Пређи на садржај

Љускавци (натпородица)

С Википедије, слободне енциклопедије

Љускавци
Временски распон: 42.0–0 Ma
средњи еоцен до данас[1][2]
живући представници породице
Manidae
реконструкција изгледа изумрле
врсте Patriomanis americana
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Pholidota
Подред: Eupholidota
Натпородица: Manoidea
Gaudin, 2009[3]
Породице

Љускавци или панголини (лат. Manoidea, [Маноидеа] — „духови”) је натпородица љускаваца унутар подреда Eupholidota. Овај натпородица сисара обухвата породицу Manidae, изумрлу породицу Patriomanidae и изумрли род Necromanis. Стручни назив за чланове ове натпородице сисара је маноиди.[3][4]

Етимологија назива

[уреди | уреди извор]
Натпородица: Поријекло назива од: Значење назива:
Manoidea
  • рода Manis
  • и таксономског наставка -oidea
духови

Једна од главни особина које дефинишу представнике натпородице Manoidea су велике заштитне љуске од кератина које им прекривају њихову дебелу кожу. По тјелу су распоређене као цријеп, преклапајући се једна преко друге и тако формирају оклоп који покрива тјело, врат, чело, цјели реп и спољну страну ногу. Љуске нису присутне само на њушки и бочним дјеловима лица, доњој страни врата, стомаку и унутрашњој страни ногу. Између љусака и на остатку тјела се такође могу пронаћи и кратке длаке.

Распрострањеност

[уреди | уреди извор]

Данашњи живући представници љускаваца (породица Manidae) насељавају подручје Подсахарске Африке, јужне и Југоисточне Азије и јужне Кине.[3] У прошлости, ова натпородица сисара је био распрострањена и на подручју источне Азије,[5] Сјеверне Америке[6], Сјеверне Африке[7] и Европе.[8][9][10][11]

Систематика

[уреди | уреди извор]

Класификација

[уреди | уреди извор]

Класификација натпородице Manoidea:

  • Натпородица: Manoidea (Gaudin, 2009) (љускавци)

Филогенија

[уреди | уреди извор]

Доље приказан кладограм представља филогенетске везе натпородице Manoidea.[3][4]

 Ferae 

Pan-Carnivora

 Pholidotamorpha 
 ? 

Pantolesta

 Pholidota 

Palaeanodonta

 Pholidota 

Euromanis

 ? 

Pholidota sp. (BC 16’08)

Afredentata

 Eupholidota 

Eomanoidea

 Manoidea 

Patriomanidae

 ? 

Necromanis

Manidae

 sensu stricto 
 sensu lato 

Временска распрострањеност

[уреди | уреди извор]

Унутар подреда Eupholidota

[уреди | уреди извор]
EomanisФанерозоикКенозоикКвартарНеогенПалеогенПлиоценМиоценОлигоценЕоценPiacenzianZancleanMessinianTortonianSerravallianLanghianBurdigalianAquitanianChattianRupelianPriabonianBartonianLutetian

Унутар натпородице Manoidea

[уреди | уреди извор]
NecromanisЉускавци (породица)PatriomanidaeФанерозоикКенозоикКвартарНеогенПалеогенПлиоценМиоценОлигоценЕоценPiacenzianZancleanMessinianTortonianSerravallianLanghianBurdigalianAquitanianChattianRupelianPriabonianBartonianLutetian

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Philippe Gaubert, Agostinho Antunes, Hao Meng, Lin Miao, Stéphane Peigné, Fabienne Justy, Flobert Njiokou, Sylvain Dufour, Emmanuel Danquah, Jayanthi Alahakoon, Erik Verheyen, William T. Stanley, Stephen J. O’Brien, Warren E. Johnson, Shu-Jin Luo (2018.) The Complete Phylogeny of Pangolins: Scaling Up Resources for the Molecular Tracing of the Most Trafficked Mammals on Earth Journal of Heredity, Volume 109, Issue 4, Pages 347–359
  2. ^ Gaudin, Timothy J.; Gaubert, Philippe; Billet, Guillaume; Hautier, Lionel; Ferreira-Cardoso, Sérgio; Wible, John R. (2020-01-01), Challender, Daniel W. S.; Nash, Helen C.; Waterman, Carly, ур., „Chapter 1 - Evolution and morphology”, Pangolins, Biodiversity of World: Conservation from Genes to Landscapes (на језику: енглески), Academic Press, стр. 5—23, ISBN 978-0-12-815507-3, doi:10.1016/b978-0-12-815507-3.00001-0, Приступљено 2020-02-26 
  3. ^ а б в г Gaudin, Timothy (28. 8. 2009). „The Phylogeny of Living and Extinct Pangolins (Mammalia, Pholidota) and Associated Taxa: A Morphology Based Analysis” (PDF). Journal of Mammalian Evolution. Heidelberg, Germany: Springer Science+Business Media. 16 (4): 235—305. doi:10.1007/s10914-009-9119-9. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 09. 2015. г. Приступљено 14. 5. 2015. 
  4. ^ а б Kondrashov, Peter; Agadjanian, Alexandre K. (2012). „A nearly complete skeleton of Ernanodon (Mammalia, Palaeanodonta) from Mongolia: morphofunctional analysis”. Journal of Vertebrate Paleontology. 32 (5): 983—1001. ISSN 0272-4634. doi:10.1080/02724634.2012.694319. 
  5. ^ T. J. Gaudin, R. J. Emry and B. Pogue (2006.) "A new genus and species of pangolin (Mammalia, Pholidota) from the Late Eocene of Inner Mongolia, China." Journal of Vertebrate Paleontology 26(1):146-159
  6. ^ R. J. Emry (1970.) "A North American Oligocene pangolin and other additions to the Pholidota." Bulletin of the American Museum of Natural History 142(6)
  7. ^ Daniel Gebo, D. Tab Rasmussen (1985.) "The Earliest Fossil Pangolin (Pholidota: Manidae) from Africa" Journal of Mammalogy 66(3):538
  8. ^ Kormos T. (1934.) "Manis hungarica n. s., das erste Schuppentier aus dem europäischen Oberpliozän." Folia Zoologica et Hydrobiologica Riga 6:87–94
  9. ^ Von Wighart, Koenigswald (1969.) "Die Maniden (Pholidota, Mamm.) des europäischen Tertiärs"
  10. ^ Terhune, C. E., Curran, S., Croitor, R., Drăgușin, V., Gaudin, T., Petculescu, A., Werdelin, L. (2020.) "Early Pleistocene fauna of the Olteţ River Valley of Romania: Biochronological and biogeographic implications." Quaternary International
  11. ^ Terhune, C. E.; Gaudin, T.; Curran, S.; Petculescu, A. (2021). „The youngest pangolin (Mammalia, Pholidota) from Europe”. Journal of Vertebrate Paleontology. 41 (4): e1990075. doi:10.1080/02724634.2021.1990075. Архивирано из оригинала 24. 03. 2022. г. Приступљено 09. 11. 2023.