Пређи на садржај

Љубичевски вишебој

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Небојша Дозет, победник Љубичевског вишебоја за 1996, 2000 и 2001

Љубичевски вишебој је такмичење које се организује у оквиру Љубичевких коњичких игара. Састоји се од пет традиционалних дисциплина и као такво не постоји нигде у свету. Победник такмичења добија титулу „Витез Љубичева”, црвени витешки плашт и сабљу са натписом „Не вади ме без разлога, не враћај ме без части”.[1]

Дисциплине

[уреди | уреди извор]
  • Гађање топузом — Задатак такмичара је да растојање од 50 метара пређу за највише пет секунди и гађају топузом гонг. Бочно растојање такмичара од мете је три метра.
  • Гађање стрелом — Такмичари требају да растојање од 58 метара пређу за 5,5 секунди и да гађају мету са удаљености од осам метара.
  • Гађање копљем — Такмичари су обавезни да растојање од 50 метара пређу за највише пет секунди и изврше гађање у мету са растојања од осам метара.
  • Сеча сабљом — Такмичар мора да растојање од 68 метара пређе за највише седам секунди и скине фигуру главе са постоља, изврши сечу лубенице на постољу и пробијање мете пречника 30 центиметара постављене на тлу. Сабља се мора држати испред тела.
  • Курирско јахање — Такмичари морају да у што краћем року, на растојању од 100 метара, у одласку и повратку предају поруку у торбици. При томе су обавезни да се врате са коњем и курирском торбицом, која при одласку и повратку мора бити дијагонално пребачена преко рамена такмичара.[2]

Победници Љубичевског вишебоја

[уреди | уреди извор]
Година Победник Занимање Место
1964. Мирослав Буковчић Каскадер Врело
1965. Живота Прокић Земљорадник Бубушинац
1966. Зоран Миљковић Ученик Пожаревац
1967. Зоран Миљковић Студент Пожаревац
1968. Војислав Трифуновић Земљорадник Касидол
1969. Рајко Голић Студент Петровац
1970. Љубиша Петровић Радник Пожаревац
1971. Рајко Голић Студент Петровац
1972. Петар Урошевић Студент Пожаревац
1973. Мирослав Ранђеловић Радник Пожаревац
1974. Бранислав Ђурић Земљорадник Касидол
1975. Петар Урошевић Агроном Пожаревац
1976. Бранислав Ђурић Земљорадник Касидол
1977. Драган Николић Студент Пожаревац
1978. Рајко Голић Службеник Петровац
1979. Раде Миловановић Радник Пожаревац
1980. Зоран Ивић Земљорадник Касидол
1981. Љубиша Петровић Радник Пожаревац
1982. Синиша Стокић Радник Пожаревац
1983. Раде Миловановић Радник Пожаревац[3]
1984. Раде Миловановић Радник Пожаревац
1985. Зоран Ивић Земљорадник Касидол
1986. Зоран Ивић Земљорадник Касидол
1987. Мирко Станковић Студент Пожаревац
1988. Раде Миловановић Радник Пожаревац
1989. Зоран Ивић Земљорадник Касидол
1990. Зоран Милошевић Ел. техничар Пожаревац
1991. Синиша Стокић Радник Пожаревац
1992. Раде Миловановић Радник Пожаревац
1993. Душан Миљковић Ветеринарски техничар Пожаревац
1994. Слободан Симоновић Радник Пожаревац
1995. Војин Мирковић Радник Пожаревац
1996. Небојша Дозет Радник Љубичево
1997. Синиша Стокић Радник Пожаревац
1998. Драгиша Марковић Земљорадник Касидол
1999. Даворин Живковић Ел. техничар Пожаревац
2000. Небојша Дозет Радник Љубичево
2001. Небојша Дозет Радник Љубичево
2002. Љубиша Петровић Радник Пожаревац
2003. Малиша Вујчић Земљорадник Касидол
2004. Даворин Живковић Ел. техничар Пожаревац
2005. Даворин Живковић Ел. техничар Пожаревац
2006. Слађан Младеновић Радник Пожаревац[4]
2007. Синиша Стокић Трговац Пожаревац
2008. Даворин Живковић Прив. угоститељ Пожаревац[5]
2009. Бобан Јанићијевић Радник обезбеђења Пожаревац[6]
2010. Синиша Стокић Трговац Пожаревац[7]
2011. Иван Станковић Тренер галопера Пожаревац[8]
2012. Синиша Стокић Трговац Пожаревац[9]
2013. Иван Станковић Тренер галопера Пожаревац[10]
2014. Марко Миленковић Столар Пожаревац[11]
2015. Даворин Живковић Ел. техничар Пожаревац[12]
2016. Марко Миленковић Столар Пожаревац[13]
2017. Марко Миленковић Столар Пожаревац[14]
2018. Марко Миленковић Столар Пожаревац[15]
2019. Андрија Стерђевић Столар Пожаревац[16]
2020. Марко Миленковић Столар Пожаревац[17]
2021. Марко Миленковић Столар Пожаревац[18]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Iz istorijata Ergele Ljubičevo i Igara - Društvo - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 
  2. ^ „Љубичевске коњичке игре - Пожаревац”. www.topozarevac.rs (на језику: српски). Архивирано из оригинала 18. 10. 2021. г. Приступљено 18. 10. 2021. 
  3. ^ „Vremeplov Braničeva - značaj konjičkih igara - Društvo - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 
  4. ^ PORTAL, URBAN CITY WEB (23. 8. 2017). „Prve su održane 1964. godine, a pre 30 godina LjKI bile su na poštanskoj marki u Jugoslaviji”. Urban City. 
  5. ^ „Živković vitez ljubičevskog višeboja, Miloradu Čaviću počasna titula”. Blic.rs (на језику: српски). 
  6. ^ Televízió, Vajdasági Műsorszolgáltató IntézményVajdasági Rádió és. „Novi vitez Ljubičevskih konjičkih igara”. Vajdasági Rádió és Televízió. 
  7. ^ „Siniša Stokić petostruki Vitez - Društvo - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 
  8. ^ „Vitez Ljubičeva Ivan Stanković - Društvo - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 
  9. ^ „Siniša Stokić šesti put vitez Ljubičeva”. NOVOSTI (на језику: српски). 
  10. ^ „LJUBIČEVSKE IGRE: Ivan Stanković novi vitez”. Telegraf.rs (на језику: српски). 
  11. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Марко Миленковић, витез Љубичева”. www.rts.rs. 
  12. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Пожаревац слави витештво”. www.rts.rs. 
  13. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Марко Миленковић – нови витез Љубичева”. www.rts.rs. 
  14. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Marko Milenković ponovo vitez Ljubičeva”. www.rts.rs. 
  15. ^ „Marko Milenković po treći put zaredom vitez Ljubičeva”. Boom93 (на језику: српски). 2. 9. 2018. Архивирано из оригинала 18. 10. 2021. г. Приступљено 18. 10. 2021. 
  16. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Andrija Sterđević – novi vitez Ljubičeva”. www.rts.rs. 
  17. ^ „Marko Milenković peti put Vitez Ljubičeva - Društvo - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 07. 09. 2020. 
  18. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Vitez Ljubičeva šesti put Marko Milenković”. www.rts.rs. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Љубичевски_вишебој&oldid=26800826”