Пређи на садржај

Абдул Рахман ибн Фајсал

С Википедије, слободне енциклопедије
Абдул Рахман ибн Фајсал
Абдул Рахман ибн Фајсал, раних 1900-их
Лични подаци
Датум рођења(1850-00-00)1850.
Место рођењаДираџа,  Саудијска Арабија
Датум смрти1928.(1928-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (77/78 год.)
Место смртиРијад Емират Наџд
ГробАл Оуд, Ријад
Породица
РодитељиФaјсал ибн Турки Ел Сауд
ДинастијаСауд
Емир од Наџда
Период1875–1876
1889–1891
Претходник(први пут) Сауд ибн Фајсал Ел Сауд
Абдулах ибн Фајсал Ел Сауд
НаследникАбдуллах ибн Фајсал ибн Турки Ел Сауд
Мухамед ибн Абдулах Ел Рашид
Грб краља Саудијске Арабије
Краљевски стандард Саудијске Арабије

Абдул Рахман ибн Фајсал Ел Сауд (арап. عبد الرحمن بن فيصل ال سعود 'Абд ар Рахман бин фаилал ел сауд ; 1850. - јун 1928.) био је последњи Емир Наџда, владао је од 1875. до 1876. године и од 1889. до 1891. године био је најмлађи син емира Фaјсал ибн Турки Ел Сауда и отац, је оснивача „треће саудијске државе" Краљевине Саудијске Арабије.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Абдул Рахман ибн Абдаллах је био син Абдалаха III. ибн Фајсала, који је био и верски и световни владар вехабија од 1865. као имам.[2] Његов ујак Сауд II ибн Фајсал, брат његовог оца, успео је да преузме власт 1871. године. Абдул Рахман је побегао из Наџда са својим оцем. Делегиран од оца отоманским гувернерима у Ираку, добио је њихову интервенцију у Ел Хаси.[3] Када су Османлије успоставиле своју власт у Ел Хаса оаза (1872), Абдул Рахман је покушао да их протера побуном у Хуфуфу, али то није успело и морао је поново да бежи.

Уследио је грађански рат између оца и стрица. Када је Сауд II умро 1873. од рана задобијених током кампање, Абдул Рахман је вратио свог оца да влада као имам у Наџду. Када је отац умро 1889, постао је његов наследник након што се његов брат Мухамед одрекао наследства на престолу.

Међутим, није успео да добије одобрење Мухамеда ел Рашида (1869-1897), вође Шамара. Окупирао је Ријад и присилио Абдула Рахмана и његову породицу да побегну у Кувајт 1891 године.

Његов син Ибн Сауд (1880–1953) успео је да освоји тврђаву Масмак у Ријаду 1902. године, и поново успостави Саудско царство у Наџду. Ибн Сауд је признао свог оца као имама вехабија, због чега му је Абдул Рахман дао одријешене руке у влади. Абд ел Азиз ибн Сауд је касније успео да уједини Наџд и оснује краљевину Саудијску Арабију.[4]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Abd al-Raḥmān ibn Fayṣal
  2. ^ Abd al-Raḥmān III
  3. ^ The Ottoman Gulf and the creation of Kuwayt, Sa'udi Arabia and Qatar, 1871-1914
  4. ^ Abdul Rahman ibn Faisal Al Saud (Ibn Saud)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Абдул Рахман ибн Фајсал на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Абдул_Рахман_ибн_Фајсал&oldid=28534043”