Њукта

Њукта
Њукта
	Ноћ, Вилијам Адолф Бугро (1883)
Породица
Супружник	Ереб
Потомство	види доле
Родитељи	Првонастало биће, Хаос
Породица	Ереб, Геја, Тартар и Ерос
Еквиваленти
Римски еквивалент	Нокс

Њукта или Никта (старогрчки Νύξ, лат. Nox) је примордијална богиња ноћи у грчкој митологији. Ретко се појављује у митовима, али је сматрана изузетно моћном и лепом. Имала је храм-пророчиште у мегарској акропли, а њена статуа се налази у Артемидином храму у Ефесу.

Митологија

Хесиод

Према Хесиодовој Теогонији, Никта је настала из Хаоса. Имала је бројно потомство. Са Еребом, богом вечне таме, имала је Етра, вечито светло и Хемеру, ведри дан.

Када је Титан Хрон осакатио свог оца Урана, и преотео му власт, обузета срџбом и бесом због тог чина, Никта је путем партеногенезе родила Мома (критику), Мороса (проклетство), Таната (смрт), Хипноса (спавање), Харона, Онеире (снове), Хеспериде (вече), Кере (насилну смрт), Мојре (судбину), Немесиду (освету), Апату (обману), Филотас (дружење), Гераса (старост) и Ериду (раздор).

Хесиод у свом опису Тартара каже да када би Никта ушла у Тартар, Хемера би изашла, а када би се Хемера вратила, Никта би отишла.

Хомер

У 14. књизи Хомерове Илијаде, Никтин син Хипнос, бог спавања, подcећа Херу на стару услугу, када му је затражила да успава Зевса. Већ је једном успавао Зевса на Херин захтев, што јој је омогућило да напакости његовом сину Хераклу. Зевс је био бесан, и суновратио би Хипноса у море да није у страху побегао код Никте, своје мајке. Хомер даље објашњава да је Зевс обуздао свој бес, плашећи се да наљути Никту, па је тако Хипнос избегао његов гнев. Након тога се усудио да узнемири Зевса само пар пута, јер га се увек плашио и трчао би назад својој мајци, Никти.

Орфизам

Никта је имала још битнију улогу у деловима неких песама које се приписују Орфеју. У њима је Никта, а не Хаос, прво божанство. Она живи у пећини у којој прориче. Хрон, које је завезан, заспао и пијан од меда, спава и прориче. Испред пећине, Адрастеја удара чинелама и у тимпане, помјерајући сав свемир у естатичком плесу у ритму Никтиној бајања. Фан, чудни, чудовишни хермафродит демијург, дете је или отац Никте.

Остали

Деца

Са Еребом, примордијалним мраком:
- Етер, светлост, ваздух богова^{[н. 1]}
- Харон, лађар у Хаду
- Епифрон, разборитост, пажња
- Хемера, дан
- Морос, проклетство^{[н. 2]}
- Немесида, освета^{[н. 3]}
- Стикс, мржња^{[н. 4]}
Партеногено:
- Ахлис, магла смрти^[1]
- Апата, обмана^{[н. 5]}
- Ерида, раздор^{[н. 6]}
- Ериније^{[н. 7]}
- Герас, старост^{[н. 8]}
- Хеспериде, сумрак^{[н. 9]}
- Кере, насилна смрт^{[н. 10]}
- Мојре, судбина^{[н. 11]}
- Мом, исмејавање^{[н. 12]}
- Ојзис, беда^{[н. 13]}
- Онеири, снови^{[н. 14]}
- Танатос, смрт^{[н. 15]}
- Фан^{[н. 16]}
- Филотас, дружење^{[н. 17]}
- Хипнос, спавање^{[н. 18]}
Са Ураном, небом:
- Лиса, бес^{[н. 19]}

Култ

Грци и Римљани нису поштовали Њукту и нису подизали храмове њој у част. Када су сликали њен лик, сликали су је као замишљену жену са прекривеним лицем и у тамној одори.

Такав лик Њукте се најчешће јавља на вазама и рељефима, као и на надгробним споменицима. Најпознатији њен приказ је на Зевсовом олтару из Пергама (180. - 160. п. н. е.) који се данас чува у берлинском музеју.

Као алегоријски лик Њукта је оживела на платнима многих сликара ренесансе и барока.

