Агота Бозаи
| Агота Бозаи | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Пуно име | Агота Бозаи |
| Датум рођења | 1965. |
| Место рођења | Шиофок, НР Мађарска |
Агота Бозаи (мађ. Bozai Ágota; Шиофок, Мађарска, 1. јануар 1965 — ) је мађарска књижевница и преводилац.[1][2]
Биографија
[уреди | уреди извор]Дипломирала је на Унивезитету Клаусенбург у Румунији. Радила је у одсеку за спољне послове Црвеног крста Мађарске 1989. Имала је важну улогу у спровођењу програма за избеглице из Румуније и Источне Немачке.[1][3]
Магистрирала је филологију на Универзитету Колошвар, односно Клуж-Напока. Тренутно је књижевни преводилац енглеских књига (белетристике и публицистике) за различите мађарске издаваче. Њено писање је описано као „сатирични приказ онога што се догодило у источноевропским земљама када је 'капитализам по сваку цену' изникао из пепела влада које је претходно контролисала Совјетска влада”.
Бавила се и новинарством и у штампаним медијима и на телевизији. На мађарски је превела дела А.С. Бајата, Малколма Гледвела, Мариа Пуза, Тибора Фишера, Мартин Селигмана.[1]
Први роман Персијски диван објавила је 1989. године. Други по реду "Транзит Глориа" преведен је на немачки и енглески језик и део је сатиричне трилогије о наивности јавности и политичкој хипнози.[1]
Тренутно се усавршава у примијењеној психологији и на Универзитету у Будимпешти, одбранила је тезу о превођењу "Финеганевог бдења" Џејмса Џојса. [1]
Библиографија
[уреди | уреди извор]Написала је четири романа:
- A perzsa dívány (Персијски диван), 1998.
- Tranzit glória (Транзит Глорија), 1999.
- Mi az abra? (Шта има?) 2003
- A szerelmetlen vasros (Слатка мала варош), 2004.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д „Agota Bozai”. novaknjiga.com. Приступљено 23. 4. 2024.[мртва веза]
- ^ „Ágota Bozai”. goodreads.com. Приступљено 23. 4. 2024.
- ^ Bozai, Agota (2012). Tranzit Glorija. Beograd: Plato Books : B&S. стр. korice knjige. ISBN 978-86-447-0621-2.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
