Пређи на садржај

Џорџ Сорос

С Википедије, слободне енциклопедије
Џорџ Сорос
Сорос (2018)
Име по рођењуЂерђ Шварц[1][2]
Датум рођења(1930-08-12)12. август 1930. (94 год.)
Место рођењаБудимпешта, Краљевина Мађарска
Држављанствомађарско
америчко[3]
УниверзитетУниверзитет у Лондону
Занимање
  • инвеститор
  • књижевник
  • филантроп
Супружник
  • Анелиз Витшчак (в. 1960 —  р. 1983)
  • Сузан Вебер (в. 1983 —  р. 2005)
  • Тамико Болтон (в. 2013)
Деца5
НаградеПредседничка медаља слободе (2025)
Веб-сајтwww.georgesoros.com

Џорџ Сорос (енгл. George Soros; Будимпешта, 12. август 1930), често правописно неправилно као „Сорош”, амерички је инвеститор и филантроп јеврејског порекла. Оснивач је Фондације за отворено друштво. Живи у Њујорку.

Познат је по разбијању Банке Енглеске након што је продао фунту стерлинга у вредности од 10 милијарди америчких долара, што му је донело профит од милијарду долара, током валутне кризе у Уједињеном Краљевству 1992. године познате као Црна среда.[4] На основу својих раних студија филозофије, формулисао је општу теорију рефлексивности за тржишта капитала, да би пружио увид у балоне имовине и фундаменталну/тржишну вредност хартија од вредности, као и неслагања вредности која се користи за кратке акције и замену акција.[5]

Подржава прогресивне и либералне политичке циљеве, зарад којих даје донације преко своје Фондације за отворено друштво.[6] Финансијски је подржавао револуције 1989. које су довеле до пада комунизма у источној Европи касних 1980-их и раних 1990-их.[7] Основао је Средњоевропски универзитет у својој родној Мађарској.[8] Бројни политички аналитичари наводе га као опасног „господара марионета” иза наводних глобалних завера.[9][10] У јануару 2025, пред истек свог мандата, председник САД Џо Бајден одликовао је Сороса Председничком медаљом слободе.[11]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 12. августа 1930. у јеврејској породици у Будимпешти, у тадашњој Краљевини Мађарској.[12] Мајка му је била власница млекаре, а отац адвокат.[13] Породица је немачко-јеврејско презиме „Шварц” променила у „Сорос” како не би били мета антисемитизма.[14][15] Дипломирао је филозофију на Универзитету у Лондону, где је желео да остане и ради као професор.[16]

Политички ставови

[уреди | уреди извор]

Финансијски подржава рад Демократске странке у Сједињеним Америчким Државама и критикује Републиканску странку.[17] Дана 11. новембра 2003. године, у интервјуу за The Washington Post, изјавио је да је уклањање председника Џорџа В. Буша са функције „централни фокус мог живота” и „питање живота и смрти”. Рекао је да би жртвовао читаво своје богатство да победи Буша „ако то неко гарантује”.[18][19] Сорос је 2017. описао Доналда Трампа као преваранта и предвидео да ће Трамп пропасти јер сматра да су Трампове идеје контрадикторне.[20]

Критичари су га назвали антисемитом.[21][22][23] Финансирао је бројне невладине организације које активно критикују политику Израела.[24][25][26] Према хакованим имејловима објављеним 2016. године, његова Фондација за отворено друштво има за циљ да „оспори расистичку и антидемократску политику Израела” на међународним форумима, делом доводећи у питање репутацију Израела као демократске државе.[27]

У Србији је финансијски подржао свргавање Слободана Милошевића путем своје Фондације за отворено друштво. У новембру 2005. је рекао: „Моје лично мишљење је да нема алтернативе осим да се Косову да независност.” Финансијски је подржао рад Републике Косово.[а][28]

