Јован Шишман
Јован Шишман | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Јован Шишман Страцимировић |
Датум рођења | 1350. |
Место рођења | Велико Трново, |
Датум смрти | 3. јун 1395. |
Место смрти | Никопољ, Османско царство |
Породица | |
Супружник | Драгана Лазаревић Шишман |
Потомство | Александар, Фружин, Јосиф II Цариградски |
Родитељи | Јован Александар Теодора (Сара) |
Династија | Страцимировићи |
трновски бугарски цар | |
Период | (1356—1393) (од 1371. године прави владар) |
Претходник | Јован Александар |
Наследник | Јован Страцимир |
Савладар | Јован Страцимир |
Јован или Иван Шишман (?—3. јун 1395, Никопољ), трновски бугарски цар (1356—јул 1393) (од 1371. године прави владар). Био је син Јована Александра и Теодоре.[1][2]
Царевање
[уреди | уреди извор]Подела
[уреди | уреди извор]Око 1356. године дошло је у Бугарској до цепања државе. Цар Јован Александар је јужну са престоницом Трновом, дао је млађем сину Шишману, а северну са престоницом Видином, дао је сину Страцимиру. Због те цареве одлуке многи крајеви су искористили његову слабост и почели да се одмећу. Тако се тада одвојио Балчик са Калијакром. Та деспотовина је прихватила као свог цариградског патријарха.[3]
Угарски напад
[уреди | уреди извор]Године 1365. Угри су позвани од стране византијског цара Јована V у помоћ против Турака, али та потера се окренула против Бугара. Гроф Амедеј VI Савојски је савладао цара Страцимира и са породицом га је спровео у хрватски затвор у Босиљеву. Око 1370. године, пошто су Бугари у савезу са влашким војводом Владиславом преотели Видин, Страцимир је враћен као угарски вазал, где се борио против оца Јована Александра. Године 1371. он осваја Софију и пошто је Јован Александар умро, почиње другу и љуту борбу против Јована Шишмана. Босански краљ Твртко I Котроманић, моравски кнез Лазар Хребељановић и Јован Страцимир су 1374. године напали Шишмана, али се он спасао тако што се 1375. године венчао са Лазаревом кћерком Драганом.
Односи са Турцима
[уреди | уреди извор]Османлије су постале опасност за Бугарску после српске катастрофе на Марици 26. септембра 1371. године тако да је Шишман морао да преда 1373. године сестру Тамару у султанов харем, али су Турци ипак 1378. освојили Ихтиман, 1383. Софију и 1385. Ниш. Јован Шишман је потом покушао да поврати власт над Влашком и Добруџском деспотовином 1386. године, али није имао успеха. После хришћанских победа код Плочника 1387. и Билеће 1388, прекинуо је вазалство према Турцима, али га је Турска опсада Никопоља покорила. Да би спасао Никопоље предао је Турцима Драстар.
Пад Бугарске и смрт
[уреди | уреди извор]Турци су искористили што Јован Шишман није могао да покрене већи отпор па су га око 1390. године напали и освојили скоро цело Трновско царство. Чак су га и присилили на данак. Турци су преко Бугарске нападали Влашку која је исто тако била присиљена на данак. Турци су тако, покоривши скоро целу Србију и Бугарску и мали део Влашку и Босне, постали господари Балкана. У лето 1392. године угарски краљ Жигмунд Луксембуршки је разбио Турке код Браничева и продро у Србију до Ждрела. Чим је чуо за то, Јован Шишман је покушао да уђе у везе са Жигмундом. Турци су 17. априла 1393. године опсели Трново, које је бранио патријарх Јефимије Трновски, пошто се Шишман повукао у Никопоље. Захваљујући издаји 17. јула, Трново је пало, али мали део државе око града Никопоља је остао слободан. Међутим, после две године пада и преостали део Бугарске. Ту је Јован Шишман био заробљен, па је и умро у Никопољу умро 3. јуна 1395. године у заробљеништву.
Породично стабло
[уреди | уреди извор]2. Јован Александар | ||||||||||||||||
1. Јован Шишман | ||||||||||||||||
3. Теодора (Сара) | ||||||||||||||||
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Ivan Shishman tsar of Bulgaria”. Britannica. Приступљено 17. 1. 2021.(језик: енглески)
- ^ „Tsar Ivan Shishman (1371 – 1395)”. Bulgarian London. Архивирано из оригинала 22. 01. 2021. г. Приступљено 17. 1. 2021.(језик: енглески)
- ^ „Ivan Shishman (Bulgaria), Copper, Coin (Uncertain Value), Turnovo, 1371-1393”. DOAKS. Приступљено 17. 1. 2021.(језик: енглески)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Браћа по песмама — Марко и Шишман, Политикин забавник, Душко Лопандић, бр. 3122, 2011.