Административна јединица

Административна јединица (управна јединица, или ентитет,^[1] административна јединица,^[2]^[3]^[4] административни рејон,^[5]) дио је земље или друге политичке цјелине, успостављен у циљу олакшавања послова државне управе и њене организације, као и рада становника преко локалне самоуправе. Административне јединице имају одређени степен самоуправе и обично имају сопствене владе.^[6] Нека земља може имати више нивоа административне подјеле у зависности од величине и њених потреба. На примјер, многе земље су подјељене на следеће административне јединице: државе, кантоне или покрајине, које су затим подијељене у округе, а ови опет у општине.

Административне јединице се концептуално разликују од зависних територија. Јединице су дио суверенитета државе, док територије имају више аутономије јер су географски удаљене. У неким случајевима, ова два термина се поклапају, али то је веома ријетко. У свијету постоји много различитих врста административних јединица. Понекад је тешко пронаћи прави превод термина који се користе у овим јединицама, јер њихово значење зависи од културног и историјског окружења у којем су настале.

Обично земље имају неколико нивоа административне поделе. Уобичајени називи за главне (највеће) административне подјеле су: државе (тј. „поднационалне државе”, а не суверене државе), провинције, земље, области, губерније, кантони, префектуре, окрузи, региони, департмани и емирати. Оне се, пак, често деле на мање административне јединице познате под називима као што су крајеви, окрузи, комарке, рејони, јудете или дистрикти, који се даље деле на општине, комуне или заједнице које чине најмање јединице подподела (локалне самоуправе).

Тачан број нивоа административних подела и њихова структура у великој мери варира по земљама (а понекад и унутар једне земље). Обично, што је држава мања (по површини или становништву), то има мање нивоа административних подела. На пример, Ватикан нема никакве административне поделе и Монако има само један ниво, док земље као што су Француска и Пакистан имају по пет нивоа. Сједињене Државе се састоје од држава, поседа, територија и федералног округа, од којих свака има различит број подела.

Главна административна подела земље могла би се назвати „административна подела првог нивоа (или првог реда)” или „први административни ниво”. Његова следећа подела би се могла назвати „административна подела другог нивоа“ или „други административни ниво“ и тако даље.^[1]^[4]^[7]

Административне поделе су концептуално одвојене од зависних територија,^[8]^[9] при чему су прве саставни део државе, а друге су само под неким мањим обликом контроле. Међутим, термин „административна подела“ може да обухвата зависне територије као и прихваћене административне поделе (на пример, у географским базама података).^[10]^[11]

Заједнице уједињене у федерацију под федералном владом су прецизније познате као федералне државе. Федеративна држава се може помињати не само као држава, већ и као провинција, регија, кантон, територија, губернија, област, емират или држава.^[12]^[13]^[14]

Административне јединице које нису федералне или конфедеративне, али уживају већи степен аутономије или самоуправе од других територија у оквиру исте земље, могу се сматрати конститутивним државама те земље. Овај однос неки аутори називају федерацијом.^[15] Пример је аутономна република Каракалпакстан у саставу Узбекистана.^[16]

Примери административних подела

Енглески термини

У многим од следећих термина који потичу од британског културног утицаја, подручја релативно ниске средње густине насељености могу носити назив ентитета за који би се очекивало да ће бити или већи или мањи. Не постоји фиксно правило, јер "сва политика је локална", што је можда добро показано њиховим релативним недостатком системског поретка. У области самоуправе, било шта од тога може се десити и дешава се дуж деонице пута—који углавном пролази кроз рурална, ненасељена села. Будући да су термини административно-политичке поделе локалне регионалне власти, њихов тачан однос и дефиниције подлежу разматрањима домаћег правила, традиције, као и државног статута и дефиниције и контроле локалне самоуправе (административне). У британској културној заоставштини, неки територијални ентитети су почињали са прилично експанзивним окрузима који обухватају знатно велико подручје, али су временом подељени на већи број мањих ентитета.

Унутар тих ентитета налазе се велики и мали градови или места, који могу, али и не морају бити седиште округа. Неки од већих светских градова културно, ако не и званично, обухватају неколико округа, а они који прелазе државне или покрајинске границе такође имају много заједничког у културном смислу, али су ретко укључени у исту општинску власт. Многи братски градови деле границу на води, која често служи као граница градова и округа. На пример, Кембриџ и Бостон, Масачусетс, изгледају узгредном путнику као један велики град, док су локално поприлично културно различити и заузимају различите округе.