Више пута је критиковао председника Владе Виктора Орбана и владајућу странку Фидес у Мађарској. У октобру 2015. Сорос је критиковао Орбана и његово поступање са европском мигрантском кризом 2015: „Његов план третира заштиту националних граница као циљ, а избеглице као препреку. Наш план третира заштиту избеглица као циљ, а националне границе као препреку.”[29]

У мају 2022. изјавио је да би инвазија Русије на Украјину могла бити почетак „трећег светског рата” и да Владимир Путин мора бити поражен „што је пре могуће”. Такође је изјавио да су „друга питања која се тичу целог човечанства — борба против пандемија и климатских промена, избегавање нуклеарног рата, одржавање глобалних институција — морала да зауставе ту борбу. Зато кажем да цивилизација можда неће преживети.”[30]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Chapman, Roger; Ciment, James (17. 3. 2015). Culture Wars: An Encyclopedia of Issues, Viewpoints and Voices (на језику: енглески). Routledge. стр. 617. ISBN 9781317473510. Архивирано из оригинала 27. 1. 2017. г. Приступљено 7. 11. 2016. 
  2. ^ Kaufman, Michael T. (2002). Soros: The Life and Times of a Messianic Billionaire (на језику: енглески). Knopf. стр. 17—18, 23. ISBN 9780375405853. Архивирано из оригинала 27. 1. 2017. г. Приступљено 7. 11. 2016. 
  3. ^ „Forbes 400 Richest Americans: George Soros”. Forbes. септембар 2013. Архивирано из оригинала 22. 11. 2013. г. Приступљено 19. 11. 2013. 
  4. ^ Ferguson, Niall; Schlefer, Jonathan (9. 9. 2009). „Who Broke the Bank of England?”. Harvard Business School BGIE Unit Case No. 709-026. SSRN 1485674 Слободан приступ. 
  5. ^ Open Society Foundations (11. 10. 2010), George Soros Lecture Series: Financial Markets, Архивирано из оригинала 19. 1. 2017. г., Приступљено 2. 2. 2017 
  6. ^ Shawcross, William (September 1, 1997). "Turning Dollars into Change" Архивирано мај 8, 2010 на сајту Wayback Machine. Time.
  7. ^ Murphy, Brendan (јул 1993). „Finance: The Unifying Theme”. The Atlantic. ISSN 1072-7825. Архивирано из оригинала 15. 7. 2012. г. Приступљено 7. 3. 2017. 
  8. ^ "Hungary: Soros Donates $250 Million to University in Budapest". IPR Strategic Business Information Database. Info Prod Research. October 16, 2001.
  9. ^ Baram, Marcus (5. 10. 2018). „Buckle up! Here's a timeline of George Soros conspiracy theories”. Fast Company. Архивирано из оригинала 5. 10. 2018. г. Приступљено 6. 10. 2018. 
  10. ^ Wolraich, Michael (14. 11. 2010). „Beck's bizarre, dangerous hit at Soros”. CNN. Архивирано из оригинала 1. 11. 2020. г. Приступљено 17. 9. 2020. 
  11. ^ Ordonez, Franco (4. 1. 2025). „Biden awards Medal of Freedom to Hillary Clinton, Soros, Messi and 16 others”. NPR. Архивирано из оригинала 02. 02. 2025. г. Приступљено 4. 1. 2025. 
  12. ^ Slater, Robert (18. 1. 2009). Soros: The Life, Ideas, and Impact of the World's Most Influential Investor (на језику: енглески). McGraw Hill Professional. стр. 30. ISBN 9780071608459. Архивирано из оригинала 26. 1. 2020. г. Приступљено 16. 11. 2016. 
  13. ^ Mayer, Jane (18. 10. 2004). „The Money Man: Can George Soros's millions insure the defeat of President Bush?”. The New Yorker. Архивирано из оригинала 12. 7. 2012. г. Приступљено 27. 5. 2012. 
