Абвер
Абвер (нем. Abwehr) била је њемачка војна обавјештајна служба Рајхсвера од 1920. до 1935. и Вермахта од 1935. до 1945. године.[1][а] Иако је Версајским споразумом Њемачкој потпуно забрањено оснивање сопствене обавјештајне службе, основали су шпијунску групу 1920. године[б] у оквиру министарства одбране, под називом Абвер.[в] Почетна сврха Абвера била је одбране од стране шпијунаже — организациона улога која се касније знато развила.[5] Под генералом Куртом фон Шлајхером, поједине војне обавјештајне јединице су комбиноване и 1929. централизоване за вријеме његовог мандата као министра одбране, чинећи основу за уобичајено схваћену манифестацију Абвера.
Свака станица Абвера у цијелој Њемачкој била је заснована на војним окрузима и отварано је све више канцеларија у прихватљивим неутралним земљама и у окупираним територијама како се Трећи рајх ширио.[6] Назив министарства одбране промијењен је 1935. године у министарство рата, а затим га је у потпуности замијенио Адолф Хитлер новом Врховном командом Вермахта (ВКВ). ВКВ је био дио фиреровог личног „радног особља” од јуна 1938, а Абвер је постао његова обавјештајна служба под вицеадмиралом Вилхелмом Канарисом.[7][г] Штаб Абвера се налазио у улици Тирпицуфер бр. 76/78 у Белину, у близини канцеларије ВКВ.
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Првобитно основана 1866. године, рана манифестација пруског Абвера претходила је савременој њемачкој држави и створена је ради прикупљања обавјештајних података за пруску владу током рата са сусједном Аустријом.[2]
- ^ Уједињено Краљевство и Француска посебно су се жестоко противили да Њемачка има било какав облик обавештајних служби и покушали су да уведу што је могуће више ограничења за Абвер.[3]
- ^ Њемачка ријеч Абвер значи „одбити” и изабрана је да нагласи одбрамбени карактер овог одјељења министарства одбране након Првог свјетског рата.[4]
- ^ ВКВ није успоставила обавјештајни огранак у свом оперативном штабу све до 1943, а и послије тога се састојао сам од три официра.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Holmes 2001, стр. 2.
- ^ Lerner & Lerner 2004, стр. 2.
- ^ Paine 1984, стр. 7.
- ^ Zentner, Bedürftig & Hackett 1991, стр. 2.
- ^ Dear 1995, стр. 1.
- ^ Taylor & Shaw 1997, стр. 11.
- ^ Taylor 1952, стр. 165.
Литература
[уреди | уреди извор]- Lerner, K. Lee; Lerner, Brenda Wilmoth, ур. (2004). Encyclopedia of Espionage, Intelligence, and Security: A-E (на језику: енглески). Thomson/Gale. ISBN 978-0-7876-7686-5. Приступљено 16. 10. 2020.
- Holmes, Richard (2001). The Oxford Companion to Military History (на језику: енглески). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-866209-9. Приступљено 16. 10. 2020.
- Paine, Lauran (1984). German Military Intelligence in World War II: The Abwehr (на језику: енглески). Stein and Day. ISBN 978-0-8128-2966-2. Приступљено 16. 10. 2020.
- Zentner, Christian; Bedürftig, Friedemann; Hackett, Amy (1991). The Encyclopedia of the Third Reich (на језику: енглески). Macmillan. ISBN 978-0-02-897500-9. Приступљено 16. 10. 2020.
- Dear, Ed (1995). The Oxford Companion to World War II (на језику: енглески). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-866225-9. Приступљено 16. 10. 2020.
- Taylor, James; Shaw, Warren (1997). The Penguin Dictionary of the Third Reich (на језику: енглески). Penguin Books. ISBN 978-0-14-051389-9. Приступљено 16. 10. 2020.
- Taylor, Telford (1952). Sword and Swastika: Generals and Nazis in the Third Reich (на језику: енглески). Приступљено 16. 10. 2020.