Љубисав Кукић
Љубисав Кукић | |
---|---|
Лични подаци | |
Надимак | Љубо |
Датум рођења | 1846. |
Место рођења | Лисице, Кнежевина Србија |
Датум смрти | око 1920. |
Место смрти | Лисице, Краљевина Србија |
Уметнички рад | |
Поље | Клесарство |
Правац | Каменорезаштво западне Србије |
Љубисав Кукић (1846–око 1920) из села Лисице био је један од најбољих драгачевских каменорезаца с краја 19. и почетка 20. века.[1] У периоду између српско-турских ратова 1876-1878. године и почетка Првог светског рата израдио је неколико стотина споменика по селима Драгачева, ужичког, пожешког, ивањичког и чачанског краја.[2]
Живот
[уреди | уреди извор]Љубисав Кукић био је човек необичне нарави и трагичне судбине.[1] По природи сензибилан, волео је писану реч.[1] Каменорезу се обучавао код најстаријег лисичког мајстора Милосава Милосављевића.
Млад је обудовио. Касније се одао друговању са женама, пићу и коцки. Умро је у највећој беди око 1920. године.[2] Сахрањен је на гробљу родног села, без споменика.[1]
Дело
[уреди | уреди извор]Препознатљив је по лирском изразу у епитафима, орнаментици и ликовним представама покојника.[2]
Типологија споменика
[уреди | уреди извор]Споменике је клесао од жућкастог пуховског пешчара, у облику четвоространих стубова покривених плочастим широким „капама”. Уз понеке је приграђивао хоризонталне надгробне плоче, обично скромног ликовног украса.[1]
Орнаментика и религиозни симболи
[уреди | уреди извор]Кукићеви орнаментални урези, разнолики и бројни, најчешће су распоређени око епитафа и по бочним ивицама. Комбиновани са декоративним крстовима, чирацима са свећама и стилизованим голубовима који зобљу грожђе, ови ликовни урези у великој мери „задовољавају захтеве високе допадљивости”.[1]
Полихромија
[уреди | уреди извор]Осим црне, беле и сребрнкасте, користио је складне боје у распону од небеско плаве, цигласто-црвене до жуте.[1]
Фигуралне представе
[уреди | уреди извор]Првих година рада клесао је допојасне фигуре покојника, понекад и двојне, као на споменику Живки и Стани, ћеркицама народног трибуна Ранка Тајсића, које су 1888. године у два дана преминуле од гушобоље.[1] Касније је израђивао целе фигуре, којима се исказивао као наглашено емотиван човек: „покојници су му виткији и нежнији него код других мајстора, а у њиховим очима огледају се зачуђеност и стрепња”, по чему је непоновљив уметник.[2]
Посебно су успели Кукићеви женски ликови, који одишу отменошћу, нежношћу и чедношћу.[1]
Прикази алата и предмета
[уреди | уреди извор]„Власним” људима на споменике је урезивао: печате и звона, јанџике, и штапове, занатлијама - алат, војницима - оружје (кубуре, сабље, пушке, пиштоље, бајонете). Од личних предмета ту су: дуванкесе и табакере, кишобрани, бројанице, прстење, огледала, чешљеви итд.[2]
Рукопис
[уреди | уреди извор]Епитафе је мајсторски исписивао складно усеченим штампаним словима. Понекад је користио и превуковска слова.[2] Речи је наизменично бојио сребрнастаом, цигластом, жутом и црном бојом.[1]
Потпис
[уреди | уреди извор]Потписивао се са: „писа Љубисав Кукић из Лисица”, иза чега је понекад додавао клесарски надимак – чикириз, или Драгачевац, ако је радио изван свог среза. Углавном се потписивао писаним словима – четкицом, црном или зеленкастом бојом, под самом споменичком капом.[1]
Галерија
[уреди | уреди извор]Епитафи
[уреди | уреди извор]Стихови
[уреди | уреди извор]Љубисав Кукић имао је песничког дара:[2]
- Овај свету, жалосни цвету,
- рано постаг, а рано ме неста
- те увенуг од мало земана
- као ружа од јаркога сунца.
- Остави овај земни свет
- и прну небесном плаветнилу
- у круг добри серафима
- да песмом својом весели
- сен родитеља својих.[1]
Дозиви
[уреди | уреди извор]Неке епитафе отпочињао је дозивима:
- Приђи ближе, роде мој,
- па код мене мало стој!
- Не пожали труда свог
- и прочитај спомен мој!
- Приђи ближе, уморни путниче,
- те прочитај тужни спомен овај
- дична Срба, краброга ратоборца!
- О умољени читатељу,
- куде иташ, молим да прочиташ!
