Јован Четиревић Грабован
 |
Јован Четиревић Грабован или Јоан Четиревић (1720–1781) је српски иконописац из Албаније, активан током 18. века; сматра се једним од мајстора православног иконостасног сликарства. Између осталих, сликао је манастире Лепавину и Ораховицу, а са братом Ђерђом и многе цркве на територији Србије, Хрватске и Албаније.
Биографија
[уреди | уреди извор]Јован је рођен у Грабову, у централној Албанији. Његова породица је била грчко-цинцарског порекла што га повезује са атељеима северне Грчке и Епира. Већи део своје каријере провео је у Хабзбуршкој монархији, где његова репутација почива као српски сликар грчко-цинцарскогпорекла. Своју професионалну каријеру започео је на хабзбуршким просторима, попут Осијека и данашње Војводине, у служби православних Срба (карловачка митрополија). Иако је његов сликарски стил био са јужног Балкана, био је под утицајем западног уметничког стила, како би задовољио шире укусе својих послодаваца. Његова дела налазе се у српским православним црквама раштрканим широм Славоније, Мађарске и Војводине.
Из црквених књига знамо да је Јован живео у Осијеку са мајком, братом, сестром и шесторо деце. Ту се Четиревић упознао са барокним сликарством које ће трансформисати његово дело. У овом граду је остао до своје смрти, а већину својих икона потписао је као „становник осечки“.
Рад
[уреди | уреди извор]Његов последњи рад датира из 1780. године. Изгледа да је радио и као дрворезбар.
Неки манастири где је он радио:
- Моловинска црква (Хрватска)
- Манастир Ораховица (Хрватска)
- манастир Лепавина (Хрватска)
- Црква Секешфехервар (Мађарска) (заједно са Григоријем Поповићем)
- Слатинска црква
- Павловачка црква (Хрватска)