  14. ^ Soros, Tivadar; Tonkin, Humphrey (2001). Masquerade: Dancing Around Death in Nazi-occupied HungaryНеопходна слободна регистрација (на језику: енглески). Arcade Publishing. стр. 220, Afterword by Humphrey Tonkin. ISBN 9781559705813. Приступљено 16. 11. 2016. 
  15. ^ Zepetnek, Steven Tötösy de (2009). Comparative Central European Holocaust Studies (на језику: енглески). Purdue University Press. стр. 9. ISBN 9781557535269. Архивирано из оригинала 27. 1. 2017. г. Приступљено 16. 11. 2016. 
  16. ^ „North American Advisory Board”. lse.ac.uk. Архивирано из оригинала 26. 1. 2017. г. Приступљено 20. 7. 2015. „Mr George Soros (BSc Philosophy 1951, MSc Philosophy 1954) Chairman, Soros Fund Management” 
  17. ^ „Why We Must Not Re-elect President Bush”. Commondreams.org. 28. 9. 2004. Архивирано из оригинала 3. 10. 2009. г. Приступљено 16. 10. 2009. 
  18. ^ Laura Blumenfeld, Deep Pockets vs. Bush, Financier Contributes $5 Million More in Effort to Oust President Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (11. децембар 2024), The Washington Post, November 11, 2003; p. A03.
  19. ^ The Money Man Архивирано јул 18, 2014 на сајту Wayback Machine, The New Yorker, Jane Mayer, October 18, 2004
  20. ^ „Soros Says Markets to Slump With Trump, EU Faces Disintegration”. Bloomberg. 19. 1. 2017. Архивирано из оригинала 20. 1. 2017. г. Приступљено 20. 1. 2017 — преко www.bloomberg.com. 
  21. ^ Finkelstein, Daniel (14. 2. 2018). „George Soros and the roots of antisemitism”. The Times. Архивирано из оригинала 2. 5. 2018. г. Приступљено 3. 5. 2018. (потребна претплата)
  22. ^ Behr, Rafael (8. 2. 2018). „A secret plot to stop Brexit, or an antisemitic dog whistle?”. The Guardian. Архивирано из оригинала 4. 5. 2018. г. Приступљено 3. 5. 2018. 
  23. ^ Fisher, Lucy (8. 2. 2018). „Brexiteers and alt-right unite against 'globalist' billionaire George Soros”. The Guardian. Архивирано из оригинала 4. 5. 2018. г. Приступљено 3. 5. 2018. 
  24. ^ Leibovitz, Liel (14. 8. 2016). „Soros Hack Reveals Evidence of Systemic Anti-Israel Bias”. Tablet. Архивирано из оригинала 15. 8. 2016. г. Приступљено 15. 8. 2016. 
  25. ^ Israel, David (14. 8. 2016). „DC Leaks Publishes George Soros' Files Showing Millions Contributed to Anti-Israel Causes”. Jewish Press. Архивирано из оригинала 16. 8. 2016. г. Приступљено 15. 8. 2016. 
  26. ^ A Soros Plan, a Marginalized Israel Архивирано мај 9, 2017 на сајту Wayback Machine By Eli Lake, August 16, 2016, Bloomberg
  27. ^ „Hacked Soros e-mails reveal plans to fight Israel's 'racist' policies”. Архивирано из оригинала 14. 11. 2016. г. Приступљено 7. 11. 2016. , The Jerusalem Post, from Jewish Telegraphic Agency
  28. ^ "George Soros: Kosovo Should Be Independent". Balkan Update. November 20, 2005. Архивирано јануар 18, 2015 на сајту Archive.today
  29. ^ "Orban Accuses Soros of Stoking Refugee Wave to Weaken Europe Архивирано март 8, 2017 на сајту Wayback Machine". Bloomberg. October 30, 2015.
  30. ^ Sahadi, Jeanne (2022-05-24). „Society 'may not survive' Putin's war, says billionaire George Soros”. CNN. Архивирано из оригинала 31. 05. 2022. г. Приступљено 2022-06-01. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џорџ_Сорос&oldid=29049405”