Југоисточни регион

Југоисточни регион
Југоисточен плански регион
Југоисточни регион; Југоисточен плански регион
	; Лого
Држава	Северна Македонија
Админ. центар	Струмица ;
Површина	2.739 km2
— број ст.	171.416
— густина ст.	62,58 ст./km2
Број општина	10

Југоисточни статистички регион јесте једна од 8 статистичких региона Северне Македоније. Управно средиште области је град Струмица.

Положај

Југоисточни статистички регион се налази у југоисточном делу земље и има државну границу на истоку са Бугарском и на југу са Грчком. Са других страна област се граничи са другим областима:

север — Источни регион
запад — Вардарски регион

Историја

Током средњег века, у овој области се у више наврата смењивала византијска, бугарска и српска власт. Последње раздобље византијске власти окончано је 1334. године,^[1] када је Струмица ушла у састав Србије.^[2] У време распада Српског царства и стварања посебних великашких држава, ова област улази у састав Серске државе, а након Маричке битке (1371) постаје саставни део државе Дејановића. Након погибије Константина Дејановића у боју на Ровинама (1395), ово подручје заузимају Турци. Након ослобођења од турске власти (1912), део овог подручје улази у састав Краљевине Србије, док други део (Струмица) привремено потпада под бугарску власт. За време Првог светског рата, бугарска војска је починила бројна насиља над становништвом ове области. Након ослобођења (1918) и област Струмице је укључена у састав новостворене Краљевине СХС (Југославије). Ово подручје је 1929. године постало део Вардарске бановине. За време Другог светског рата, бугарска окупаторска војска је поново починила тешка злодела над становништвом у овој области. Након коначног ослобођења (1944), читаво подручје је ушло у састав нове југословенске федералне јединице Македоније.

Општине

Становништво

Југоисточни статистички регион имао је по последњем попису из 2002. г. 171.416 становника, од чега у самом граду Струмици 35.311 ст.

Кретање броја становника:

Година пописа	Становништво	Промена
1994.	167.941	н/п
2002.	171.416	+3,13%

Према народности састав становништва 2002. године био је следећи:

	Број	Постотак
Укупно	173.814	100%
Македонци	154.957	90,39%
Турци	12.661	7,38%
Срби	1.194	0,69%
остали	2.604	1,51%

Види још

Референце

^ Острогорски 1969, стр. 471-472.
^ Ћирковић 1995, стр. 135-136.

Литература

Острогорски, Георгије (1965). Серска област после Душанове смрти. Београд: Научно дело.
Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа.

[FOOTNOTEОстрогорски1969471-472-1] Острогорски 1969, стр. 471-472.

[FOOTNOTEЋирковић1995135-136-2] Ћирковић 1995, стр. 135-136.

[1]

[2]