Врсте административних јединица у свијету

Термини који нису на енглеском језику

Због варијација у њиховој употреби широм света, понекад је тешко одржати доследност у преводу термина. На пример, „шифре подподела земаља“^[17] је неологизам који скраћује „Шифре за представљање назива земаља и њихових подела“. Овде се не ради о „потподели земље”", већ су то кодови по подподели по земљи. Оригинални документ је на француском. Један од исхода таквог превода је: „Schweiz је локални кратки назив земље на немачком језику за Швајцарску.“

Види још

Референце

^ ^а ^б „Administrative divisions - The World Factbook”. www.cia.gov. Приступљено 2021-03-26.
^ „General maps | Geospatial, location information for a better world”. www.un.org. Приступљено 2021-03-26.
^ Article 3(1). „EUR-Lex - 02003R1059-20191113 - EN - EUR-Lex”. eur-lex.europa.eu (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-25.
^ ^а ^б „Global Administrative Unit Layers (GAUL)”. FAO. Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г.
^ „OECD Glossary of Statistical Terms - Administrative regions Definition”. stats.oecd.org. Архивирано из оригинала 27. 08. 2021. г. Приступљено 2021-08-27.
^ „What does Adminstration mean?”. The STANDS4 Network.
^ „Second Administrative Level Boundaries | Geospatial Information Section & Statistics Division | United Nations”. 2021-03-25. Архивирано из оригинала 04. 04. 2021. г. Приступљено 20. 04. 2023.
^ „International Trusteeship System and Trust Territories | The United Nations and Decolonization”. www.un.org.
^ „United Nations General Assembly 15th Session – The Trusteeship System and Non-Self-Governing Territories (pages:509–510)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 20. 3. 2012. г.
^ Kresse, Wolfgang; Danko, David M., ур. (2010). Springer handbook of geographic information (1. изд.). Berlin: Springer. стр. 82–83. ISBN 9783540726807.
^ Yue, P.; Tan, Z. „DM-03 - Relational DBMS and their Spatial Extensions”. GIS&T Body of Knowledge. UCGIS. Приступљено 5. 1. 2023. ^{[мртва веза]}
^ Constituent Units Risk Lengthy Dependency on Federal Aid Архивирано 2010-12-18 на сајту Wayback Machine. Bird, Richard M (2009). Forum of Federations. Accessed 2009-11-01.
^ The Australian National Dictionary: Fourth Edition, pg 1395. (2004) Canberra. ISBN 978-0-19-551771-2.
^ California. Encyclopædia Britannica. Accessed 2009-11-01.
^ Stepan, Alfred (1999), „Federalism and Democracy: Beyond the U.S. Model”, Journal of Democracy, 10 (4): 19—34, S2CID 201765897, doi:10.1353/jod.1999.0072
^ International Covenant On Civil And Political Rights, pp. 5. United Nations Human Rights Committee. Accessed 2009-11-01.
^ „ISO 3166-2:2020”. ISO (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-26.

Литература

Bailey, Robert G. (1996) Ecosystem Geography. ISBN 0-387-94586-5. . New York: Springer-Verlag.
Meinig, D.W. (1986). The Shaping of America: A Geographical Perspective on 500 Years of History, Volume 1: Atlantic America, 1492-1800. New Haven: Yale University Press. ISBN 0-300-03548-9.
Moinuddin Shekh. (2017) " Mediascape and the State: A Geographical Interpretation of Image Politics in Uttar Pradesh, India. Netherland, Springer.
Smith-Peter, Susan (2018) Imagining Russian Regions: Subnational Identity and Civil Society in Nineteenth-Century Russia. Leiden: Brill. 2017. ISBN 9789004353497.
„Trust and Non-Self-Governing Territories (1945-1999)”. United Nations. Архивирано из оригинала 12. 1. 2017. г. Приступљено 20. 1. 2023.
Salesa, Damon Ieremia (2017). Island time : New Zealand's Pacific futures. Wellington, New Zealand: Bridget Williams Books. стр. 6—7. ISBN 9781988533506.
„Find a publication | New Zealand Ministry of Justice”. Архивирано из оригинала 29. 04. 2016. г. Приступљено 20. 04. 2023.
Conan, Neal (11. 8. 2015). „Pacific News Minute: Cook Islands Bid for UN Membership On Hold”. Hawai'i Public Radio. Архивирано из оригинала 09. 12. 2018. г. Приступљено 6. 4. 2019.
Connell, John (2009). „‘We are not ready’ : colonialism or autonomy in Tokelau”. Ур.: Baldacchino, Godfrey; Milne, David. The case for non-sovereignty : lessons from sub-national island jurisdictions. Routledge. стр. 157—168. ISBN 9780415455503.
CIA (2010-07-15). „Guernsey at the CIA's page”. CIA. Приступљено 2010-07-15.
CIA (2010-07-15). „Jersey at the CIA's page”. CIA. Приступљено 2010-07-15.
CIA (2010-07-15). „The Isle of Man at the CIA's page”. CIA. Приступљено 2010-07-15.
„U.S. Insular Areas Application of the U.S. Constitution” (PDF). United States General Accounting Office. новембар 1997. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 02. 2020. г. Приступљено 24. 11. 2020.
„Definitions of Insular Area Political Organizations”. U.S. Department of the Interior. 12. 6. 2015. Приступљено 6. 4. 2019.
„U.S. Insular Areas Applicability of Relevant Provisions of the U.S. Constitution” (PDF). Washington, D.C. 20648: United States General Accounting Office. 20. 6. 1991. стр. 4. Приступљено 14. 8. 2021.
Carney, Gerard (2006). The constitutional systems of the Australian states and territories. Canberra: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-86305-6.
Phillips, Keri (23. 6. 2016). „The end of Norfolk Island's self-government”. ABC. Приступљено 11. 11. 2020.
„Territories of Australia”. The Department of Infrastructure, Transport, Regional Development and Communications. The Department of Infrastructure, Transport, Regional Development and Communications. 2020-02-28. Приступљено 2020-04-25. „The Australian Government, through the department, administers the Indian Ocean Territories of Christmas Island and the Cocos (Keeling) Islands, Norfolk Island, the Jervis Bay Territory, the Ashmore and Cartier Islands, and the Coral Sea Islands. The department also manages the Government's interests in the Australian Capital Territory, and the Northern Territory.”
Rakitskaya, Inna A.; Molchakov, Nikita Y. (2019). „Democratization of territorial constitution : current trends and the constitutional experience of Denmark”. International Journal of Economics and Business Administration. Eleftherios Thalassinos. 7 (1): 166—172. ISSN 2241-4754. Приступљено 11. 11. 2020.

