Пређи на садржај

General Motors

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Џенерал моторс)

Dženeral motors
TipJavna
SimbolNYSE: GM
S&P 100 komponenta
S&P 500 komponenta
IndustrijaAutomobilska industrija
Osnovana16. septembar 1908. god.; pre 115 godina (1908-09-16)[1] (originalna kompanija)
10. jul 2009. god.; pre 14 godina (2009-07-10) (današnja kompanija)
SedišteDetrojt, Mičigen, Sjedinjene Države Renesansni centar
Broj lokacija396 postrojenja na šest kontinenata[2]
PodručjaŠirom sveta
Ključni ljudi
Proizvod(i)
ProizvodnjaПад 6.829.000 vozila (2020)[5][note 1]
UslugeFinansiranje vozila
PrihodПад US$122,485 milijarde (2020)[5]
ZaradaРаст US$6,634 milijarde (2020)[5]
Neto zaradaПад US$6,427 milijarde (2020)[5]
AktivaРаст US$235,194 milijarde (2020)[5]
Akcijski kapitalРаст US$49,677 milijarde (2020)[5]
Zaposlenih155.000 (decembar 2020)[5]
Filijala
Podružnice
List
Vebsajtgm.com
Reference: [6]

General Motors Company (транскр. Dženeral motors kampani; skraćeno GM)[5] američki je proizvođač automobila sa sedištem u Detroitu.[7] Pozant je kao proizvođač četiri marke automobila — Chevrolet, GMC, Cadillac i Buick. Najveći je proizvođač automobila u Sjedinjenim Američkim Državama, a 77 godina uzastopno je bio i najveći na svetu dok ga tokom 2008. nije pretekla Toyota.[8][9]

Osnovan je 16. septembra 1908. kao holding za Buick, najvećeg proizvođača konjskih zaprega u to vreme. U prvoj polovini 20. veka General Motors je prerastao u automobilskog velikana kroz akvizicije. U drugoj polovini, General Motors je težio inovacijama i novim ponudama potrošačima, kao i saradnji sa Nasom na razvoju najranijih električnih vozila.[10][11] Današnji entitet je osnovan 2009. nakon reorganizacije preduzeća.[12]

Od 2024. General Motors zauzima 25. mesto po ukupnom prihodu na top-listi Fortune 500 i 50. mesto na top-listi Fortune Global 500.[13][14] Godine 2023. našao se na 70. mestu top-liste Forbes Global 2000.[15] Godine 2021. General Motors je objavio svoju nameru da okonča proizvodnju vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem do 2035, kao deo svog plana da postigne neutralnost ugljenika do 2040.[16]

Istorija[уреди | уреди извор]

Osnivanje i konsolidacija[уреди | уреди извор]

Do 1900. godine, Durant-Dort karidž kompanija Vilijama K. Duranta iz Flinta u Mičigenu, postala je najveći proizvođač vozila na konjski pogon u Sjedinjenim Državama.[17] Durant je bio nesklon automobilima, ali njegov kolega biznismen iz Flinta Džejms H. Vajting, vlasnik kompanije Flint vagon vorks, prodao mu je kompaniju Bjuik motor 1904. godine.[18] Durant je 1908. osnovao kompaniju Dženeral motors kao holding kompaniju, pozajmivši konvenciju o imenovanju od Dženeral elektrika.[19] GM-ova prva akvizicija bio je Bjuik, koji je Durant već posedovao, a zatim Olds motor vorks 12. novembra 1908. godine.[20] Pod Durantom, GM je nastavio da kupuje Kadilak, Elmor, Velč, Karterkar, Oukland (prethodnik Pontijaka), kompaniju Brza motorna vozila iz Pontijaka, Mičigana, i Rilijans motorna kola kompaniju iz Detroita, Mičigen (prethodnici GMC-a) godine. 1909. godine.

Durant je, uz odobrenje odbora, takođe pokušao da kupi Ford motor kompaniju, ali mu je bilo potrebno dodatnih 2 miliona dolara.[21] Durant je preterao sa GM-om u akvizicijama, te ga je upravni odbor smenio 1910. po nalogu bankara koji su podržali zajmove da bi GM održao posao.[18] Na akciju bankara delimično je uticala panika 1910–1911 koja je usledila nakon ranije primene Šermanovog antimonopolskog zakona iz 1890. Godine 1911, Čarls F. Ketering iz kompanije Dajtonska inženjerska laboratorija (DELCO) i Henri M. Liland izumeli su i patentirali prvi električni starter u Americi.[22]Š U novembru 1911. Durant je osnovao Ševrolet zajedno sa vozačem trkačkih automobila Luisom Ševroletom, koji je napustio kompaniju 1915. nakon neslaganja sa Durantom.[23]

Certifikat o akcijama kompanije Dženeral motors izdat 13. oktobra 1916. godine.

