Јован Максимовић
Јован Максимовић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1864. |
| Место рођења | Рума, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 1955. |
| Место смрти | Београд, СФРЈ |
Јован Максимовић (Рума, 2. јануар 1864 — Београд, 28. август 1955) био је један од најзначајнијих преводилаца са руског на српски језик. Посебно се бавио превођењем дела Фјодора Михаиловича Достојевског[1], Лава Николајевича Толстоја[2][3][4], Антона Павловича Чехова[5] и Ивана Сергејевича Тургењева[6]. Поред руског преводио је и са немачког, латинског и старогрчког језика. Са немачког је између осталог превео Најлепше приче из класичне старине од Густава Шваба.[7]
Биографија
[уреди | уреди извор]Јован Максимовић је рођен 2. јануара 1864. у Руми. Завршио је гимназију у Сремским Карловцима. За време школовања у Сремским Карловцима био је сарадник у часопису за децу Невен Јована Јовановића Змаја, са киме се до краја његовог живота дружио. Студирао је славистику у Будимпешти и Бечу, где је и докторирао код Ватрослава Јагића. Радио је као професор Треће мушке гимназије у Београду. Поред превођења писао је огледе о руској и српској књижевности.[8]
Јован Максимовић је био ожењен Љубицом, ћерком Игњата Станимировића, ректора и једног од првих професора београдског лицеја. Са Љубицом је имао четири сина и једну ћерку и од њих осморо унучади: Радивоја (Петра и Јована), Бранка (Милана и Рајка), Љубомира и Милутина (Светлану и Тијану) те ћерку Видосаву (Ђорђа и Емилију). Умро је у Београду 28. августа 1955. године.
Занимљивости
[уреди | уреди извор]- Јован Максимовић је посетио Лава Николајевича Толстоја 1909. у Јасној Пољани.
- Познати руски сликар Степан Колесников, који је осликао плафон изнад гледалишта у згради Народног позоришта у Београду, је портретисао Јована Максимовића средином четрдесетих година двадестог века у дворишту породичне куће на Дедињу.
- Удружење књижевних преводилаца Србије сваке друге године додељује Награду из фонда „Др. Јован Максимовић” за најбољи превод руске књижевне прозе на српски језик.[9]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Достојевски, Фјодор Михајлович, Браћа Карамазови, са руског превео Јован Максимовић, Београд 1923.
- ^ Толстој, Лав Николајевич, Васкрсење, са руског превео Јован Максимовић, 2. издање, Београд 1911.
- ^ Толстој, Лав Николајевич, Рат и мир, IV тома, са руског превео Јован Максимовић, Београд 1928.
- ^ Једно од последњих издања: Толстој, Лав Николајевич, Рат и мир, III тома, са руског превео Јован Максимовић, Београд 2015.
- ^ Чехов, Антон Павлович, Прича непознатог човека и друге приповетке, са руског превео Јован Максимовић, Београд 1921.
- ^ Тургењев, Иван Сергејевич, Сабрана дела, са руског превео Јован Максимовић, Београд 1936.
- ^ Једно од последњих издања: Шваб, Густав, Приче из класичне старине, са немачког превео Јован Максимовић, Београд 2011.
- ^ Максимовић, Јован, Песнички Зборник. Угледни производи српског, хрватског и страног песништва, Мостар 1900.
- ^ „Nagrada „Jovan Maksimović””. Архивирано из оригинала 03. 01. 2022. г. Приступљено 08. 04. 2017.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
