Југослав Пантелић
Југослав Пантелић | |
|---|---|
 Југослав Пантелић | |
| Датум рођења | 1969. |
| Место рођења | Београд, СФРЈ |
Југослав Пантелић (Београд, 3. јул 1969[1]) директор је Државног аудиовизуелног архива Србије Југословенска кинотека, од 2016. године.[2] Уметнички је директор и селектор Међународног филмског фестивала Фест од јуна 2014. године. Пантелић је мастер уметник вишемедијске уметности.
Члан је Европске филмске академије, представник је Србије у Еуримажу, копродукционом фонду Савета Европе. На Генералној скупштини Европске асоцијације филмских архива 2017. у Болоњи изабран је за члана Извршног одбора тог тела европске филмске архивистике, чији је члан био у два мандата (2018—2022).
Југословенска кинотека
[уреди | уреди извор]Као директор Југословенске кинотеке покренуо је први велики талас дигиталне рестаурације српског играног филма, а неки од рестаурисаних филмова приказани су и на фестивалу у Кану, у селекцији Кан класик. Председавао је радном групом за израду предлога првог српског Закона о филмском и осталом аудиовизуелном наслеђу који је усвојила Народна скупштина Републике Србије. У јануару 2020. отворио је сталну поставку Музеја Југословенске кинотеке, „Наш музеј филма”, коју Национални комитет међународног савета за музеје (ICOM) прогласио за најбољи музеј у Србији те године. Стална поставка у себе укључује и легате Милене Дравић, Драгана Николића, Велимира Бате Живојиновића, Љубише Самарџића, Карла Малдена, Вељка Деспотовића... Покренуо је и специјализовани филмски часопис „Кинотека”, који осим програма Југословенске кинотеке нуди и ауторске текстове домаћих и иностраних критичара, теоретичара и филмских аутора. Такође, покренуо је пројекат „Разговори у Кинотеци”, серију стручних теоријско-критичких интервјуа са истакнутим личностима наше кинематографије.
Највише признање Југословенске кинотеке, Награду Златни печат, доделио је: Желимиру Жилнику, Рајку Грлићу, Горану Паскаљевићу, Горану Марковићу, Лордану Зафрановићу, Душици Жегарац, Предрагу Пеги Поповићу, Вери Чукић, Милораду Јакшићу Фанђу, Јелисавети Саблић, Вељку Кадијевићу, Петру Божовићу, Оливери Катарини, Мирјани Карановић, Богдану Диклићу, Кости Гаврасу, Атому Егојану, Џулијану Сендсу, Дејвиду Тјулису, Карену Шахназарову, Настасји Кински...
Као директор Југословенске кинотеке, Југослав Пантелић изабран је за председника Аудиовизуелног савета аудиовизуелних архива Србије.
ФЕСТ
[уреди | уреди извор]Уметнички је директор Међународног филмског фестивала ФЕСТ, са најдужим појединачним стажом у историји фестивала. Покретач је такмичарског концепта Феста, те Награде Београдски победник, као и Награде Небојша Ђукелић. Био је члан Савета Феста, а 2005. председавао је Савету Београдског међународног филмског фестивала. Био је селектор и филмских фестивала у Паризу, Новом Саду, Палићу, као и члан жирија на домаћим и страним фестивалима.[3]
Телевизија
[уреди | уреди извор]Пантелић је био и дугогодишњи извршни директор, главни и одговорни уредник, уредник филмског програма и филмски критичар београдске телевизије Студио Б. Аутор је више стотина ексклузивних интервјуа са најзначајнијим домаћим и иностраним филмским ауторима и глумцима, те више телевизијских и радио емисија посвећених седмој уметности, „Синема клуб”, „На први поглед”, „Тачно у подне”, као и Хроника Феста и Хроника ФАФ-а.[4]
Добитник је Награде града Београда у области новинарства, као и Сребрне и Златне плакете Феста. Министарство културе Републике Француске одликовало је Пантелића 2022. године Орденом уметности и књижевности у рангу витеза.[5]
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ У Србији се сви бавимо политиком („Глас јавности“, 29. јун 2008)
- ^ „Кинотека/Југослав Пантелић”. Архивирано из оригинала 11. 04. 2016. г. Приступљено 28. 03. 2016.
- ^ Kurir/JUGOSLAV PANTELIĆ: Na Fest bih doveo Kejt Blančet i Izabel Iper
- ^ „Sve Vesti/Ирена Јовановић и Југослав Пантелић: Не треба бити мргуд”. Архивирано из оригинала 26. 04. 2012. г. Приступљено 12. 10. 2024.
- ^ „Jugoslav Pantelić odlikovan francuskim Ordenom Viteza”.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
