Пређи на садржај

Јован Прокопљевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Јован Прокопљевић
Датум рођења(1940-12-30)30. децембар 1940.
Место рођењаЗемунКраљевина Југославија
Датум смрти17. децембар 2019.(2019-12-17) (78 год.)
Место смртиБеоградСрбија
Занимањеархитекта
цртач стрипова
карикатуриста

Јован Прокопљевић Прока (Земун, 30. децембар 1940Београд, 17. децембар 2019) био је српски архитекта, цртач стрипова и карикатуриста.

Добитник је великог броја награда за свој рад, укључујући две Награде Пјер и Прве награде за цртање стрипова на међународним такмичењима у Кини, Црној Гори и Аустралији.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Прокопљевић је живео у Земуну, а дипломирао је 1967. године на Архитектонском факултету у Београду и радио као архитекта. Његов отац био је шахиста. Цртање је био његов хоби, а 1992. године постао је професионални цртач. Године 1994. ангажовала га је Политика у којој је радио све до 2010. године.[1]

Заједно са карикатуристом Предрагом Кораксићем и другима цртао је за лист Јеж. Његов рад појавио се на насловницама многих часописа, укључујући и Chess Life.[2] Амерички шаховски новинари доделили су му Прву награду за најбоље карикатуре 2004. године.[3]

Био је члан Удружења дизајнера Земуна и Синдиката карикатуриста и писаца у Њујорку, а учествовао је на 45 самосталних и преко 400 групних изложби.[4] Добитник је великог броја националних и међународних награда за свој рад, укључујући Лауреат за Пјерову награду (1994); Друга награда у Крагујевцу, (1995); Специјална награда, Прво међународно такмичење, Земун (1996); Специјална награда, Међународно такмичење карикатура, Токио (1996); Прва награда, Међународно такмичење, Београд (1997); Главна посебна награда, Међународно такмичење, Крушевац. Такође, добитник је Признања, Земунског међународног салона карикатуре (2008) и награда за карикатуре у Белгији и на Кипру.[5][6][7][8][9][10]

Заједно са српским шахистом Александром Матановићем објавио је књигу под називом Chess miniatures & caricatures, а са Александром Нафтаљевићем Кобленцом, Благојем Шестовићем и Михаилом Нехемјевичем Таљом објавио је књигу Лекције шаховске стратегије.[11][12]

Био је члан Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије.[13]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ United States Chess Federation (2006). Chess life Vol. 61. United States Chess Federation. стр. 172. Приступљено 16. 6. 2012. 
  2. ^ „IT’S JOVAN TIME!”. Pieces From Across The Board. United States Chess Federation. 6. 8. 2008. Приступљено 16. 6. 2012. 
  3. ^ Lucas, Daniel (2004). „2004 Chess Journalists of America / Fred Cramer Awards Committee for Excellence in Chess Journalism Joint Announcement”. Chess Journalists of America. Архивирано из оригинала 21. 6. 2012. г. Приступљено 16. 6. 2012. 
  4. ^ Hallman, J. C. (14. 11. 2004). The Chess Artist: Genius, Obsession, And The World's Oldest Game. Macmillan. стр. 26—. ISBN 978-0-312-33396-6. Приступљено 16. 6. 2012. 
  5. ^ „Recognition”. Zemunski međunarodni salon karikature (Zemun international Salon of caricature). Приступљено 16. 6. 2012. 
  6. ^ „Iranian cartoonist wins Cyprus intl. success prize”. Press TV. 10. 6. 2012. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 16. 6. 2012. 
  7. ^ „Results of the 4th CYPRUS CARTOON CONTEST/ Cyprus 2012”. Cartoon World News. 8. 6. 2012. Архивирано из оригинала 27. 02. 2019. г. Приступљено 16. 6. 2012. 
  8. ^ „Konkursy międzynarodowe (International cartoon contest)”. hajnos.miroslaw.w.interia.pl (на језику: Polish). Архивирано из оригинала 12. 5. 2012. г. Приступљено 16. 6. 2012. 
  9. ^ „Karikaturista Jovan Prokopljević nagrađen u Belgiji”. Politika Online. 8. 5. 2011. Приступљено 16. 6. 2012. 
  10. ^ „Jovan Prokopljević nagrađen u Kini”. Politika Online. 25. 1. 2011. Приступљено 16. 6. 2012. 
  11. ^ Koblenc, Aleksandar Naftaljevič; Šestović, Blagoje; Talj, Mihail Nehemjevič; Jovan Prokopljević (2005). Lekcije šahovske strategije. Caissa commerce. ISBN 978-86-7734-021-6. Приступљено 16. 6. 2012. 
  12. ^ Prokopljević, Jovan; Matanović, Aleksandar (2007). Chess miniatures & caricatures. Estart. ISBN 978-86-503-0434-1. Приступљено 16. 6. 2012. 
  13. ^ „Tradicionalno u modernoj primenjenoj umetnosti”. ulupuds.org.rs. Приступљено 9. 2. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]