Спољашње везе

SALB Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јануар 2014) Second Administrative Level Boundaries (SALB) programme of the United Nations.
Statoids, an international convention with standardized two-letter-based multi-level summaries of administrative divisions worldwide (e.g. GH.AH.AS represents Adansi South (AE) in the Accra Home (AH) region of Ghana (GH)).
Границе првoстепене подјела земаља - ОУН (језик: енглески)

[:0-1] а ^б „Administrative divisions - The World Factbook”. www.cia.gov. Приступљено 2021-03-26.

[2] „General maps | Geospatial, location information for a better world”. www.un.org. Приступљено 2021-03-26.

[:1-3] Article 3(1). „EUR-Lex - 02003R1059-20191113 - EN - EUR-Lex”. eur-lex.europa.eu (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-25.

[:2-4] а ^б „Global Administrative Unit Layers (GAUL)”. FAO. Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г.

[5] „OECD Glossary of Statistical Terms - Administrative regions Definition”. stats.oecd.org. Архивирано из оригинала 27. 08. 2021. г. Приступљено 2021-08-27.

[6] „What does Adminstration mean?”. The STANDS4 Network.

[7] „Second Administrative Level Boundaries | Geospatial Information Section & Statistics Division | United Nations”. 2021-03-25. Архивирано из оригинала 04. 04. 2021. г. Приступљено 20. 04. 2023.

[8] „International Trusteeship System and Trust Territories | The United Nations and Decolonization”. www.un.org.

[The_Trusteeship_System_and_Non-Self-Governing_Territories-9] „United Nations General Assembly 15th Session – The Trusteeship System and Non-Self-Governing Territories (pages:509–510)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 20. 3. 2012. г.

[Kresse2012-10] Kresse, Wolfgang; Danko, David M., ур. (2010). Springer handbook of geographic information (1. изд.). Berlin: Springer. стр. 82–83. ISBN 9783540726807.

[GISTBOK-11] Yue, P.; Tan, Z. „DM-03 - Relational DBMS and their Spatial Extensions”. GIS&T Body of Knowledge. UCGIS. Приступљено 5. 1. 2023. ^{[мртва веза]}

[12] Constituent Units Risk Lengthy Dependency on Federal Aid Архивирано 2010-12-18 на сајту Wayback Machine. Bird, Richard M (2009). Forum of Federations. Accessed 2009-11-01.

[13] The Australian National Dictionary: Fourth Edition, pg 1395. (2004) Canberra. ISBN 978-0-19-551771-2.

[14] California. Encyclopædia Britannica. Accessed 2009-11-01.

[15] Stepan, Alfred (1999), „Federalism and Democracy: Beyond the U.S. Model”, Journal of Democracy, 10 (4): 19—34, S2CID 201765897, doi:10.1353/jod.1999.0072

[16] International Covenant On Civil And Political Rights, pp. 5. United Nations Human Rights Committee. Accessed 2009-11-01.

[17] „ISO 3166-2:2020”. ISO (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-26.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

Нормативна контрола
Међународне	FAST
Државне	Немачка Израел Сједињене Државе Летонија Јапан
Остале	Енциклопедија савремене Украјине