Јозеф I Хабзбуршки

Јозеф I Хабзбуршки
Лични подаци
Датум рођења	(1678-07-26)26. јул 1678.
Место рођења	Беч, Хабзбуршка монархија
Датум смрти	17. април 1711.(1711-04-17) (32 год.)
Место смрти	Беч, Хабзбуршка монархија
Породица
Супружник	Вилхелмина Амалија од Брауншвајг-Каленберга
Потомство	Марија Јозефа од Аустрије, Archduke Leopold Joseph of Austria, Марија Амалија од Аустрије
Родитељи	Леополд I Елеонора-Магдалена Нојбуршка
Династија	Хабзбурзи
Цар Светог римског царства
Период	1705 — 1711
Претходник	Леополд I, цар Светог римског царства
Наследник	Карло VI, цар Светог римског царства
Краљ Угарске
Период	(1687 – 1711)
Претходник	Леополд I Хабзбуршки
Наследник	Карло VI, цар Светог римског царства

Јозеф I (нем. Joseph I.; Беч, 26. јул 1678 — Беч, 17. април 1711) био је владар из династије Хабзбурга, цар Светог римског царства, краљ Угарске, краљ Чешке и надвојвода Аустрије, био је син цара Леополда I и његове треће жене Елеоноре од Пфалц-Нојбурга.

Још за очеве владавине постао је краљ Угарске (1687) и краљ Римљана (1690). Добијањем титуле краља Римљана био је одређен да наследи оца на царском престолу. Учествовао је у рату за шпанско наслеђе. Заједно са царским генералом Лудвигом Вилхелмом, маркгрофом од Баден-Бадена, Јозеф је учествовао у опсади града Ландау у Пфалцу.

Царство је наследио након очеве смрти, 1705. у време када је царски војсковођа Еуген Савојски редовно односио победе над војскама Луја XIV. За време Јозефове владавине Угарска је била захваћена побуном Ференца Ракоција II, током које су Ракоцијеве присталице 1707. прогласиле да су Хабзбурговци лишени угарске круне. Ускоро су, међутим, покренути преговори између цара и побуњеника, за време којих Јозеф умире, а наставља их бан Јанош Палфи. Постигнути договор у Сатмару прогласио је општу амнестију и загарантовао права протестаната у Угарској на слободу вероисповести, а потписала га је 1. априла 1711. Јозефова мајка, царица Елеонора.

Јозеф I је имао само једног сина Леополда Јозефа који је умро још 1701. године. Покушао је да Прагматичном санкцијом законски обезбеди да га наследи једна од ћерки, али је 1711. за цара изабран његов млађи брат Карло VI.

Породично стабло

16. Карл II Штајерски (=22)

8. Фердинанд II, цар Светог римског царства

17. Марија Ана од Баварске (=23)

4. Фердинанд III, цар Светог римског царства

18. Вилхелм V, војвода Баварске (=26)

9. Марија Ана од Баварске

19. Рената од Лорене (=27)

2. Леополд I Хабзбуршки

20. Филип II од Шпаније

10. Филип III од Шпаније

21. Ана од Аустрије

5. Марија Ана од Шпаније

22. Карл II Штајерски (=16)

11. Маргарета од Аустрије

23. Марија Ана од Баварске (=17)

1. Јозеф I Хабзбуршки

24. Philip Louis, Count Palatine of Neuburg

12. Wolfgang Wilhelm, Count Palatine of Neuburg

25. Anna of Jülich-Cleves-Berg

6. Филип Вилхелм Палатински

26. Вилхелм V, војвода Баварске (=18)

13. Магдалена од Баварске

27. Рената од Лорене (=19)

3. Елеонора-Магдалена Нојбуршка

28. Лудвиг V од Хесен-Дармштата

14. Георг II од Хесен-Дармштата

29. Magdalene of Brandenburg

7. Елизабета Амалија од Хесен-Дармштата

30. Јохан Георг I, изборник Саксоније

15. Софија Елеонора од Саксоније

31. Магдалена Сибила од Пруске

Литература

• Гавриловић, Славко (1986). „Срби у Угарској и Славонији од Карловачког мира до аустро-турског рата 1716-1718”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 55—61. 
• Форишковић, Александар (1986). „Срби у Хабсбуршкој Монархији и покрет Фрање (Ференца) II Ракоција (1703—1711)”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 78—85. 
• Berenger, Jean (2014). The Habsburg Empire 1700-1918. Routledge. стр. 21. ISBN 978-1-317-89573-2.