Пређи на садржај

Јуснатурализам

С Википедије, слободне енциклопедије
Хуго Гроције, холандски правник и научник, је јуснатуралистички писац, који је тврдио да су права урођена потеста људског бића и да не произилазе из закона. [1]

Јуснатурализам је теорија права, која сматра да правне норме прате људско универзално знање о праведности и хармонији односа.[2] Стога она сматра да су донесени закони који су у супротности са таквим универзалним сазнањима неправедни и нелегитимни.[2] Модерни теоретичари који се сматрају иуснатуралистима укључују Хуга Гроција, Имануела Канта, Готфрида Вилхелма Лајбница и Франца фон Цајлера, између осталих.[3]

Ова школа мишљења постала је популарна током средњег века и ренесансе усред покушаја да се идентификује „однос, ако га има, Jus gentium према природном праву у аристотеловско - томистичком смислу“.[4] Ово питање је покрило улогу Бога и адекватност разума без божанске милости, између осталог, посебно у области правне теорије јер је утврдило идеју да природни закон може постојати без религије.

Концепт

[уреди | уреди извор]

Јуснатурализам је повезан са појмом природног права који су предложили Томас Хобс, Џон Лок, Барух Спиноза и Семјуел фон Пуфендорф.[5] Произашао је из гледишта које наглашава како су идеје природе и божанства или разума извори ваљаности природних и позитивних закона.[6] Такође се везује за општу теорију права, која се посматра као она која има позитивистички карактер, са циљем да буде објективна и ненормативна.[7] За иуснатуралисте, да би закон добио статус правног или закона који има обавезујуће дејство на људе, он мора бити праведан.[8]

Неки научници разликују јуснатурализам од правног позитивизма, али се примећује да се оба баве добрим правом.[9] Јуснатурализам подређује моћ закону, као и позитивно право вишим законима, дајући му значајнији примордијални метанаратив природног права.[10] Један од основних појмова јуснатурализма је да је човек слободан и да нико нема моћ над другим људима или моралну моћ над другим без међусобног чина воље.[11] Неразумевање или препознавање овога би могло довести до сукоба.

Варијације

[уреди | уреди извор]

Јуснатурализам има различите варијације и оне су засноване на религијским и рационалним перспективама. Два од најважнијих су класични јуснатурализам и рационалистички јуснатурализам. Класични јуснатурализам је повезан са теоретичарима као што је Тома Аквински, који је у свом Трактату о праву тврдио да универзални закони правде имају божанско порекло.[8] Аквинска концептуализација била је изданак његовог развоја Аристотеловог практичног расуђивања.[12] Дејвид Хјум се супротставио класичном јуснатурализму својом критиком „натуралистичке заблуде“.[13]

Рационалистички или реалистички јуснатурализам се појавио током седамнаестог и осамнаестог века као последица процеса секуларизације, који је утицао на однос између хришћанства и међународног права.[14] Мислиоци као што су Гроције, Хобс и Кант тврде да заједничким законима правде Бог не открива људима, већ им се може приступити разумом кроз разумевање људске природе.[15] Овај тип јуснатурализма интегрише природно право и позитивно право као врсте истог рода јер деле један принцип заједничког важења – политичку моћ.[11] Ту је и случај „јуснатуралистичког есенцијализма“, који је рационалистичка варијанта коју је развио Франсиско Суарез.[13] Овај шпански теолог је тврдио да је извор права божанска воља, а не божанско расуђивање.[16] Био је критикован због кварења структуре Аквинске концептуализације.[13]