GM je ponovo osnovan u Detroitu 1916. godine kao Dženeral motors korporacija i postao javno preduzeće putem inicijalne javne ponude. Do 1917. godine, Ševrolet je postao dovoljno uspešan da je Durant, uz podršku Semjuela Maklaflina i Pjera S. du Ponta, ponovo stekao kontrolni udeo u GM-u. Iste godine, GM je kupio Samson traktor.[24] Ševrolet motor kompanija je konsolidovana u GM 2. maja 1918, a iste godine GM je kupio Junajted motors, dobavljača delova koji je osnovao Durant, a na čijem je čelu bio Alfred P. Sloun za 45 miliona dolara. Makloflin motor kar kompanija, koju je osnovao R. S. Makloflin, postala je Dženeral motors Kanada.[25][26][27] Godine 1919, GM je kupio kompaniju Gardian fridžerejtor, u vlasništvu Duranta, koja je preimenovana u Fridžidear. Takođe 1919. godine, osnovana je Dženeral motors akseptans korporacija (GMAC), koja obezbeđuje finansiranje kupaca u automobilskoj industriji.[28][18]

Godine 1920, du Pont je ponovo organizovao uklanjanje Duranta i zamenio ga Alfredom P. Slounom.[29] U vreme kada se GM u velikoj meri takmičio sa Ford motor kompanijom, Sloun je uspostavio godišnje promene modela, čineći modele iz prethodnih godina „datiranim” i stvorio tržište za polovne automobile.[30] Takođe je primenio strategiju određivanja cena koju danas koriste automobilske kompanije. Ova strategija određivanja cena je postavila za Ševrolet, Pontijak, Oldsmobil, Bjuik i Kadilak cene od najjeftinije do najskuplje, respektivno.[31]

Godine 1921, Tomas Midžli mlađi, inženjer za GM, otkrio je tetraetilolovo (olovni benzin) kao sredstvo protiv detonacija, a GM je patentirao jedinjenje jer etanol nije mogao da se patentira.[32] To je dovelo do razvoja motora sa većom kompresijom, što je rezultiralo većom snagom i efikasnošću. Javnost je kasnije saznala da je olovo sadržano u benzinu štetno za različite biološke organizme uključujući i ljude.[33] Dokazi pokazuju da su korporativni rukovodioci od samog početka razumeli zdravstvene implikacije tetraetilolova.[34] Kao inženjer za GM, Midžli je takođe razvio hlorofluorougljenike, koji su sada zabranjeni zbog njihovog doprinosa klimatskim promenama.[35]

Pod ohrabrenjem predsednika GM-a Alfreda P. Slouna mlađeg, GM je kupio Voksol motors za 2,5 miliona dolara 1925. godine.[36] Kompanija je takođe stekla učešće u proizvodnoj kompaniji Jelou kab iste godine, a njen predsednik, Džon D. Herc, pridružio se upravnom odboru GM-a; ostatak kompanije je kupljen 1943. godine.[18]

Rast i akvizicije[уреди | уреди извор]

Godine 1926, kompanija je predstavila brend Pontijak i uspostavila program osiguranja Dženeral motors grupe za pružanje životnog osiguranja svojim zaposlenima.[18] Sledeće godine, nakon uspeha modela Kadilak LaSal iz 1927. koji je dizajnirao Harli Erl, Sloun je stvorio „Odeljenje za umetnost i boje” GM-a i imenovao Erla za njegovog prvog direktora. Erl je bio prvi dizajner koji je postavljen na čelo velike američke korporacije. Erl je stvorio sistem dizajna automobila koji se i danas praktikuje.[37] Dvadesetčetvorogodišnjeg Bila Mičela je Erl regrutovao u dizajnerski tim u GM-u, a kasnije je imenovan za glavnog dizajnera Kadilaka. Nakon što se Earl penzionisao u decembru 1958. godine, Mičel je preuzeo dizajn automobila za GM.[38] Takođe 1926. godine, kompanija je kupila Fišer bodi, svog dobavljača karoserija za automobile..[39]

