Јуда (књига)
| Јуда | |
|---|---|
 Јуда, издање на српском језику 2016. године | |
| Настанак и садржај | |
| Ориг. наслов | Habesorah al pi Yehuda |
| Аутор | Амос Оз |
| Земља |  Израел |
| Језик | хебрејски |
| Издавање | |
| Датум | 2014. |
Јуда (енгл. Habesorah al pi Yehuda) је роман израелског књижевника Амоса Оза (енгл. Amos Oz) (1939 – 2018) објављен 2014. године.[1] Издање на српском језику објавила је издавачка кућа „Лагуна“ из Београда 2016. године у преводу с немачког Мирјане В. Поповић.[2]
О аутору
[уреди | уреди извор]Амос Оз је рођен као Амос Клауснеру у Јеруслиму 1939. године.[3] На Хебрејском универзитету је студирао филозофију и књижевност. Дела су му преведена на четрдесет два језика за која је добио многа међународна признања и награде.[4]
Дела:
- аутор двадесет романа од којих су најпознатији Црна кутија, Познавати жену, Фима, Не одлази ноћас, Исто море, Мој Михаел, Јуда;[3]
- аутобиографија Прича о љубави и тами;[3]
- збирка прича Где шакали завијају;[3]
- документарна прозна дела На тлу Израела, Падине Либана, Израел, Палестина и мир и Почетак приче.[3]
Писао је есеје о политици, књижевности и миру за часописе "Davar", "Yedioth Ahronoth", "New York Review of Books" као и многе друге светске новине.[3]
Амос Оз је преминуо 2018. године.[3]
О делу
[уреди | уреди извор]Радња романа Јуда је смештена у Јерусалим, 1959. године. Шмуел Еш, млади библијски учењак осећа се изгубљено. У тренутку када реши да напусти Јерусалим и врати се у завичај наилази на оглас и тада одлучује да прихвати посао неговатеља генијалног али џангризавог старца Гершома Волда. У старчевом дому присутна је и још једна особа, тајанствена, Аталија Абарбанел, прелепа жена у четрдесетим годинама, ћерка преминулог вође Циониста. Она заводи младог Шмуела иако га истовремено држи на дистанци. Како радња у роману тече, стара камена кућа у Јерусалиму и троје отпадника који у њој живе полако почињу да откривају своје тајне.[5]
Како нарација напредује, Оз истражује ликове и идеје у позадини историје Израела. Радња постепено открива мрачну везу између ликова, бацајући светло на ставове Шеалтијела Абрабанела, оца Аталије Абраванел о суживоту. Роман преплиће Шмуелову напуштену тезу о Исусу и Јуди, нудећи истраживање издаје и политичке сложености.[1]
Јуда је љубавна прича и роман о одрастању, Јуда нам даје несвакидашњи поглед на стање у Израелу и новозаветну причу.[6]
Ликови
[уреди | уреди извор]- Шмуел Аш - сањар и велики усамљеник, меланхолик, сав у супротностима: по изгледу крупан, али осетљив и нежан младић; склон брбљању и расправама, мада невољан да стрпљиво слуша друге; образован и талентован истраживач хебрејске књижевности и историје, али недовољно истрајан, повремено чак апатичан; увек ужурбан, али спутан астмом и нарушеним здрављем. Као декларисани социјалиста и атеиста, готово романтичарски гневан на постојање патње и неправде на овом свету, он је противник сваког радикалног национализма, мада је његова идеја „хуманог социјализма”, поготово у годинама након израелско-арапских сукоба, само утопијско сањарење једног меланхолика.[7]
- Гершом Валд - Шмуелов послодавац и саговорник током дугих ноћи, крупни високи старац дуге беле косе, некада снажан човек а сада инвалид, усамљеник осуђен на тишину своје библиотеке. Некада је био ватрени циониста и заговорник борбе за независност, сада резигнирани човек који, упркос трагичној погибији сина јединца, без мржње и острашћености сагледава исувише комплексну ситуацију вишевековних израелско-арапских сукоба.[7]
- Шеалтијел Абрабанел - лик оживљен кроз причања и сећања кћерке Атаље и старог Валда, постаје један од најважнијих ликова у роману. Као пријатељ Арапа и добар познавалац њихове културе и обичаја, Абрабанел је заговарао мирно решење сукоба, па чак и поделу земље на арапски и јеврејски део, што му је донело осуду и пресуду шире јавности. Тако је постао први Јуда тог покрета, осудивши себе на лагано умирање у самоизолацији – у својој породичној кући на периферији Јерусалима. Сматрао је да је суживот Арапа и Јевреја могућ, чак и ако би био заснован на вероватно једином заједничком именитељу – чињеници да су и једни и други били жртве европског империјализма тј. експлоататорске хришћанске Европе и њеног дуговековног колонијализма. [7]
- Аталија Абарбанел - Абрабанелова кћерка, најзагонетнији лик у овој причи пуној усамљеника и резигнираних људи. Приказује се као хладна и веома прорачуната особа, интелигентна и тајновита. Упркос томе што је већ у средњим четрдесетим, она против своје воље постаје фатална жена за младиће који су долазили у њену кућу да би за новац правили друштво њеном свекру Валду. Према тим мушкарцима осећа презир, али и сажаљење. Она није подређена никоме - ни мужу, ни оцу.[7]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Judas”. goodreads.com. Приступљено 31. 1. 2024.
- ^ „Juda / Amos Oz”. plus.cobiss.net. Приступљено 31. 1. 2024.
- ^ а б в г д ђ е „Amos Oz”. fraktura.hr. Приступљено 31. 1. 2024.
- ^ „Amos Oz”. laguna.rs. Приступљено 31. 1. 2024.
- ^ „Juda”. laguna.rs. Приступљено 31. 1. 2024.
- ^ Oz, Amos (2016). Juda. Beograd: Laguna. ISBN 978-86-521-2429-9.
- ^ а б в г „Prikaz romana Amosa Oza „Juda“: Jevanđelje po Šmuelu Ašu”. laguna.rs. Приступљено 31. 1. 2024.