Јужноокеански језици
| Јужноокеански језици | |
|---|---|
| Географска распрострањеност | Меланезија |
| Језичка класификација | Аустронежански језици |
| Подподела | |
| Глотолог | None |
 Јужноокеански језици | |
Јужноокеански језици су језички комплекс и једна од грана океанских језика. У употреби су у Вануатуу и Новој Каледонији. Постојање ове гране океанских језика први су предложили Рос, Линч и Краули (2002), а касније студије су подржале овај предлог. Према њима јужноокеански језици су језички комплекс, а не породица језика.
Класификација
[уреди | уреди извор]Према Кларку и Глотологу
[уреди | уреди извор]Према Кларку (2009) и Глотологу (Glottolog 4.0), постоје четири гране, северновануатски, средњовануатски, јужновануатски и новокаледонијски језици. Све четири гране су језички комплекси.[1][2]
- Северновануатски језици
- Тореско–бенчки језици[3]
- Еспиритусантоански језици[4]
- (многи други)
- Средњовануатски језици
- Малекулски језици
- (многи други)
- Јужновануатски језици
- Новокаледонијски језици
Према Линчу
[уреди | уреди извор]Линч (1995) групише језике на следећи начин:[5]
- Бенчко–торески језици
- Северозападносантоански језици
- Југозападносантоански језици
- Сакаоски језик
- Источносантоански језици
- Аобско-маевојски језици
- Сржнојужноокеански језици
- Средњовануатски језици
- Епијско-ефатејски језици
- Јужноефатејско-јужномеланежански језици
- Јужноефатејски језик
- Јужномеланежански језици
Према Росу, Полију и Осмонду
[уреди | уреди извор]Према предлогу Роса, Полија и Осмонда (2016) јужноокеански језици су подељени на:[6]:10
- Северновануатски језички комплекс
- Сржнојужноокеански језички комплекс
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Clark, Ross (2009). Leo Tuai: A comparative lexical study of North and Central Vanuatu languages. Canberra: Pacific Linguistics.
- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin, ур. (2019). „Glottolog”. 4.0. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
- ^ François, Alexandre (2011), „Social ecology and language history in the northern Vanuatu linkage: A tale of divergence and convergence”, Journal of Historical Linguistics, 1 (2): 175—246, doi:10.1075/jhl.1.2.03fra
- ^ Tryon, Darrell. 2010. The languages of Espiritu Santo, Vanuatu. In John Bowden and Nikolaus P. Himmelmann and Malcolm Ross (eds.), A journey through Austronesian and Papuan linguistic and cultural space: papers in honour of Andrew K. Pawley, 283-290. Canberra: Research School of Pacific and Asian Studies, Australian National University.
- ^ Lynch, Ross, & Crowley (2002:112)
- ^ Ross, Malcolm; Pawley, Andrew; Osmond, Meredith (eds). The lexicon of Proto Oceanic: The culture and environment of ancestral Oceanic society. Volume 5: People: body and mind. 2016. Asia-Pacific Linguistics (A-PL) 28.