Азербејџански ћилим
Азербејџански ћилим (азер. Azərbaycan xalçaları) је традиционални ћилими направљен у географском подручју Азербејџана. Ручно је рађен текстил различитих величина, густе текстуре и површине без хрпе, чији су обрасци карактеристични за многе азербејџанске регионе за израду тепиха. Традиционално, теписи су се у Азербејџану користили за покривање подова, украшавање унутрашњих зидова, софе, столица, кревета и столова.[1]
Израда тепиха је породична традиција пренета усмено и кроз праксу, а израда тепиха и израда ћилима је искључиво женско занимање. У прошлости је свака млада девојка морала да научи умеће ткања тепиха, а теписи које је ткала постали су део њеног мираза. У случају младожење, мајка је та која је исплела велику простирку за његово ново домаћинство. Традиционално су мушкарци стригли овце у пролеће и јесен, док су жене сакупљале боје и преле и бојале предиво у пролеће, лето и јесен.[1]
У новембру 2010. Унеско је азербејџанско ткање тепиха прогласио уврстио на листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.[1]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Азијски ћилим из 19. века изложен у музеју текстила (Вашингтон). -
Свилен вез 17–18. век у колекцији музеја текстила (Вашингтон). -
Намазлиг ћилим из Шушија 19. век. -
Азербејџански ћилим из села Бијо, средина 19. века. -
Карабашки ћилим села Шуша, 1813.
Ћилими у друштвеном и економском животу
[уреди | уреди извор]
У Азербејџану се теписи користе за украшавање дома и за ношење културног значаја као породичне традиције пренешене вербално и вежбањем, а повезани су са свакодневним животом и обичајима. Азербејџанска народна уметност, посебно ткање тепиха, била је предмет пажње владе ради очувања, проучавања, промоције и развијања традиција ткања ћилима.[2][3] Закон „О заштити и развоју уметности тепиха у Азербејџану” усвојен је у децембру 2004,[4] Azerkhalcha је успостављен у мају 2016,[5] дан ткања ћилима почео је да се обележава 5. маја према председничком декрету.[6] Нова зграда за музеј тепиха, коју је аустријски архитекта Франц Јан дизајнирао у облику ваљаног тепиха, изграђена је између 2007. и 2014.[7] Поред тога, државни програм „Заштита и развој уметности тепиха у Азербејџанској Републици 2018—2022” одобрио је у фебруару 2018. председник Илхам Алијев са циљем снабдевања сировинама за ову индустрију, побољшања инфраструктуре за ткање, подршка успостављању нових радних места, спровођење обуке квалификованог особља у области ткања ћилима, прераде и производње вуне и свиленог предива и прерађивачких погона који се користе за производњу боја.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „UNESCO - Traditional art of Azerbaijani carpet weaving in the Republic of Azerbaijan”. ich.unesco.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-16.
- ^ „UNESCO – Traditional art of Azerbaijani carpet weaving in the Republic of Azerbaijan”. ich.unesco.org (на језику: енглески). Приступљено 2019-09-18.
- ^ „On the approval of the State Program for the "Protection and development of carpet art in the Republic of Azerbaijan 2018–2022"”. Ministry of Justice of Azerbaijan – Database of Regulatory Legal Acts. Архивирано из оригинала 09. 06. 2018. г. Приступљено 2019-09-18.
- ^ „Law "On the protection and development of carpet art of Azerbaijan"”. Ministry of Justice of Azerbaijan – Database of Regulatory Legal Acts. Архивирано из оригинала 09. 08. 2020. г. Приступљено 2019-09-18.
- ^ „About Azerkhalcha”. azerxalca.az (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 06. 2018. г. Приступљено 2019-09-18.
- ^ „Azerbaijan celebrates Carpet Weaver Day | Vestnik Kavkaza”. vestnikkavkaza.net (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 05. 05. 2018. г. Приступљено 2019-09-18.
- ^ „Azerbaijan National Carpet Museum”. azcarpetmuseum.az. Архивирано из оригинала 15. 10. 2018. г. Приступљено 2019-09-18.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Азербејџански ћилим на Викимедијиној остави
- Национални музеј ћилима током совјетске ере
- Историја азербејџанских ћилима Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016)
