Јован Лалошевић
| Јован Лалошевић | |
|---|---|
 Јован - Јоца Лалошевић око 1910. | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 28. март 1870. |
| Место рођења | Сомбор, Аустроугарска |
| Датум смрти | 13. јануар 1935. |
| Место смрти | Сомбор, Краљевина Југославија |
Јован „Јоца” Лалошевић (Сомбор, 28. март 1870 — Сомбор, 13. јануар 1935)[1] био је српски адвокат, политичар и народни посланик.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у угледној и веома имућној породици. У Сомбору, једном од најразвијенијих градских средишта тадашње јужне Аустроугарске, Јоца је завршио и основну школу и гимназију. Као гимназијалац био је члан Српског црквеног певачког друштва и од тада неговану склоност према сопственом културном уздизању и својих сународника није напуштао.
Након завршених студија права у Будимпешти, стекао је 1893. године докторат правних и политичких наука. Од 1895. се посветио адвокатском позиву. Јоца Лалошевић се тих година укључио у национални, културни, просветни и друштвени живот српског народа у Аустроугарској монархији.
Нарочито је ангажован на политичком и музичком пољу. Био је веома музикалан. У српској песми он види знамења народног јединства. „Она треба да нас научи да смо сви ми од Солуна до Будима синови једног народа, да међу нама постоји и поред свих верских различка и политичке подељености збиља народно јединство.“
Почетком новембра 1918. године био је међу оснивачима и први председник Месног одбора Срба и Буњеваца у Сомбору, а након Велике скупштине у Новом Саду 25. новембра 1918. године изабран је за првог председника Народне управе Војводине (Влада Јована Лалошевића). Када је у октобру 1922, неколико дана пре смрти, Јаша Томић дао оставку на посланички мандат, наследио га је Лалошевић.[2]
Био је истакнути културни радник, између осталог, оснивач је (1892) и први хоровођа Српског грађанског певачког друштва у Сомбору.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Српски биографски речник, том 5, одредница „Лалошевић, Јован Јоца“, стране 543-544, Матица српска, Нови Сад, 2011. године
- ^ "Политика", 8. окт. 1922, стр. 7
