Јован II Неустрашиви
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Јован II Неустрашиви | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 28. мај 1371. |
Место рођења | Дижон, Бургундско војводство |
Датум смрти | 10. септембар 1419.48 год.) ( |
Место смрти | Париз, Француска |
Гроб | Дижонски дворац бургундских војвода |
Породица | |
Супружник | Маргарета од Баварске |
Потомство | Филип III од Бургундије, Marie of Burgundy, Duchess of Cleves, Margaret of Burgundy, Dauphine of France, Anne of Burgundy, Агнес од Бургундије, војвоткиња Бурбона, John of Burgundy, Bishop of Cambrai |
Родитељи | Филип II Смели Маргарита III Фландријска |
Династија | Валоа |
бургундски војвода, бургудски гроф, гроф фландрије и Артуа, гроф Невера | |
Период | (1384—1419) |
Претходник | Филип II Смели, Маргарита III Фландријска |
Наследник | Филип III од Бургундије, Филип II де Невер |
Савладар | Филип II Смели, Маргарита III Фландријска |
Јован II Неустрашиви (фр. Jean sans Peur; Дижон, 28. мај 1371 — Париз, 10. септембар 1419) био је гроф Фландрије и Артоа, бургундски војвода (1404—1419), бургундски гроф (1405—1419), гроф Невере (1384—1404) и гроф Шарола (1404—1410).
Младост
[уреди | уреди извор]Родио се 28. маја 1371. године у Дижону и већ 1384. године као наследник Бургундије добио је Невер. Већ 1385. оженио се Маргаритом Баварском, кћерком Албрехта Баварског, грофа Холандије и Еноа. Тај брак је помогао да се побољша његов положај у Холандији након раскида брака са Катарином Валоа, кћерком Шарла V Мудрог.
Никопољски крсташки рат
[уреди | уреди извор]Угарски краљ Жигмунд Луксембуршки почео је да скупља крсташе за крсташки рат против Османлија. На западу је било одазива, а највише од Филипа II Смелога, који му је послао свога сина Јована II Неустрашивога, војводу Филипа од Артоа, маршала Жана ле Мангра , витеза, генерала и адмирала Жана де Вијене и витеза Жана де Куруза. У јулу 1396. године Француско-англо-пољско-немачка крсташка војска је стигла у Будим где се спојила са угарско-чешком војском. Та војска од 130.000 људи, у којој је било 6.000 француза, била је превише самоуверена. Мислила је да ће лако продрти до Адријанопоља и Босфора, па чак и до Јерусалима. У Видину крсташима се предао цар Јован Страцимир. 25. септембра у бици код Никопоља, погинуло је много Турака и 10.000 крсташа. Јован се борио са таквим ентузијазмом и храброшћу да је добио надимак Неустрашиви. Кад је турски султан Бајазит I намеравао да се повуче у помоћ му је прискочио српски кнез Стефан Лазаревић са 5.000 Срба, јуришавши баш тамо где је била Жигмундова застава. Власи су приметивши обрт среће побегли са бојног поља. У одбрани Жигмунда погинуо је одред Жана де Вијене и Жана де Куруза, док су Жан ла Мангр и Јован Неустрашиви, заробљени, исто тако заробљена је и енглеска војска под Ингелрамом де Кусијем. Жигмунда је на Дунаву спасила млетачка флота, а они који су бежали преко Влашке били су хватани и мучени. Остатак француске војске је у Прахову поубијао заробљене Турке. Турци су продрли дубоко у Влашку и опљачкали је. Јован, Филип од Еа и Жан ла Мангр су се на крају ослободили плаћањем откупа од 200.000 дуката и вратили у Француску.
Грађански рат
[уреди | уреди извор]Француском је владао неурачунљиви краљ Шарл VI Луди. Око тога ко ће владати као регент у име лудога краљ дошло је до свађе и ривалитета између Јована II Неустрашивога и краљевога брата Луја Орлеанскога. Луј Орлеански је постао краљичин љубавник и тиме чувар краљеве деце и регент. Године 1407, Јован је организовао убиство Луја Орлеанскога, па је након тога побегао из Париза. После бега из Париза и неколико мањих окршаја, Јован II од Бургундије задобија краљево поверење. Споразумом из Шартра потписаном 9. маја 1409. краљ Шарл Луди опрашта Јовану II злочин. Јован Неустрашиви поново постаје чувар престолонаследника.
Енглеска инвазија
[уреди | уреди извор]Енглези су искористили наставак грађанског рата када је породица Армањак из Орлеана стала на страну Јованових непријатеља и извршили инвазију на Француску. Обе стране су тражиле помоћ енглеског краља Хенрија V Ланкастера. Породица Армањак је чак и понудила Хенрију границе из 1369. године, што је он одлучно одбио, чак је тражио границе из 13. века. У бици код Азенкура 25. октобра 1415. године Јован није суделовао чиме је он фактички био на енглеској страни.
Пад Руана и смрт
[уреди | уреди извор]То је потврђено на опсади Руана (31. јул 1418 — 19. јануар 1419), јер Јован никад није сишао да помогне опседнутом граду, него је освојио Париз (1418). Хенри V је тако освојио велики део Француске. Због тога га је престолонаследник Шарл VII Победник на превару ухватио и погубио.
Породично стабло
[уреди | уреди извор]16. Шарл Валоа | ||||||||||||||||
8. Филип VI Валоа | ||||||||||||||||
17. Маргарета Анжујска | ||||||||||||||||
4. Жан II Добри | ||||||||||||||||
18. Роберт II од Бургундије | ||||||||||||||||
9. Жана Бургундска | ||||||||||||||||
19. Агнеса од Француске | ||||||||||||||||
2. Филип II Смели | ||||||||||||||||
20. Хајнрих VII, цар Светог римског царства | ||||||||||||||||
10. Јован Слепи | ||||||||||||||||
21. Маргарета од Брабанта | ||||||||||||||||
5. Бона Чешка | ||||||||||||||||
22. Вацлав II Пшемисл | ||||||||||||||||
11. Елизабета Бохемијска | ||||||||||||||||
23. Јудита од Хабзбурга | ||||||||||||||||
1. Јован II Неустрашиви | ||||||||||||||||
24. Louis I, Count of Nevers | ||||||||||||||||
12. Луј I Фландријски | ||||||||||||||||
25. Joan, Countess of Rethel | ||||||||||||||||
6. Луј II Фландријски | ||||||||||||||||
26. Филип V | ||||||||||||||||
13. Маргарита I Бургундска | ||||||||||||||||
27. Жана II, војвоткиња од Бургундије | ||||||||||||||||
3. Маргарита III Фландријска | ||||||||||||||||
28. Јован II, војвода Брабанта | ||||||||||||||||
14. Јован III Брабантски | ||||||||||||||||
29. Margaret of England | ||||||||||||||||
7. Маргарита Брабантска | ||||||||||||||||
30. Луј од Евреа | ||||||||||||||||
15. Марија Капет | ||||||||||||||||
31. Маргарета од Артоа | ||||||||||||||||
Литература
[уреди | уреди извор]- Karl Theodor Wenzelburger, Johann ohne Furcht, Herzog von Burgund. In: Allgemeine Deutsche Biographie (ADB). Band 14, Duncker & Humblot, Leipzig 1881, S. 202 f.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]