GM je kupio kompaniju Alison indžin[18][40] i počeo da razvija avionski motor sa tečnim hlađenjem od 1000 konjskih snaga 1929. godine.[18] Iste godine, GM je kupio 80% Opela, koji je u to vreme imao 37,5% tržišnog udela u Evropi, za 26 miliona dolara. Preostalih 20% je stečeno 1931. godine.[36]

Krajem 1920-ih, Čarls Ketering je započeo program za razvoj laganog dvotaktnog dizel motora za moguću upotrebu u automobilima.[41] Ubrzo nakon toga, GM je kupio Elektro-motiv kompaniju i Vinton indžin korporaciju, a 1941. je proširio oblast EMC-a na proizvodnju motora za lokomotive.[42]

Godine 1932, GM je kupio Pakard elektrik[18][43] (što ne treba mešati sa automobilskom kompanijom Pakard, koja se godinama kasnije spojila sa Studebejkerom). Sledeće godine, GM je stekao kontrolni udeo u Severnoameričkoj avijaciji i spojio ga sa korporacijom Generalna avijacijska proizvodnja.[44]

Radna snaga GM-a učestvovala je u formiranju sindikata Ujedinjenih automobilskih radnika 1935. godine, a 1936. godine UAW je organizovao Flint Sit-Don štrajk, koji je u početku obuhvatao dve ključne fabrike u Flintu, Mičigen, a kasnije se proširio na 6 drugih fabrika uključujući one u Džejnsvilu, Viskonsin i Fort Vejnu, Indijana. U Flintu je policija pokušala da uđe u fabriku da uhapsi štrajkače, što je dovelo do nasilja; u drugim gradovima postrojenja su mirno zatvorena. Štrajk je rešen 11. februara 1937, kada je GM priznao UAW kao ekskluzivnog predstavnika za pregovaranje svojih radnika i dao radnicima povišicu od 5% i dozvolu da održavaju govore u trpezariji.[45]

Volter E. Džomini i A.L. Bodžhold iz GM-a su 1937. godine izumeli Džominijev test za kaljivost ugljeničnog čelika, što je napredak u termičkoj obradi koji se i danas koristi kao ASTM A255.[46] GM je sledeće godine osnovao Detroit dizel.[47]

Godine 1939, kompanija je osnovala Motors osiguravajuću korporaciju i ušla na tržište osiguranja vozila.[28] Iste godine, GM je predstavio Hajdramatik, prvi pristupačan i uspešan automatski menjač, za Oldsmobil iz 1940. godine.[48][49]

Tokom Drugog svetskog rata, GM je proizveo ogromne količine naoružanja, vozila i aviona za saveznike iz Drugog svetskog rata. Godine 1940, GM-ov [[William S. Knudsen|Vilijam S. Knudsen služio je kao šef američke ratne produkcije predsednika Frenklina Ruzvelta, a do 1942. cela GM-ova proizvodnja je bila u službi ratne podrške.[50] GM-ov Voksol motors je proizveo seriju tenkova Čerčil za saveznike, što je bilo ključno u kampanji u Severnoj Africi.[18] Međutim, njegova Opel divizija, sa sedištem u Nemačkoj, snabdevala je Vermaht vozilima. Politički, Sloun, kao šef GM-a u to vreme, bio je vatreni protivnik Nju dila, koji je podsticao sindikate i javni prevoz. Sloun se divio i podržavao Adolfa Hitlera.[51] Nacistički šef za naoružanje Albert Šper je navodno 1977. rekao da Hitler „nikada ne bi razmišljao o invaziji Poljske” bez tehnologije sintetičkog goriva koju je obezbedio Dženeral motors. Američka vlada je kompenzovala GM sa 32 miliona dolara, jer su njegove nemačke fabrike bombardovale američke snage tokom rata.[52]

Od 28. januara 1953, Dvajt D. Ajzenhauer je imenovao Čarlsa Ervina Vilsona, tadašnjeg predsednika GM-a, za ministra odbrane Sjedinjenih Država.[18]

U decembru 1953, GM je kupio Juklid traks, proizvođača teške opreme za zemljane radove, uključujući kipere, utovarivače i wheel tractor-scraperstrugače za traktore na točkovima, što je kasnije dovelo do brenda Tereks.[53][54]

Napomene[уреди | уреди извор]

  1. ^ Sales of General Motors Company and associated companies, not its actual production volume.