- Труда свога немој пожалити
- што ћеш стати, спомен прочитати.[1]
Споменици
[уреди | уреди извор]Споменик пекару Мирку Јаковљевићу (†1890) (Прилипац)
- Пред : овим : спомеником :
- а под : овом : ладном плочом :
- почивају кости :
- упокојеног раба Божије
- МИРКА ЈАКОВЉЕВИЋА :
- бившег : пекара : и домаћина
- из овог села : Прилипца :
- који часно : и поштено :
- поживи (...)
- а умре 18[90]
- Овај споменик : му подигоше :
- синови : Милун, Гојко, и Млађен
- и верна супруга Јеленка
- Писа Љубисав Кукић из Лисица[3]
Споменик Вукадину Новитовићу (†1892) (Трешњевица, Поље)
- Пред Овим Ладним Спомеником
- Почивају Смртни Остатци
- раба Божијег
- ВУКАДИНА НОВИТОВИЋА
- из Добрача
- Бившег Трговца
- и преседника општине Добрача
- кои поживи 46 год.
- а погинуо од зликоваца
- 17 Маија 1892. Г.
- Бог да му душу прости
- Овај Спомен Подигоше Му
- Синови Тикомир. Божо и Александар
- и суруга Стоја
- (Јеша ћер Вукадинова
- умре од 18 мес. 1884. г)
- Писа Љубо Кукић Из Лисица
- чикириз[3]
Списак споменика
[уреди | уреди извор]- Споменик трговцу и кмету Мијаилу Јевремовићу (†1879) (Зеоке)
- Споменик (име оштећено) †1879) (Дучаловићи, гробље Садљике)
- Споменик Милану Кукићу (†1881) (Лисице)
- Споменик земљоделцу Радовану Волићу (†1881) (Лиса, Солдатовића гробље)
- Споменик Живки и Стани, ћеркама Ранка Тајсића (†1888) (Пухово, Нешовановића гробље)
- Споменик Вељку и Јанку, синовцима Ранка Тајсића (†1888) (Пухово, Нешовановића гробље)
- Споменик Цмиљани од „једног месеца” (†1888) (Лисице – сада у Лапидаријуму у Гучи)
- Споменик пекару Мирку Јаковљевићу (†1890) (Прилипац)
- Споменик девојци Дмитри Међедовић (†1891) (Годовик)
- Споменик ђаку Вељку Поповићу (†1891) (Дучаловићи, Поповића гробље)
- Споменик Вукадину Новитовићу (†1892) (Трешњевица, Поље)
- Споменик Светозару Пајовићу (†1892) (Јездина)
- Споменици браћи Тошић – Сретену и Светозару (†1892) (Гуча, Гротница)
- Споменик Светиславу Јаћимовићу (†1893) (Пухово, Нешовановића гробље)
- Споменик супрузи Савки Марковић (†1895) (Јежевица пожешка)
- Споменик девојчици Станики Кукић (†1895) (Лисице – сада у Лапидаријуму у Гучи)
- Споменик петогодишњем дечаку Ранку (†1897) (Лучани (село) – сада у Лапидаријуму у Гучи)
- Крајпуташ Матијевићима у Ђераћу (†1898) (Ђераћ – сада у Лапидаријуму у Гучи)
- Споменик Симки и Александру Јанковићу (†1899) (Лазац)
- Споменик Илији Нешовановићу (†1899) (Пухово, Нешовановића гробље)
- Споменик Миљку Рађеновићу (†1903) (Лисице)
- Споменик ђаку Андрији Мирчетићу (†1904) (Дубрава)
- Споменик Јелисавки, супрузи Арсенија Јешића (†1913) (Горобиље)
- Споменик Сретену Крсмановићу (†?) (Милићевци)
- Споменик оцу Ранка Тајсића, Богосаву (†1866) (Пухово, Нешовановића гробље)
- Споменик Крстомиру Јаћимовићу (†?) (Пухово, Нешовановића гробље)
- Споменик Јовану Весковићу (†?) (Дракчићи)
- Споменик Станиши Весковићу (†?) (Дракчићи)
- Споменик нареднику Јевђу Рендулићу (†?) (Лучани (село))
- Споменик Мари, супрузи Новице Јоксимовића (†?) (Горобиље)[1][3][4]
Утицај
[уреди | уреди извор]Финим моделовањем ликова Љубисав Кукић је утицао на стил рада неколико каменорезаца: Уроша Петровића из Парменца, Ђорђа Митровића из Тијања, Пантелију Драгутиновића из Каленића и Сретена Мињовића из Рашчића.[1]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. стр. 51—52.
- ^ а б в г д ђ е Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4.
- ^ а б в Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- ^ Дудић, Никола. Стара гробља и народни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. стр. 114. ISBN 978-86-07-00900-8.
Литература
[уреди | уреди извор]- Маринковић, Радован М (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Литопапир.
- Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
- Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4.
- Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”.
- Стојић, Никола (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2, допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.