Аеродром Бор
| Аеродром Бор | |||
|---|---|---|---|
|
| |||
| Општи подаци | |||
| Тип | регионални аеродром | ||
| Оператор | Туристички центар Бор[1] | ||
| Отворен | 1986. | ||
| Држава | Србија | ||
| Најближи град | Бор | ||
| Надморска висина | 386 m | ||
| Координате | 44° 1′ 6″ N 22° 8′ 14″ E / 44.01833° С; 22.13722° И | ||
| Полетно-слетне стазе | |||
| Смер | Дужина | Површина | |
| m | ft | ||
| 15/33 | 1.086 | 3.562 | 60 хектара |
Аеродром Бор се налази у атару села Слатина, према реци Tимок, изнад града Бора и удаљен је од Зајечара[2] 13 км. Изграђен је 1985. године.[2] Његова полетно-слетна стаза је пресвучена „сувим асфалтом“ дужине 1.080 метара, 30 метара ширине[3] и заузима површину од 60 хектара[2]. Уз аеродром је тада изграђена управна зграда са хангаром. У изградњи аеродрома учествовала ја Војска и РТБ „Бор“.[3]
У основи је био замишљен као спортски аеродром, а предвиђено је да се користи и као туристички, односно као аеродром на који могу да слећу и лаки путнички (пословни) авиони.[4] Следеће године након изградње, на њему су одржана два такмичења: 29. Југословенски аерорели и 34. Државно првенство у скакању падобраном.[5] И ако се убраја међу најбоље спортске аеродроме у југоисточној Европи, годинама је био готово заборављен[3], да би почетком маја 1990. овде слетео први путнички авион ЈАТ АН 28 са 17 седишта.[4]
Крајем прве декаде 21. века, аеродром се налазио у запуштеном стању.[2] Захваљујући помоћи РТБ Бор, полетно-слетна стаза аеродрома је почетком 2012. године знатно поправљена.[5] Изграђени су афсалтни прилазни путеви до аеродрома и завршено опремање управне зграде и великог хангар.[4] У мају 2012 држан је аеро скуп, када је на њега слетело око 20 спортских авиона из свих крајева Србије.[3] Тренутно налази у Ц категорији и на полетно-слетну стазу могу да слећу авиони до 5.700 килограма носивости, што подразумева око 40 путника.[2]
Планови и развој
[уреди | уреди извор]Мастер планом развоја инфраструктуре Србија је дефинисано је да, поред постојања међународних аеродрома „Никола Тесла“ у Београду и Константин Велики у Нишу, буде још пет у секундарној групи, односно у другој категорији. Осим Аеродрома Бор, у секундарној групи би били: Вршац и три војна - Батајница, Лађевци и Поникве, који би евентулано, тако да би у случају потребе, брзо могли да буду претворени у међународне.[2][6] У плану је асфалтирањее постојеће стазе, доградњом[3] још око 800 метара полетно-слетне стазе, како би се омогућило слетање авиони са 70 места, као и стицање сертификата за обављање и међународног саобраћаја.[4]
Аеро-клуб Бор планира да направи Сервис за општу авијацију до 5.700 кг и такође град је нашао потенцијал Аеродром и жели такође да инвестира у развој аеродрома тј. светала за ноћно летење и радио фар за инструметалне прилазе. РТБ Бор планира да поново покрене радове на ски центру Црни Врх[7] и на реконструкцији Хотела Борског језера[8].
Компаније и дестинације
[уреди | уреди извор]| Авио-компанија | Одредишта |
|---|---|
| Аир Вега | - |
| Ер Пинк | - |
| Принц авијација | - |
| Аеро Ниж | - |
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Медија центар Бор: Писта пала у заборав, Б. Филиповић, 28. 9. 2010, Приступљено 25. 2. 2013.”. Архивирано из оригинала 16. 03. 2013. г. Приступљено 25. 02. 2013.
- ^ а б в г д ђ „Бор 030: Аеродром у Бору би могао бити међународни, Александра Беба Митровић, 27. 9. 2010, Приступљено 25. 2. 2013.”. Архивирано из оригинала 08. 02. 2012. г. Приступљено 25. 02. 2013.
- ^ а б в г д Бор - све: Одржан Аеро скуп на борском аеродрому, 5. 5. 2012, Приступљено 25. 2. 2013.[мртва веза]
- ^ а б в г „Бор 030: РТБ Аеро клубу купује авион, 14. 4. 2012, Приступљено 25. 2. 2013.”. Архивирано из оригинала 18. 05. 2012. г. Приступљено 03. 05. 2012.
- ^ а б Блиц: Аеродром у Бору ускоро и за путничке авионе, Танјуг, 21. 3. 2012, Приступљено 25. 2. 2013.
- ^ "шири+крила“.htm РТС: Београдски аеродром "шири крила", 04. 7. 2010, Приступљено 25. 2. 2013.
- ^ „РТБ - Колектив часопис бр. 2225: Жичаром „седлају“ планину, Љ. Алексић, стр. 23, 17. 8. 2012, Приступљено 25. 2. 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 24. 12. 2012. г. Приступљено 25. 02. 2013.
- ^ Политика: Више бакра за лепши Бор, 7. 8. 2012, Приступљено 25. 2. 2013.
