Пређи на садржај

Јужноамеричка плоча

С Википедије, слободне енциклопедије
Јужноамеричка плоча
Јужноамеричка тектонска плоча
Јужноамеричка тектонска плоча
ЕпонимЈужна Америка
Типглавна
Композицијаокеанска и
континентална кора
Просечна површина43.600.000 km² [1]
(или: 1,03045 sr)
ГраницеРов Перуа и Чилеа, Кариба и Сендвича;
Средњоатлантски гребен
Ротација1
 — брзина0,6365 °/Ma
 — Ојлеров пол55° 00′ С; 85° 75′ З
Покретање2
 — брзина27 mm — 34 mm годишње
 — смерзапад
ОдликеЈужна Америка;
Атлантски океан


1 релативно у односу на Пацифичку плочу
2 релативно у односу на Афричку плочу

Јужноамеричка плоча, тектонска је плоча која укључује континент Јужна Америка, али и значајне делове морског дна Атлантског океана који се пружају источно све до Средњоатлантског гребена.

Источна страна је дивергентна граница са Афричком плочом која чини југоисточни део Средњоатлантског гребена. Јужна страна је комплексна граница са Антарктичком плочом и Шкотском плочом. Западна страна је конвергентна граница са субдуктивном Насканском плочом. Северна страна је граница са Карипском плочом и океанском кором Северноамеричке плоче. Код Чилеанске тачке тројног пуцања односно полуострва Таитао — Трес Монтес, океански гребен Чилеанско узвишење подвлачи се под Јужноамеричку тектонску плочу.

Јужноамеричка плоча се креће. „Делови граница плоче који се наизменично састоје од релативно кратких трансформних раседа и сегмената гребена који се шире представљени су границом која прати општи тренд.”[2] Вектор померања је усмерен западно од Средњоокеанског гребена односно Афричке плоче. Насканска плоча која се креће источно и која је гушћа, подвлачи се под западни руб Јужноамеричке плоче дуж пацифичке обале континента брзином од 77 mm (3,0 in) годишње.[3] Ово сударање плоча је узрок подизања масивних Анди те настанак вулкана раштрканих по планинама овог венца.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Sizes of Tectonic or Lithospheric Plates”. Geology.about.com. 20. 9. 2016. Архивирано из оригинала 05. 06. 2016. г. Приступљено 31. 10. 2016. 
  2. ^ Meijer, P. T.; Wortel, M. J. R. (30. 7. 1992). „The Dynamics of Motion of the South American Plate”. Journal of Geophysical Research. 97: 11915. Bibcode:1992JGR....9711915M. doi:10.1029/91jb01123. „Parts of the plate boundaries consisting of alternations of relatively short transform fault and spreading ridge segments are represented by a boundary following the general trend. 
  3. ^ Alex Tang, P. E.; Johansson, Jörgen, ур. (2010). Pisco, Peru, Earthquake of August 15, 2007: Lifeline Performance. Reston, VA: ASCE, Technical Council on Lifeline Earthquake Engineering. стр. 232. ISBN 9780784410615. Архивирано из оригинала 14. 11. 2012. г. Приступљено 31. 10. 2016.