петровић)
  • „Казнена политика судова у Србији“ (2006-коауторски са Ђорђем Ђорђевићем и Робертом Сепијем),
  • „Објективна одговорност у кривичном праву“ (2008),
  • „Тужиоци и жртве“ (2009).

Од 2014. до 2016. године, Ћирић је био члан Комисије Министарства науке за стицање научних звања, а од преко 200 научних чланака, које је објавио, издвајамо неколико:

  • Нормалност и ненормалност између егзактности права и релативности људске психе – у часопису “Архив за правне и друштвене науке” 1/2001
  • Колико вреди људски живот – у часопису «Правни живот» 9/2002
  • Командна одговорност за геноцид и ратне злочине - у часопису «Правни живот» 9/2004
  • Држава и организовани криминал - у часопису «Социолошки преглед» бр. 3/2005
  • О феномену косовске мафије - у часопису «Социолошки преглед» 1/2006,
  • Психопате-кривичноправни проблеми – у часопису „Правни живот“ бр.9/2018

Награде и признања

[уреди | уреди извор]

Министарство науке му је 2005. године доделило посебну награду за научни рад. Српско удружење за кривичноправну теорију и праксу му је 2013. године доделило годшњу награду за развој науке и научни допринос у тој области.

Чланци и књиге др Јована Ћирића цитирани су преко 250 пута у радовима других аутора.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Историјат ИУП”. званична презентација. Институт за упоредно право. Приступљено 20. 3. 2019. 
  2. ^ „Судија др Јован Ћирић”. званична презентација. Уставни суд Србије. Приступљено 20. 3. 2019. 
  3. ^ „Dr Jovan Ćirić, naučni savetnik”. zvanična prezentacija. Pravni fakultet Univerziteta Union. Архивирано из оригинала 18. 03. 2019. г. Приступљено 20. 3. 2019. 
  4. ^ „In memoriam: др Јован Ћирић (1960-2022)”. Институт за упоредно право. Архивирано из оригинала 13. 12. 2022. г. Приступљено 13. 12. 2022. 
  5. ^ „Зборник радова „Право на незаборав“”. званична презентација. Институт за упоредно право. Приступљено 20. 3. 2019. 
  6. ^ „Светски дан жртава холокауста у Уједињеним нацијама у Њујорку”. званична презентација. Институт за упоредно право. Приступљено 20. 3. 2019. 
  7. ^ „Ревији за криминологију и кривично право” (PDF). Ревија за криминологију и кривично право. Приступљено 20. 3. 2019. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јован_Ћирић_(судија)&oldid=28529277”