Напомене

^ Најчешће се сматрао сином Никте и Ереба, мада неки извори наводе да као његове родитеље Хрона и Ананку
^ Хесиод сматра да је Мороса Никта родила партеногено, а Цицерон и Хигин да је његов отац Ереб
^ Хесиод и Паусанија сматрају да је Немесиду Никта родила партеногено, а Цицерон и Хигин да је његов отац Ереб. Други извори као њене родитеље наводе Океана или Зевса
^ Само Хигин као њене родитеље наводи Никту и Ереба, а остали извори Океана и Тетију
^ Хесиод говори о Апатином партеногеном зачећу; Цицерон као њеног оца наводи Ереба
^ Само Хесиод говори да је Никта партеногено родила Ериду; Хигин као њеног оца наводи Ереба; Хомер сматра да су јој родитељи Зевс и Хера, а брат близанац Арес
^ Есхил, Виргилије и Овидије сматрају да је Никта партеногено родила Ериније; Хесиод и Бакхилид да их је родила Геја коју је оплодила Уранова крв; у Орфичким химнама њихови родитељи су Хад и Персефона
^ Хесиод говори о Герасовом партеногеном зачећу; Цицерон и Хигин као њеног оца наводе Ереба
^ Хесиод говори о партеногеном зачећу Хесперида; Цицерон и Хигин као њиховог оца наводе Ереба; Диодор спомиње Атласа
^ Хесиод говори о партеногеном зачећу Кера; Цицерон и Хигин као њиховог оца наводе Ереба
^ Различити извори као родитеље Мојри наводе Никту, Никту и Ереба, Никту и примордијалног Хрона, Ананку, Хаос, Океана и Геју, Зевса и Темиду
^ Хесиод говори да је Никта партеногено родила Мома; Хигин као његовог оца наводи Ереба
^ Хесиод говори о Ојзисовом партеногеном зачећу; Цицерон и Хигин као његовог оца наводе Ереба
^ Хесиод и Сапфо говори о партеногеном зачећу Онеира; Цицерон и Хигин као њиховог оца наводе Ереба; Оводије сматра да су они дјеца Хипноса
^ Хомер, Хесиод, Паусанија и Сенека сматрају да су Танатос и Хипнос рођени партеногено, док Хигин и Цицерон као њиховог оца наводе Ереба
^ Постоје различите верзије по којима је Фан Никтин отац, брат, муж или син; други извори као његове родитеље наводе Хрона и Ананку, Хидроса и Геју, Пороса и Пенију
^ Хесиод говори о партеногеном зачећу Филотас; Цицерон и Хигин као њеног оца наводе Ереба
^ Хомер, Хесиод, Паусанија и Сенека сматрају да су Танатос и Хипнос рођени партеногено, док Хигин и Цицерон као њиховог оца наводе Ереба
^ Еурипид сматра да је Лису родила Никта коју је оплодила крв Урана, док Хигин као њене родитеље наводи Етера и Геју

Извори

^ Ахлис Архивирано на сајту Wayback Machine (12. септембар 2011), пројекат Теои: „Вјероватно, али нигде није записано“

Извори за децу

[1] Најчешће се сматрао сином Никте и Ереба, мада неки извори наводе да као његове родитеље Хрона и Ананку

[2] Хесиод сматра да је Мороса Никта родила партеногено, а Цицерон и Хигин да је његов отац Ереб

[3] Хесиод и Паусанија сматрају да је Немесиду Никта родила партеногено, а Цицерон и Хигин да је његов отац Ереб. Други извори као њене родитеље наводе Океана или Зевса

[4] Само Хигин као њене родитеље наводи Никту и Ереба, а остали извори Океана и Тетију

[6] Хесиод говори о Апатином партеногеном зачећу; Цицерон као њеног оца наводи Ереба

[7] Само Хесиод говори да је Никта партеногено родила Ериду; Хигин као њеног оца наводи Ереба; Хомер сматра да су јој родитељи Зевс и Хера, а брат близанац Арес

[8] Есхил, Виргилије и Овидије сматрају да је Никта партеногено родила Ериније; Хесиод и Бакхилид да их је родила Геја коју је оплодила Уранова крв; у Орфичким химнама њихови родитељи су Хад и Персефона

[9] Хесиод говори о Герасовом партеногеном зачећу; Цицерон и Хигин као њеног оца наводе Ереба

[10] Хесиод говори о партеногеном зачећу Хесперида; Цицерон и Хигин као њиховог оца наводе Ереба; Диодор спомиње Атласа

[11] Хесиод говори о партеногеном зачећу Кера; Цицерон и Хигин као њиховог оца наводе Ереба

[12] Различити извори као родитеље Мојри наводе Никту, Никту и Ереба, Никту и примордијалног Хрона, Ананку, Хаос, Океана и Геју, Зевса и Темиду

[13] Хесиод говори да је Никта партеногено родила Мома; Хигин као његовог оца наводи Ереба

[14] Хесиод говори о Ојзисовом партеногеном зачећу; Цицерон и Хигин као његовог оца наводе Ереба

[15] Хесиод и Сапфо говори о партеногеном зачећу Онеира; Цицерон и Хигин као њиховог оца наводе Ереба; Оводије сматра да су они дјеца Хипноса

[16] Хомер, Хесиод, Паусанија и Сенека сматрају да су Танатос и Хипнос рођени партеногено, док Хигин и Цицерон као њиховог оца наводе Ереба

[17] Постоје различите верзије по којима је Фан Никтин отац, брат, муж или син; други извори као његове родитеље наводе Хрона и Ананку, Хидроса и Геју, Пороса и Пенију

[18] Хесиод говори о партеногеном зачећу Филотас; Цицерон и Хигин као њеног оца наводе Ереба

[19] Хомер, Хесиод, Паусанија и Сенека сматрају да су Танатос и Хипнос рођени партеногено, док Хигин и Цицерон као њиховог оца наводе Ереба

[20] Еурипид сматра да је Лису родила Никта коју је оплодила крв Урана, док Хигин као њене родитеље наводи Етера и Геју

[5] Ахлис Архивирано на сајту Wayback Machine (12. септембар 2011), пројекат Теои: „Вјероватно, али нигде није записано“

[н. 1]

[н. 2]

[н. 3]

[н. 4]

[1]

[н. 5]

[н. 6]

[н. 7]

[н. 8]

[н. 9]

[н. 10]

[н. 11]

[н. 12]

[н. 13]

[н. 14]

[н. 15]

[н. 16]

[н. 17]

[н. 18]

[н. 19]

Нормативна контрола
Међународне	VIAF 2 WorldCat
Државне	Израел Сједињене Државе
Остале	Енциклопедија Британика IdRef