Пређи на садржај

Јован Храниловић

С Википедије, слободне енциклопедије
Јован Храниловић
Јован Храниловић
Датум рођења(1855-12-18)18. децембар 1855.
Место рођењаКричке, Дрниш Аустријско царство
Датум смрти5. август 1924.(1924-08-05) (68 год.)
Место смртиНови СадКраљевина СХС

Јован Храниловић (Кричке код Дрниша, 18. децембра 1855Нови Сад, 5. августа 1924), гркокатолички је свештеник, песник и новинар.[1] Био је први председник Југословенског новинарског удружења, председавао Великој народној скупштини у Новом Саду 1918. године на којој је донета одлука о присаједињењу Војводине Краљевини Србији. [2]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је у Кричкама код Дрниша, где му је отац, Никола Храниловић, служио као гркокатолички свештеник[3] у цркви Покрова Пресвете Богородице.

Као гркокатолички свештеник служио је у Кашту, Радатковићу, Крижевцима, Сошицама, Куцури, Руском Крстуру и у Новом Саду 1889–98. и 1900–24.[3]

Јавно деловање почиње као прваш, да би се касније определио за југословенство.[3]

Основао је и организовао прву Новосадску секцију Југословенског новинарског удружења (ЈНУ) почетком 1922, чији је био први председник.[2]

Био је уредник Обзора и Вијенца (1898-1900).[1]

Ради помирења хрватско-српских односа, једно хрватско књижевно друштво је намеравало ”да приповетке Симе Матавуља изда латиницом, док су песме Јована Храниловића припремане за ћирилично издање”[4].

Сахрањен је на Русинском гробљу у Новом Саду[5]. Ту постоји Гробно место са надгробним спомеником Јована Храниловића.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 246. 
  2. ^ а б „Јован Храниловић и Новосадска Секција Југословнског Новинарског Удружења” (PDF). Зборник Матице Српске За Друштвене Науке (147): 295—307. 2014. Приступљено 22. 1. 2018. 
  3. ^ а б в „Хрватски биографски лексикон: Храниловић, Јован”. Архивирано из оригинала 09. 12. 2014. г. Приступљено 22. 01. 2018. 
  4. ^ Крестић, Василије Ђ. (2017). Знаменити Срби о Хрватима. Српска Књижевна Задруга. стр. 155. ISBN 978-86-379-1342-9. 
  5. ^ „Студија Заштите Животне Средине Комунални Објекти и Површине на Подручију Новог Сада, Јавно Предузеће 'Урбанизам' (PDF). децембар 2009: 9. Приступљено 23. 1. 2018. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]