Умерени јуснатурализам је такође друга варијанта, која наглашава како природно право постоји заједно са позитивним правом унутар правног дуализма који одбацује све монизме као и такозвани екстремни иуснатурализам.[6] Екстремни тип сматра да "природни закон постоји и све што постоји је природни закон".[6] Такође признаје да је морал једна од особина за карактеризацију онога што је право.[17]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Falcon y Tella, María José (2010). A Three-Dimensional Theory of Law. Leiden: BRILL. стр. 326. ISBN 9789004179325. 
  2. ^ а б Vallejo, Catalina (2012). Plurality of Peaces in Legal Action: Analyzing Constitutional Objections to Military Services in Colombia. Berlin: LIT Verlag. стр. 62. ISBN 9783643902825. 
  3. ^ Hoevel, Carlos (2013). The Economy of Recognition: Person, Market and Society in Antonio Rosmini. Dordrecht: Springer Science & Business Media. стр. 100. ISBN 9789400760578. 
  4. ^ Schaeffer, John (2019-03-20). Giambattista Vico on Natural Law: Rhetoric, Religion and Sensus Communis (на језику: енглески). Routledge. ISBN 9780429575082. 
  5. ^ Tella, María José Falcon y (2010). A Three-Dimensional Theory of Law. Leiden: Martinus Nijhoff Publishers. стр. 204, 326. ISBN 9789004179325. 
  6. ^ а б в Tella, María José Falcon y (2010). A Three-Dimensional Theory of Law. Leiden: Martinus Nijhoff Publishers. стр. 204, 326. ISBN 9789004179325. Tella, María José Falcon y (2010). A Three-Dimensional Theory of Law. Leiden: Martinus Nijhoff Publishers. pp. 204, 326. ISBN 9789004179325.
  7. ^ Husa, Jaakko; Hoecke, Mark Van (2013). Objectivity in Law and Legal Reasoning. Oxford and Portland: Hart Publishing. стр. 235. ISBN 9781849464413. 
  8. ^ а б Vallejo, Catalina (2012). Plurality of Peaces in Legal Action: Analyzing Constitutional Objections to Military Services in Colombia. Berlin: LIT Verlag. стр. 62. ISBN 9783643902825. Vallejo, Catalina (2012). Plurality of Peaces in Legal Action: Analyzing Constitutional Objections to Military Services in Colombia. Berlin: LIT Verlag. p. 62. ISBN 9783643902825.
  9. ^ TAMMELO, LYNDALL LORNA (1981). „From Iusnaturalism to Eunomics via Conativist Ethics”. ARSP: Archiv für Rechts- und Sozialphilosophie / Archives for Philosophy of Law and Social Philosophy. 67 (1): 92—99. ISSN 0001-2343. JSTOR 23679420. 
  10. ^ Ferreira da Cunha, Paulo (2013). Rethinking Natural Law. Heidelberg: Springer Science & Business Media. стр. 11. ISBN 9783642326592. 
  11. ^ а б Tella, María José Falcon y (2010). A Three-Dimensional Theory of Law. Leiden: Martinus Nijhoff Publishers. стр. 204, 326. ISBN 9789004179325. Tella, María José Falcon y (2010). A Three-Dimensional Theory of Law. Leiden: Martinus Nijhoff Publishers. pp. 204, 326. ISBN 9789004179325.
  12. ^ Martínez, Alejandro Néstor García; Šilar, Mario; Torralba, José M. (2008). Natural Law: Historical, Systematic and Juridical Approaches (на језику: енглески). Newcastle upon Tyne: Cambridge Scholars Publishing. стр. 427. ISBN 978-1-84718-643-0. 
  13. ^ а б в Martínez, Alejandro Néstor García; Šilar, Mario; Torralba, José M. (2008). Natural Law: Historical, Systematic and Juridical Approaches (на језику: енглески). Newcastle upon Tyne: Cambridge Scholars Publishing. стр. 427. ISBN 978-1-84718-643-0. Martínez, Alejandro Néstor García; Šilar, Mario; Torralba, José M. (2008). Natural Law: Historical, Systematic and Juridical Approaches. Newcastle upon Tyne: Cambridge Scholars Publishing. p. 427. ISBN 978-1-84718-643-0.
  14. ^ de la Rasilla del Moral, Ignacio (2017). In the Shadow of Vitoria: A History of International Law in Spain (1770–1953). Leiden: BRILL Nijhoff. стр. 106. ISBN 9789004343221. 
  15. ^ Vallejo, Catalina (2012). Plurality of Peaces in Legal Action: Analyzing Constitutional Objections to Military Services in Colombia. Berlin: LIT Verlag. стр. 62. ISBN 9783643902825. Vallejo, Catalina (2012). Plurality of Peaces in Legal Action: Analyzing Constitutional Objections to Military Services in Colombia. Berlin: LIT Verlag. p. 62. ISBN 9783643902825.
  16. ^ „natural law | Definition, Theory, Ethics, Examples, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-14. 
  17. ^ Cortina, Adela (2000). „Legislation, Law and Ethics”. Ethical Theory and Moral Practice. 3: 3—7. doi:10.1023/A:1009926924798 — преко Kluwer Academic Publishers. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јуснатурализам&oldid=28461972”