Ћаћић

Презиме Ћаћић

Према једној верзији предања, Ћаћићи су староседеоци у Готовуши (Општине Пљевља). Знају имена предака од Лазара (1825). Његови синови су: Раде и Акан. Биле су их две куће у Готовуши пре 1851. године. Аканови синови су: Радисав, Борисав, Лазар, Радован и Љубо, а Радови: Милорад, Живан и Милош. Ага им је био паша Бајровић. У црногорској војсци у I светском рату био је Раде.

Према другој верзији, (Ћаћићи из Боровице) дошли су из Попова поља код Требиња. Прво су дошли на Врање брдо. Памте имена предака од Дика (1800). Ага им је био Мурат-бег Селмановић. Биле су их 1912. године 2 куће. Диков син је Ристан, а Ристанови су: Стеван, Петар, Новица и Крстоније. Дико је имао синовца Новака, а он Саватија. Саватије и Новица узели су пушке и припремали се за устанак 1912. године. Убили су једног Бајровића који је ишао по кућама, пљачкао и отимао све што је могао. Убили су га у Диздарици. Скоро читава Боровица била је Мурат-бега Селмановића. Његово је било и пола Шумана и Љућа. До 1912. године у Зеници, Шуманима, Боровици и Љућу била је само једна муслиманска кућа.

У црногорској војсци у I светском рату била су 4 Ћаћића из Боровице: Саватије, Новица, Петар и Стеван.

По препису црквених матичних књига из Книнског поља и Кина православно презиме Ћаћић се појављује и у тим крајевима. Сматра се да је велики број Ћаћића силом прилика покатоличен на просторима данашње Хрватске од чега данас имамо велики број породица са овим презименом католичке вероисповести.

Познато је да је један од наследника лозе Ћаћић усмртивши турског бега био принуђен да пребегне са територије Црне Горе (Општине Пљевља) у Републику Српску (БиХ) на територију данашње општине Рогатица ( село Солаковићи) при чему се оженио девојком из породице Николић.