Љубица Чакаревић
Љубица Чакаревић | |
---|---|
![]() Љубица Чакаревић | |
Датум рођења | 1894. |
Место рођења | Ужице, Кнежевина Србија |
Датум смрти | 1980. |
Место смрти | Сарајево, СФРЈ |
Љубица Чакаревић–Ди Сорно (Ужице, 1894 — Сарајево, 1980) била је српска хероина у Првом светском рату (1914-1918)
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођена је у Ужицу 1894. године. Завршила је учитељску школу. До окупације Србије радила је као учитељица. У току Првог светског рата, заједно са сестром Милицом, била је болничарка у Војној болници у Ужицу. Одбила је да ради као учитељица у току окупације. Иако су је укућани и пријатељи убеђивали да се предомисли кад је добила позив окупаторске власти да ради у школи, али није посустала и није прихватила. Са шесточланом групом Драгутина Јовановића – Луна, наредника Добровољачког одреда у Четвртом пешадијском пуку, после 27 дана избегавања бугарских заседа стигла је на Солунски фронт и донела драгоцене податке српској Врховној команди из окупиране отаџбине. Војводе Степа Степановић и Живојин Мишић, с којима се срела на фронту рекли су јој да је први весник из поробљене Србије.[1] На фронту се у штабу дивизије срела и са швајцарцем Арчибалдом Рајсом, а срела се и са братом Милутином, једним од тројице браће који су учествовали у борбама.[2]
За тај подвиг одликована је златном медаљом за храброст „Милош Обилић“.
Убрзо после њиховог доласка на фронт, десио се и пробој фронта, тако да је Љубица заједно са солунском војском кренула назад за Србију.
Убрзо је Србија дочекала ослобођење, а Љубица је наставила да ради свој посао учитељице у ужичком крају.
Три године после ослобођења удала се за Николу де Сарна, сина италијанског дипломате Дионисија, који је био конзул у Београду са којим је имала једну ћерку. Породица је живела на релацији Италија-Србија.
Умрла је почетком јуна у Сарајеву 1980. године где је дошла код брата Милутина у посету, а је сахрањена на гробљу Баре.[3] Данас једна улица у Ужицу носи њено име.
29.10.2016. године њени посмртни остаци су ексхумирани и пренесени из Сарајева у родно Ужице и сахрањени у породичну гробницу на гробљу Доварје уз све војне почасти.[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Први светски рат”. Архивирано из оригинала 08. 11. 2017. г. Приступљено 25. 04. 2018.
- ^ „Ужице”.
- ^ Посмртне остатке хероине Великог рата преносе у њен завичај („Политика”, 3. октобар 2016)
- ^ Јунакиња Великог рата поново у родном граду („Политика”, 31. октобар 2016)
Литература
[уреди | уреди извор]- Биографски лексикон Златиборског округа, Удружење Ужичана у Београду, Београд 2006.
- Жене- солунци говоре, НИРО „Књижевне новине“, Београд 1987.
- Жене Србије у НОБ, Нолит, Београд 1978.
- Ужички лексикон/ уредник тома Драгица Матић, Београд: Службени гласник; Ужице: Град Ужице, 2014.