Азијски слонови

Азијски слонови; Временски распон: плиоцен — холоцен
	Азијски слон
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Mammalia
Ред:	Proboscidea
Породица:	Elephantidae
Племе:	Elephantini
Род:	Elephas; Linnaeus, 1758.
Типска врста
	Elephas maximus; Linnaeus, 1758.
Врсте
	погледај текст
Синоними
	Hypselephas

Азијски слонови (лат. Elephas) један су од два постојећа рода породице слонова (лат. Elephantidae), док је азијски слон (лат. E. maximus) једина преживјела врста овог рода.^[1]

Идентификовано је неколико изумрлих врста које припадају овом роду, укључујући E. recki, E. antiquus и патуљасти E. falconeri и E. cypriotes. Овај род је уско повезан са родом мамута (лат. Mammuthus).^[2]

Таксономија

Род азијских слонова припада сурлашкој породици слонова и чини га једна жива и седам изумрлих врста:^[3]

E. maximus — азијски слон^[1]
- E. m. indicus — индијски слон
- E. m. maximus — шриланчански слон
- E. m. sumatranus — суматрански слон
- E. m. borneensis — борнејски слон, предложен али још увијек није признат као валидан^[4]
- †E. m. sondaicus — јавански слон
- †E. m. rubridens — кинески слон
- †E. m. asurus — сиријски слон
†E. beyeri — описан са фосилних остатака пронађених 1911. на Лузону у Филипинима од стране фон Кенигсвалда^[5]
†E. celebensis — сулавески патуљасти слон, описан са јужног Сулавесија од стране Хоејера^[6]
†E. ekorensis — описан са формације Куби Алги у Туркану у Кенији^[3]
†E. hysudricus — описан са фосилних остатака пронађених на Сивалик брдима од стране Фалконеа и Котлија, 1845^[7]
†E. hysudrindicus — фосил слона из плеистоцена на острву Јава, који се разликује од E. m. sondaicus^[8]
†E. iolensis
†E. platycephalus

Референце

^ ^а ^б Shoshani, J. (2005). „Order Proboscidea”. Ур.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 90. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494.
^ Fleischer, Robert C.; Perry, Elizabeth A.; Muralidharan, Kasinathan; Stevens, Ernest E.; Wemmer, Christen M. (септембар 2001). „PHYLOGEOGRAPHY OF THE ASIAN ELEPHANT (ELEPHAS MAXIMUS) BASED ON MITOCHONDRIAL DNA”. Evolution. 55 (9): 1882—1892. doi:10.1111/j.0014-3820.2001.tb00837.x. Приступљено 20. 4. 2020.
^ ^а ^б Maglio, Vincent J. (1973). „Origin and Evolution of the Elephantidae” (PDF). Transactions of the American Philosophical Society (на језику: енглески). 63 (3): 1. doi:10.2307/1006229. Приступљено 20. 4. 2020.
^ Fernando, Prithiviraj; Vidya, T. N. C.; Payne, John; Stuewe, Michael; Davison, Geoffrey; Alfred, Raymond J.; Andau, Patrick; Bosi, Edwin; Kilbourn, Annelisa; Melnick, Don J.; Craig Moritz (18. 8. 2003). „DNA Analysis Indicates That Asian Elephants Are Native to Borneo and Are Therefore a High Priority for Conservation”. PLOS Biology (на језику: енглески). 1 (1): e6. ISSN 1545-7885. doi:10.1371/journal.pbio.0000006. Приступљено 20. 4. 2020.
^ Koenigswald, Gustav Heinrich Ralph (1956). Fossil Mammals from the Philippines (на језику: енглески). National Research Council of the Philippines. Приступљено 20. 4. 2020.
^ Hooijer, D.A. (1949). „Pleistocene vertebrates from Celebes : IV. Archidiskodon celebensis nov. spec.”. Zoologische Mededelingen (на језику: енглески). 30 (14): 205—226. ISSN 0024-0672. Приступљено 20. 4. 2020.
^ Falconer, Hugh; Cautley, Proby T. (1846). Fauna Antiqua Sivalensis, Being the Fossil Zoology of the Sewalik Hills, in the North of India (на језику: енглески). Smith, Elder and Company. стр. 64. Приступљено 20. 4. 2020.
^ Hooijer, D. A. (1955). „Fossil Proboscidea from the Malay Archipelago and the Punjab”. Zoologische Verhandelingen (на језику: енглески). 28 (1): 1—146.

[MSW3-1] а ^б Shoshani, J. (2005). „Order Proboscidea”. Ур.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 90. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494.

[Fleischer2001-2] Fleischer, Robert C.; Perry, Elizabeth A.; Muralidharan, Kasinathan; Stevens, Ernest E.; Wemmer, Christen M. (септембар 2001). „PHYLOGEOGRAPHY OF THE ASIAN ELEPHANT (ELEPHAS MAXIMUS) BASED ON MITOCHONDRIAL DNA”. Evolution. 55 (9): 1882—1892. doi:10.1111/j.0014-3820.2001.tb00837.x. Приступљено 20. 4. 2020.

[Maglio-3] а ^б Maglio, Vincent J. (1973). „Origin and Evolution of the Elephantidae” (PDF). Transactions of the American Philosophical Society (на језику: енглески). 63 (3): 1. doi:10.2307/1006229. Приступљено 20. 4. 2020.

[4] Fernando, Prithiviraj; Vidya, T. N. C.; Payne, John; Stuewe, Michael; Davison, Geoffrey; Alfred, Raymond J.; Andau, Patrick; Bosi, Edwin; Kilbourn, Annelisa; Melnick, Don J.; Craig Moritz (18. 8. 2003). „DNA Analysis Indicates That Asian Elephants Are Native to Borneo and Are Therefore a High Priority for Conservation”. PLOS Biology (на језику: енглески). 1 (1): e6. ISSN 1545-7885. doi:10.1371/journal.pbio.0000006. Приступљено 20. 4. 2020.

[5] Koenigswald, Gustav Heinrich Ralph (1956). Fossil Mammals from the Philippines (на језику: енглески). National Research Council of the Philippines. Приступљено 20. 4. 2020.

[6] Hooijer, D.A. (1949). „Pleistocene vertebrates from Celebes : IV. Archidiskodon celebensis nov. spec.”. Zoologische Mededelingen (на језику: енглески). 30 (14): 205—226. ISSN 0024-0672. Приступљено 20. 4. 2020.

[7] Falconer, Hugh; Cautley, Proby T. (1846). Fauna Antiqua Sivalensis, Being the Fossil Zoology of the Sewalik Hills, in the North of India (на језику: енглески). Smith, Elder and Company. стр. 64. Приступљено 20. 4. 2020.

[8] Hooijer, D. A. (1955). „Fossil Proboscidea from the Malay Archipelago and the Punjab”. Zoologische Verhandelingen (на језику: енглески). 28 (1): 1—146.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]