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Department of State, Division of Corporations (General Information Name Search)”. State of Delaware. 11. 8. 2009. стр. File#=4718317. Архивирано из оригинала 6. 1. 2010. г. Приступљено 14. 4. 2015. 
  2. ^ „About General Motors”. General Motors. 2018. Архивирано из оригинала 25. 8. 2018. г. Приступљено 30. 1. 2018. 
  3. ^ „Mary Barra | GM Corporate Officer”. General Motors. јун 2017. Архивирано из оригинала 24. 8. 2018. г. Приступљено 23. 7. 2017. 
  4. ^ LaReau, Jamie L (12. 8. 2020). „General Motors CFO Dhivya Suryadevara resigns; John Stapleton named acting GM CFO”. MSN. Архивирано из оригинала 9. 10. 2020. г. Приступљено 12. 8. 2020. 
  5. ^ а б в г д ђ е ж „General Motors Company 2020 Annual Report (Form 10-K)”. U.S. Securities and Exchange Commission. 10. 2. 2021. Приступљено 15. 5. 2021. 
  6. ^ „Form 10-K Annual Report Pursuant to Section 13 or 15(d) of the Securities Exchange Act of 1934 for the Fiscal Year Ended December 31, 2012 Commission File Number 001-34960 General Motors Company”. General Motors. 15. 2. 2013. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 8. 2013. г. Приступљено 6. 8. 2013. 
  7. ^ „General Motors | History, Deals, & Facts”. Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2. 5. 2022. 
  8. ^ Bunkley, Nick (21. 1. 2009). „Toyota Ahead of G.M. in 2008 Sales”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The New York Times. 
  9. ^ „U.S. light vehicle market share by automotive manufacturers”. Statista. 
  10. ^ „GM Heritage | General Motors”. www.gm.com (на језику: енглески). Приступљено 18. 9. 2023. 
  11. ^ „William Durant creates General Motors”. HISTORY (на језику: енглески). Приступљено 2. 5. 2022. 
  12. ^ Bigman, Dan. „How General Motors Was Really Saved: The Untold True Story Of The Most Important Bankruptcy In U.S. History”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 2. 5. 2022. 
  13. ^ „General Motors | 2023 Fortune Global 500”. Fortune (на језику: енглески). Приступљено 18. 9. 2023. 
  14. ^ „Fortune 500: General Motors”. Архивирано из оригинала 14. 1. 2023. г. 
  15. ^ „The Global 2000 2023”. Forbes (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2024-01-29. г. Приступљено 2024-02-07. 
  16. ^ Boudette, Neal E.; Davenport, Coral (28. 1. 2021). „G.M. Will Sell Only Zero-Emission Vehicles by 2035”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The New York Times. 
  17. ^ Wynn, Neil A. (16. 7. 2009). The A to Z from the Great War to the Great Depression (на језику: енглески). Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-6330-9. 
  18. ^ а б в г д ђ е ж з и „Story of General Motors” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 8. 1. 2022. г. 
  19. ^ „The history of General Motors”. The Guardian (на језику: енглески). 30. 4. 2009. Приступљено 2. 5. 2022. 
  20. ^ „The end of the road for Oldsmobile”. HISTORY (на језику: енглески). Приступљено 2. 5. 2022. 
  21. ^ „Durant almost landed Ford, but couldn't come up with $2 million”Неопходна новчана претплата. Automotive News. 14. 9. 2008. 
  22. ^ „Cadillac's Electric Self Starter Turns 100”. media.gm.com (на језику: енглески). 15. 2. 2012. Приступљено 2. 5. 2022. 
  23. ^ „Louis Chevrolet | Biography & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2. 5. 2022. 
  24. ^ United States Senate Committee on the Judiciary (1955). A Study of the Antitrust Laws: General Motors Corporation. United States Government Printing Office. 
  25. ^ Lassa, Todd (15. 9. 2008). „Happy 100th Birthday, General Motors”. Motor Trend. 
  26. ^ „GM buys Chevrolet”. History TV network. 
  27. ^ „General Motors Finances; Plan for Absorbing Chevrolet Company Indicated”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The New York Times. 24. 2. 1918. 
