Љубисав Андрић

Љубисав Андрић
Лични подаци
Датум рођења	(1938-03-28)28. март 1938.
Место рођења	Осладић, Краљевина Југославија
Датум смрти	20. фебруар 2002.(2002-02-20) (63 год.)
Место смрти	Осладић, СРЈ
Националност	Србин
Религија	Православље
Универзитет	Свеучилиште у Загребу
Породица
Супружник	Жељка Андрић
Деца	Небојша и Растко Андрић
Факултет политичких наука

Љубисав Андрић (Осладић, 28. март 1938 — Осладић, 20. фебруар 2002) био је српски књижевник, новинар и уредник. Писао је о Србији и градовима у Србији, а на страницама његових књига место су нашле историја, етнографија, археологија, поезија, путописни записи, сећања, старе мапе и гравире, привилегије, печати, грбови, скице, ликовне композиције, пејзажи и фотографије.

У родном Ваљеву је похађао основну школу, у Шапцу је завршио учитељску средњу школу 1958, док је студирање наставио у Загребу, где је и дипломирао на Факултету политичких наука 1969.

Сарађивао је са великим бројем листова и часописа, био је сарадник у Гласу Подриња (1961-1965), затим главни уредник Гласа деце Подриња (1996), уредник у Радио Новом Саду (1970-1976), покретач и уредник музичког листа Ријека (1970-1972), коментатор Радио Загреба за Србију (1976-1991), директор Издавачког предузећа Матица српска (1992-1993). Кренуо је да објављује 1959. године, а последња књига коју је написао (О Бранковини: записи, студије и путописи) објављена је две године након његове смрти (2004).

Био је члан Друштва књижевника Војводине и Удружења књижевника Србије (од 1992. године).

Награде

• Златна значка Културно-просветне заједнице Србије
• Награда Стражилово (1998)
• Награде за новинарска остварења на охридском фестивалу Недеља радија (1973, 1975. и 1976).

Признања

Тренутно улице у два града у Србији носе назив по њему:

• Улица Љубисава Андрића у Шапцу, од 2011. године
• Улица Љубисава Андрића у Ваљеву, од 2019. године

Дела

• Књига Ваљевска Каменица (1974)
• Монографија Хор 66 девојака (1983)
• Студија Ваљево од постања (1985)
• Књига Разговор са Миланом Коњовићем (1985)
• Сепарати о Јовану Павловићу (1985)
• Књига Новосадски разговори (1987)
• Сепарати о Петру Протићу Сокољанину (1987)
• Књига Са Десанком Максимовић (1989)
• Књига Разговор о естетици са Данко Грлић, Милан Дамјановић, Иван Фохт, Сретен Петровић, Мирко Зуровац (1989)
• Књига Велика сеоба (1990)
• Књига Домаћи и страни посетиоци Вукова Тршића (1992)
• Књига 333 питања Милану Кечићу (1993)
• Књига Ваљевски разговори (1993)
• Књига Споменица о столетници Љубомира П. Ненадовића (1995)
• Књига Сремски Карловци, неугасиво кандило (1997)
• Књига О Хиландару (1998)
• Књига о Исидори Секулић Апостол самоће (1998)
• Књига О Бранковини: записи, студије и путописи (2004)
• 101 анегдота о Љуби Ненадовићу

Приредио је и следеће књиге (потписан је као сарадник):

• Александар Тишма: Шта сам говорио (1991)
• Љубомир Павловић: О Ваљеву и Шапцу (1994)
• Бошко Петровић: Усмена реч (1994)
• Вељко Петровић: Српски писци и сликари (1994)
• Љубомир Ненадовић у шали и збиљи (1995)
• Споменар Љубе Ненадовића (1995),
• Александар Тишма: Шта сам говорио (1996)
• Бошко Петровић: Време времена (1996)