Јожеф Колтаи
Јожеф Колтаи (Koltai József) | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Датум рођења | 7. фебруар 1882. | ||
Место рођења | Будимпешта, Краљевина Угарска, Аустроугарска | ||
Датум смрти | 20. јануар 1958.75 год.) ( | ||
Место смрти | Будимпешта, НР Мађарска | ||
Позиција | Везни | ||
Сениорска каријера* | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
1898 – 1901 | Будимпешта СК | ||
1902 – 1903 | Ференцварош | 15 | |
1904 – 1906 | Пошташ | ||
1907 – 1908 | МТК | ||
Репрезентативна каријера | |||
1902 – 1906 | Мађарска | 4 | 0 |
* Датум актуелизовања: 12. март 2024. |
Јожеф Колтаи (мађ. Koltai József (Kolhanek József, Koltai I. József); Будимпешта, 7. фебруар 1882 — Будимпешта, 20. јануар 1958), био је мађарски фудбалер и репрезентативац Мађарске.[1]
Каријера
[уреди | уреди извор]Јожеф Колтаи, 23 године; фудбалом се бави од 1897. године. Кратко време је био нападач, иначе стално игра централну одбрану. У тиму игра 3 године. Има одличну технику лопте. Вредан, неуморан, добро позициониран, енергичан играч. Он је душа тима. Помаже и у нападу и у одбрани. Његови додавања и шут су прецизни, три пута је играо у репрезентацији савеза. Извор: Немзети спорт 7. јануара 1906.
У клубу
[уреди | уреди извор]Године 1898. почео је фудбал као нападач у тиму Будимпешта СЦ. Био је фудбалер Ференцвароша од 1902. године. Први успех му је био друго место у мађарском првенству, а потом и шампионска титула са екипом Ференцвароша. Године 1904. прелази у тим Поштара, пошто је био службеник Поште. Са Поштом је 1905. године био други у првенству, да би након распада друштва постао фудбалер МТК-а. Био је члан тима који је освојио првенство у сезони 1907/08. У пролеће 1908. био је повређен и морао је да престане са активним спортом.
Године 1955. због болести није могао да присуствује на 100. мађарско-аустријској утакмици, као тада још увек жив репрезентативац.
У репрезентацији
[уреди | уреди извор]Између 1902. и 1906. четири пута се појавио у репрезентацији, 1902. против Аустрије[2], 1903. против Чешке[3], 1905. против Аустрије[4] и 1906. против Чешке.[5]
Успеси
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Nagy Béla: Fradisták – Portréalbum 1. Budapest: Ferencvárosi Torna Club. 1979. ISBN 0719000084179
- Antal Zoltán, Hoffer József: Alberttől Zsákig. Budapest: Sportkiadó. 1968. ISBN 0439001507018
- Rejtő László – Lukács László – Szepesi György: Felejthetetlen 90 percek. Budapest: Sportkiadó. 1977. ISBN 963-253-501-4