Јово Тодоровић
Јово Тодоровић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1937. |
| Датум смрти | 2015. |
Јово Тодоровић (1937 — 2015) био је српски универзитетски професор и политичар. Тодоровић је био професор Београдског универзитета и министар просвете у Влади Мирка Марјановића[1].
Биографија
[уреди | уреди извор]Јово Тодоровић рођен је 5. октобра 1937. године у Бакинцима код Лакташа. Осмогодишњу школу завршио је у Лакташима, а средњу техничку школу завршио је у Крагујевцу са одличним успехом. Машински факултет у Београду уписао је 1960. године и дипломирао у року од четири године. Последипломске студије из области научне организације рада похађао је на Машинском факултету у Београду, где је и магистрирао јуна 1972. године. Докторску тезу радио је, такође на Машинском факултету у Београду на Катедри за организацију, где је докторирао септембра 1975. године.
Након предузећа “Претис“ у коме је започео свој радни век радио је на Машинском факултету у Београду и у Привредној комори Београда. Од 1. априла 1977. године налазио се у сталном радном односу на Факултету организационих наука у Београду, прво као доцент, затим ванредни професор па редовни професор где је након богате и успешне каријере стекао пензију.
У периоду 1983. до 1987. године био је шести по реду декан Факултета организационих наука.[2]
Политичка каријера
[уреди | уреди извор]Јово Тодоровић је био високи функционер Социјалистичке партије Србије од оснивања 1990. године. Остао је упамћен по репресивном Закону о универзитету донетом убрзо по његовом постављању на место министра просвете у Влади Републике Србије 1998. године.
Иступио је из Социјалистичке партије Србије после Октобарских промена. У писму Главном одбору СПС-а, Тодоровић је навео да иступа из партије, јер се не слаже са политиком коју у последње време води та странка и њен изборни партнер Југословенска левица.
Библиографија
[уреди | уреди извор]Као научно-наставни радник написао је око 17 књига, углавном из области организације и управљања производњом и менаџмента. Неке од главних књига су: “Управљање производњом“, “Менаџмент производње“, „Флексибилна производња“, „Производња јуст-ин-тиме“, “Савремена производња-логистичка и информациона подршка“, “Савремени менаџмент производње“, “Организација одржавања средстава за рад“, “Конструкциони системи“, “Проучавање, мерење и вредновање рада“(коаутор), “Технолошки системи“ и друге. Објавио је више стручних и научних радова у часописима и учествовао је са радовима на многим домаћим у међународним стручним скуповима.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Јово Тодоровић поднео оставку”. 23. 03. 2000. Архивирано из оригинала 20. 03. 2018. г.
- ^ „ИН МЕМОРИАМ: Проф. др Јово Тодоровић (1937-2015)”.