  28. ^ а б Warren, Elizabeth (2011). „Unique Treatment of General Motors Acceptance Corp. (GMAC) Under the TARP”. DIANE Publishing. ISBN 978-1-4379-3080-1. 
  29. ^ „Alfred P. Sloan, Jr.”. automotivehalloffame.org. Приступљено 2. 5. 2022. 
  30. ^ „Annual model change was the result of affluence, technology, advertising”. Automotive News (на језику: енглески). 25. 8. 2008. Приступљено 2. 5. 2022. 
  31. ^ English, Paul F. (2011). Safety Performance in a Lean Environment. United Kingdom: CRC Press. стр. 3. ISBN 9781439821138. 
  32. ^ „Thomas Midgley, Jr. | American chemical engineer”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2. 5. 2022. 
  33. ^ Kitman, Jamie (2. 3. 2000). „The Secret History of Lead”. The Nation. Архивирано из оригинала 10. 5. 2014. г. 
  34. ^ Eschner, Kat (9. 12. 2016). „Leaded Gas Was a Known Poison the Day It Was Invented”. Smithsonian. 
  35. ^ Eschner, Kat (18. 5. 2017). „One Man Invented Two of the Deadliest Substances of the 20th Century”. Smithsonian. 
  36. ^ а б Snavely, Brent (6. 3. 2017). „A look at the history of Opel and Vauxhall, the European brands GM is selling”. Detroit Free Press. 
  37. ^ Gartman, David (1994). „Harley Earl and the Art and Color Section: The Birth of Styling at General Motors”. Design Issues. 10 (2): 3—26. JSTOR 1511626. doi:10.2307/1511626 — преко JSTOR. 
  38. ^ „Bill Mitchell's design vision shaped 5 decades of GM vehicles”Неопходна новчана претплата. Automotive News. 31. 10. 2011. 
  39. ^ Coase, R. H. (април 2000). „The Acquisition of Fisher Body By General Motors”. The Journal of Law and Economics (на језику: енглески). 43 (1): 15—32. ISSN 0022-2186. S2CID 154712364. doi:10.1086/467446. 
  40. ^ „Motors Acquires Allison Company; Sloan's Announcement Says the Work on Aviation Engines Will Be "Intensified." Diesel Development Seen Race to Perfect Type Said to Be Indicated--$1,000,000 Expansion Plan Recently Made Public. To Expand Operations. $1,000,000 Airplane Contract.”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The New York Times. 25. 5. 1929. 
  41. ^ Senefsky, Bill (1. 3. 2006). „General Motors' Diesel History - Baselines”. Motor Trend. 
  42. ^ Gold, Aaron (7. 2. 2017). „General Motors Once Built Locomotives — Really Good Ones”. Autotrader.com. 
  43. ^ „Packard Electric Sold; Shareholders Ratify Deal With General Motors by Stock Trade”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The New York Times. 7. 4. 1932. 
  44. ^ „Planes, trains were also part of GM's grand plan”Неопходна новчана претплата. Automotive News. 14. 9. 2008. 
  45. ^ „Sit-down strike begins in Flint”. History TV network. 
  46. ^ „ASTM A255-10: Standard Test Methods for Determining Hardenability of Steel”. ASTM International. Архивирано из оригинала 30. 10. 2013. г. 
  47. ^ Owings, Lauren (16. 6. 2021). „Leading the way for over 83 years”. DTE Energy. 
  48. ^ Martin, Murilee (6. 4. 2021). „Selling the First Successful Automatic Transmission: GM's Hydra-Matic”. AutoWeek. 
  49. ^ Strohl, Daniel (16. 5. 2014). „Oldsmobile's Hydra-Matic, first mass-produced fully automatic transmission, turns 75”. Hemmings Motor News. 
  50. ^ Kollewe, Julia (30. 4. 2009). „The history of General Motors”. The Guardian. 
  51. ^ Black, Edwin (6. 12. 2006). „Hitler's carmaker”. The Jerusalem Post. 
  52. ^ Dobbs, Michael (30. 11. 1998). „Ford and GM Scrutinized for Alleged Nazi Collaboration”. The Washington Post. 
  53. ^ „General Motors Moves to Enter Field of Off-Road Heavy Trucks; Offers an Exchange of Stock to the Holders of Shares of Euclid Machinery Co.”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The New York Times. 8. 8. 1953. 
  54. ^ Berry, Tom (4. 2. 2014). „The Tangled Web of Euclid and Terex Truck History”. Construction Equipment. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

General Motors на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=General_Motors&oldid=27876880”