Агератум
Агератум | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | |
Дивизија: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | |
Род: | |
Биномно име | |
Ageratum houstonianum Mill.
|
Агератум, горућа љубав (Ageratum houstonianum Mill.) од грчког αγερατοσ - који не стари, непроменљив, јер ахеније немају папус па не лете, остају на цветној ложи.[1] Име врсте је по доктору Хјустону (William Houstoun, 1695–1733) британском хирургу и ботаничару који је агератум донео из Мексика у Европу. По Мексику врста има и најраспрострањенији синоним Ageratum mexicanum hort. Енглески назив flossflower значи кончасти цвет због издужених, језичастих цветова и жигова у главичастој цвасти; у америци се зове bluemink (плава ласица) јер цвасти у маси личе на крзно. Немачки називи су Leberbalsam – балсам за јетру, или Blaukappe – плава капа. Руски долгоцве́тка настао је због дуге фенофазе цветања[2].
Опис основне форме
[уреди | уреди извор]Агератум је једногодишња биљка. Коренов систем је веома разгранат. У кореновом врату образује мноштво површинских коренова. Изданци, листови, лисне и цветне дршке густо су обрасли кратким одстојећим длачицама. Многобројне стабљике разгранате, усправне. Лист је прост, троугласт или ромбоидан, при основи срцаст, назубљен. Приземни листови наспрамни, са дршкама; вршни скоро седећи и наизменични. Цветови трубичасти, ситни, хермафродитни, са пет прашника и тучком са два кончаста жига који су знатно дужи од крунице. Цветови су густо збијени у пехарасте цвасти, а оне су сакупљене у сложене штитове. Заједнички омотач цвасти састављен из 2-3 реда црепасто сложених линеарних зашиљених приперака. Пречник пехарастих цвасти 1—1,5 cm, а сложених штитова 10 cm. Круница и жигови исте боје – плави, јоргованплави, бели или, ређе, кармин. Пупољци су понекад другачије обојени од отворених цветова. Цветови миришљави. Цветање од јуна до првих мразева. Плод — издужено-клинаста српаста ахенија дужине 2 mm, петоделна, са слабо израженим ребрима. На врху црносмеђе, рапаве аненије јако редукован беличасти папус. Семе ексалбуминско. Сетвени материјал су ахеније. У 1 g од 6 до 7 000 зрна. Семе очува клијавост 3—4 године.[3][4][2]
Ареал
[уреди | уреди извор]Југ Северне и север Јужне Америке; врста натурализована широко на обе хемисфере.
Услови средине
[уреди | уреди извор]Као хелиофит добро се развија на сунчаним положајима или у благој сенци; топлољубива је врста. Не подноси негативне температуре. Зоне: 5-10. Земљишта: добро расте на различитим хранљивим земљиштима. Осетљива је на уношење свежег стајњака. Треба је редовно заливати, али не претерано посебно у првим фазама развоја. pH: 5,6-7,8[2]
Сорте
[уреди | уреди извор]
Значај за хортикултуру и пејзажну архитектуру[уреди | уреди извор]Користи се за бордуре и партере. Маса плавог агератума у цветној леји са жутим тагетесом даје лепу комлементарну комбинацију боја, а у комбинацији са розе бегонијама, или са Cleome spinosa формира пастелни тепих. Расте брзо и формира компактне зелене жбуниће који су прекривени цвастима цело лето и скоро целу јесен. Највише се употребљавају сорте са великим бројем нијанси плавих боја које обезбеђују леп контраст са другим уобичајеним материјалом за цветне леје. Агератум је идеалан за попуну масе у жардињерама и једна од врста која је веома погодна за Garden-in-a-bag концепт, где се у врећицу од инпрегнираног папира пакује супстрат и семе, а по отварању врећице и заливању семе исклија за 3-5 дана, а цветови се јављају после 90 дана. Плавољубичасти цветови најлепши су када у сумрак последњи сунчеви зраци падају на њих, па их треба ставити на такво место. Агератум налази примену и за резани цвет у вази и букетима. За сушени цвет агератум се реже у пуном цвету. Качи се наопако на суво, тамно и промајно место. У сувим аранжманима даје нежне љубичасте акценте[2]. Значај ван пејзажне архитектуре и хортикултуре[уреди | уреди извор]Семе и сви делови биљке су отровни ако се прогутају за људе и стоку која пасе, изазивајући лезије јетре, због пиролизидин алкалоида који садрже. У неким деловима света где нема негативних температура може да буде инвазивна врста (исток САД, Аустралија, Африка, Кина, Јапан и Нови Зеланд).[5] Агератум је развио оригиналан начин заштите од инсеката. Биљка производи precocene компоненту која утиче на рад corpus allatumа, ендокрине жљезде који лучи јувенилни хормон. Овај хемијски окидач утиче да се у наредном пресвлачењу развију адултне структуре пре зрелости. Што инсекте чини стерилним ако поједу већу количину ткива агератума.[6][2] Референце[уреди | уреди извор]
|