Јован Марон

Јован Марон
Јован Марон
Лични подаци
Датум рођења	628
Место рођења	Сармин, Сирија,
Датум смрти	707
Место смрти	Батрун, Либан,
Маронитски патријарх антиохијски

Јован Марон (арапски: يوحنا مارون,; сиријски: ܝܘܚܢܢ ܡܪܘܢ; , 628 Сармин, данашња Сирија – 707, Кфархи, данашња Сирија) је био маронитски патријарх Антиохије и Сирије током 7-8 века. Према Марионитима, он је оснивач и први патријарх Маронитске цркве, чији је светитељ^[1]. Умро је и сахрањен у Кфархи код Батруна, у Либану, где му је посвећено светилиште^[2].

Младост

Према маронитским изворима, Јован је рођен у Саруму, граду који се налази јужно од града Антиохије^[3]. Био је син Агатона и Анохамије. Звали су га Јован Сарумски јер му је отац био гувернер Сарума. Његов деда по оцу, принц Алидипас, био је нећак Карломана, франачког принца, и управљао је Антиохијом. Јован се школовао у Антиохији и манастиру Светог Марона, изучавајући математику, науке, философију, теологију, филологију и Свето писмо. Замонашио се у манастиру, додајући своме име Марон.

Јован је учио грчки језик и патрологију у Цариграду. Враћајући се Светом Марону, писао је о тако разноликим темама као што су учење, реторика, сакраменти, управљање црквеном имовином, законодавне технике и литургија. Саставио је евхаристијску молитву која и данас носи његово име. Као млад свештеник укључио се у расправе са монофизитима. Запажен као учитељ и проповедник, објаснио је доктрину Халкидонског сабора (која се фокусирала на природу Исуса Христа и као Бога и човека), написао низ писама верницима против монофизитизма које је Бејт-Марун потом усвојио, након чега је наводно је путовао у Сирију да објасни јерес.

Први маронитски патријарх

Антиохијски патријарх Анастасије II је страдао 609. Са византијско-сасанидским ратом који је трајао и општим немирима у тој области, Цариградски патријарх је почео да поставља низ титуларних патријарха^[4]. Маронитски извори наводе датум избора Јована Марона за патријарха антиохијског и целог истока као 685. годину, а после смрти антиохијског патријарха Теофана. Јован је потврђен и од папе Сергија I, и постао је први маронитски патријарх.

Умро је 707. године.

Сачувана су његова дела (на сиријском): књига „О вери“, „Питања монофизитима“.

Извори

^ „ИОАНН МАРОН”. www.pravenc.ru. Приступљено 2024-07-30.
^ Gibbon and the History of Art, Harvard University Press, 1977-12-31, стр. 193—206, Приступљено 2024-07-30
^ Burg, A. (1988-04-07). „Fenqitho, a Treasure of Feasts according to the Syriac-Maronite Church of Antioch. Brooklyn, Diocese of St. Maron Publications, 1980. 21½ × 14, VI-174 p.”. Het Christelijk Oosten. 40 (1): 74—75. ISSN 2949-7663. doi:10.1163/29497663-04001028.
^ Gervers, Michael; University of Toronto, ур. (1990). Conversion and continuity: indigenous Christian communities in Islamic lands; eighth to eighteenth centuries; [based on a conference entitled Conversion and continuity, held at the University of Toronto, Oct. 23 - 25, 1986]. Papers in mediaeval studies. Toronto: Pontifical Institute of Mediaeval Studies. ISBN 978-0-88844-809-5.

[1] „ИОАНН МАРОН”. www.pravenc.ru. Приступљено 2024-07-30.

[2] Gibbon and the History of Art, Harvard University Press, 1977-12-31, стр. 193—206, Приступљено 2024-07-30

[3] Burg, A. (1988-04-07). „Fenqitho, a Treasure of Feasts according to the Syriac-Maronite Church of Antioch. Brooklyn, Diocese of St. Maron Publications, 1980. 21½ × 14, VI-174 p.”. Het Christelijk Oosten. 40 (1): 74—75. ISSN 2949-7663. doi:10.1163/29497663-04001028.

[4] Gervers, Michael; University of Toronto, ур. (1990). Conversion and continuity: indigenous Christian communities in Islamic lands; eighth to eighteenth centuries; [based on a conference entitled Conversion and continuity, held at the University of Toronto, Oct. 23 - 25, 1986]. Papers in mediaeval studies. Toronto: Pontifical Institute of Mediaeval Studies. ISBN 978-0-88844-809-5.

[1]

[2]

[3]

[4]