Пређи на садржај

Јован Симонов Пламенац

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Јован С. Пламенац)
Јован Симонов Пламенац
Јован Симонов Пламенац
Лични подаци
Датум рођења(1873-00-00)1873.
Место рођењаБољевићи, Црмница, Књажевина Црна Гора
Датум смрти14. јун 1944.(1944-06-14) (70/71 год.)
Место смртиизмеђу Ријеке Црнојевића и Вирпазара, НД Црна Гора
ДржављанствоКраљевина Црна Гора
Краљевина Југославија
Религијаправославље
Породица
СупружникАнђа
Политичка каријера
Политичка
странка		Права народна странка

Јован Симонов Пламенац (Бољевићи, 1873 — између Ријеке Црнојевића и Вирпазара, 14. јун 1944) био је црногорски политичар и сердар.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Пламенац је своју политичку каријеру започео као један од истакнутих вођа Праве народне странке у Кнежевини Црној Гори. Био је чврсти присталица кнеза Николе Петровић Његоша, који се прогласио краљем 1910. године. Послије одласка краља Николе у емиграцију након инвазије Централних сила на Црну Гору у Првом свјетском рату, Пламенац је нападао краља.

Послије рата, Пламенац је постао један од вођа зеленаша и главни протагониста Божићне побуне 1919. уперене против уједињења Црне Горе са Србијом и потоњег образовања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Пламенац није био против Србије, већ је као поборник династије Петровић био против династије Карађорђевића и начина на које је уједињење извршено. Након бекства у Италију на почетку неуспјеле побуне, Пламенац је постао предсједник црногорске владе у егзилу. На том мјесту је заповиједао избјеглим зеленашима који су се обучавали у граду Гаета уз италијанску помоћ прије него што су потајно превезени преко Јадранског мора назад у Црну Гору гдје се наставила герилска активност ниског интензитета чак и послије неуспјешне побуне. Пламенац је такође покушао да придобије страну подршку противљењу своје организације новооснованој југословенској држави, али је о том питању мало успио.

За Глас Црногорца као званични лист црногорске владе у егзилу, критикујући владу у Београду, почетком 1920. године је писао:

Није њој до Скадра, нити до крвљу стечених права, већ је њој до тога да, за рачун Карађорђевића, завојује ону српску Црну Гору, која је вјековним војничким прегнућем Српство родила.[1]

— Ј. С. Пламенац, 21. јануар 1920.

У априлу 1923. се извештава да га је италијанска влада протерала у САД.[2] Из Америке је дошао у Париз, одакле је замолио за слободан повратак у отаџбину, уз изјаву да прихвата државно јединство, обећава верност династији и моли за амнестију за политичке грешке.[3] У фебруару 1925. влада му дозвољава повратак у земљу али каже да му се неће допустити одлазак у Црну Гору - тамошњи "омладински кругови" су упозоравали на могућност "врло немилих последица".[4] До средине 1920. године Пламенац је начинио потпуни преокрет, одлучивши да постигне споразум са властима Краљевине СХС, које су му дозволиле да се врати кући. Пламенац је постао члан централистичке Народне радикалне странке Николе Пашића.

Пламенац је свој живот окончао као колаборациониста у Другом свјетском рату. Стрељали су га партизани 1944. године у Црмници, а гроб му се ни до данас не зна. Брат му је био Сава Пламенац из Бољевића.[5]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Дворске и дипломатске вијести”. Глас Црногорца: 2. 8. фебруар 1920. 
  2. ^ "Политика", 13. апр. 1923, стр. 1
  3. ^ "Политика", 7. феб. 1925, стр. 3
  4. ^ "Политика", 16. феб. 1925, стр. 3
  5. ^ Аџић – Грубачу: Пламенац је предлагао заједницу Црне Горе и НДХ, писмо Јована Пламенца Јагошу Драшковићу из Београда од 4. априла 1941. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јован_Симонов_Пламенац&oldid=28971714”