Пређи на садржај

Административна подјела Краљевине Црне Горе

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије

Административну подјелу Краљевине Црне Горе чинили су области, капетаније и општине.

Области

[уреди | уреди извор]

Новим законом о административниом подели земље (1910) Црна Гора је подељена на 10 области и 56 капетанија. Број области удвостручен је а број капетанија остао је исти.[1]

10 области из 1910:

  1. Катунска област, обласно мјесто Цетиње
  2. Ријечко-љешанска област, обласно мјесто Ријека
  3. Приморско-црмничка област, обласно мјесто Бар
  4. Зетска област, обласно мјесто Подгорица
  5. Брдска област, обласно мјесто Данилов Град
  6. Никшићка област, обласно мјесто Никшић
  7. Вучедолска област, обласно мјесто Велимље
  8. Дурмиторска област, обласно мјесто Шавник
  9. Морачко-ровачка област, обласно мјесто Колашин
  10. Васојевићка област, обласно мјесто Андријевица[2]

Нови крајеви из Балканских ратова су подијељени на четири административне области: Пећку, Беранску, Бјелопољску и Пљеваљску.[3]

За вријеме Првог свјетског рата формирана је Скадарска област.[4]

Капетаније

[уреди | уреди извор]

I) У Катунској области: 1) Цетињска, капетанско мјетсо Бајице, 2) Његушко-Ћеклићка, капетанско мјетсо Његуши, 3) Чевско-Бјеличка, капетанско мјетсо Чево, 4) Цуцка, капетанско мјетсо Трешњево, 5) Команско-Загарачка, капетанско мјетсо Бијела-Рудина, 6) Пјешивачка, капетанско мјетсо Богетићи.

II) У Ријечко-Љешанској области: 1) Цеклинско-Добрска, капетанско мјетсо Цеклин, 2) Доњо-Цеклинска, капетанско мјетсо Ријека, 3) Љуботињско-Грађанска, капетанско мјетсо Љуботин, 4) Љешанска, капетанско мјетсо Корнет.

III) У Приморско-Црмничкој области: 1) Барска, капетанско мјетсо Стари-Бар, 2) Мркојевићка, капетанско мјетсо Печурина, 3) Улцињска, капетанско мјетсо Улцињ, 4) Крајишка, капетанско мјетсо Ћурило, 5) Шештанско-Селаћка, капетанско мјетсо Крњице, 6) Горњо-Црмничка, капетанско мјетсо Брчели, 7) Доњо-Црмничка, капетанско мјетсо Вир;

IV) У Зетској области: 1) Зетска, капетанско мјетсо Голубовци, 2) Подгоричка, капетанско мјетсо Подгорица, 3) Горњо-Кучка, капетанско мјетсо Безијево, 4) Доњо-Кучка, капетанско мјетсо Дољани, 5) Братоножићка, капетанско мјетсо Пелев Бријег, 6) Затријебачка, капетанско мјетсо Затријебач;

V) У Брдској области: 1) Вражегрмачка, капетанско мјетсо Бороњина, 2) Павковићка, капетанско мјетсо Рсојевићи, 3) Петрушинска, капетанско мјетсо Данилов Град, 4) Мартинићко-Брајовићка, капетанско мјетсо Доње Село, 5) Спушка, капетанско мјетсо Спуж, 6) Пиперска, капетанско мјетсо Дрезга, 7) Љешкопољска, капетанско мјетсо Горња Горица;

VI) У Никшићкој области: 1) Никшићка, капетанско мјетсо Кочани, 2) Требјешка, капетанско мјетсо Никшић, 3) Луковска, капетанско мјетсо Луково, 4) Жупска, капетанско мјетсо Манастир Жупски, 5) Голијска, капетанско мјетсо Боботово Гробље.

VII) У Вучедолској области: 1) Граховска, капетанско мјетсо Грахово, 2) Рудинска, капетанско мјетсо Трубјела, 3) Бањанска, капетанско мјетсо Велимље, 4) Опутна-Рудинска, капетанско мјетсо Пилатовци.

VIII) У Дурмиторској области: 1) Ускочка, капетанско мјетсо Боан, 2) Дробњачка, капетанско мјетсо Шавник, 3) Језерско-Шаранска, капетанско мјетсо Жабљак, 4) Планина Пивска, капетанско мјетсо Пишче, 5) Жупа Пивска, капетанско мјетсо Манастир Пивски.

IX) У Морачко-Ровачкој области: 1) Ровачка, капетанско мјетсо Међуријечје, 2) Доњо-Морачка, капетанско мјетсо Манастир Морачки, 3) Горњо-Морачка, капетанско мјетсо Драговића Поље, 4) Колашинска, капетанско мјетсо Колашин, 5) Липовска, капетанско мјетсо Блатина, 6) Пољска, капетанско мјетсо Поља.

X) У Васојевићкој области: 1) Љеворечка, капетанско мјетсо Лијева Ријека, 2) Краљска, капетанско мјетсо Краље, 3) Андријевичка, капетанско мјетсо Ђулићи, 4) Полимска, капетанско мјетсо Крушево, 5) Величка, капетанско мјетсо Велика, 6) Шекуларско-Трепачка, капетанско мјетсо Трепча.

У Пећкој области су основане капетанства Пећка, Ђаковачка, Источка, и вароши Пећ и Ђаковица, у Беранску област спадала су капетанства Беранска, Будимска, Рожајска и варош Беране, у Бијелопољску област спадају капетанства Бијелопољска, Брзавска и варош Бијело Поље, а у Пљеваљску област спадају капетанства Пљеваљска, Ћехотинска, и варош Пљевља. Капетанство Плаво-Гусињско са варошима Плав и Гусиње ушло је у састав Васојевићке области, а варошица Тузи у састав Зетско-Брдске области, и ослобођени крајеви у Крајини у састав капетанства Крајинског.[2]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Попов 2000, стр. 265.
  2. ^ а б http://www.maticacrnogorska.me/files/54/19%20hamdija%20sarkinovic.pdf
  3. ^ О неким особеностима црногорског друштва 1914. године Архивирано на сајту Wayback Machine (8. март 2016), Др Живко М. Андријашевић
  4. ^ Глас Црногораца Архивирано на сајту Wayback Machine (13. фебруар 2017), 6. 7. 1915. страница 2.

Литература

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Административна_подјела_Краљевине_Црне_Горе&oldid=26805607”