Азра (музичка група)
Азра | |
---|---|
Музички рад | |
Активни период | 1977—1988. |
Оснивање | Загреб |
Жанр | рок |
Издавачка кућа | Југотон |
Чланови | |
Садашњи чланови | Бранимир Штулић Мишо Хрњак Борис Лајнер |
Азра је била новоталасни музички састав из Загреба, који је основао Бранимир Џони Штулић 1977. године.
Име
[уреди | уреди извор]Јануара 1977. године за шанком Театра ТД у Загребу, локални анархисти су испијали лозу и причали о политици, славећи јер је Ђоко анархист (коме је посвећена песма Јаблан) добио кћерку, којој је требало дати име. Тада је Џони изрецитовао стихове чувене Хајнеове песме Азра, која се у преводу Сафвет-бег Башагића пева као севдалинка:
- Казуј робе, откуда си, из племена којега си?
- Ја се зовем Ел Мухамед, из племена старих Азра,
- што за љубав живот губе и умиру када љубе.
Тако су исто вече добили име Азра и Ђокова ћерка и Џонијев нови бенд.[1]
Чланови бенда
[уреди | уреди извор]У првом саставу Азре, из јануара 1977. били су:
- Бранимир Штулић – вокал и гитара
- Јосип Јуричић – гитара
- Бранко Матун – бас
- Паоло Сфеци – бубањ
Али, ова постава није дуго потрајала јер су се чланови бенда често мењали, односно Штулић их је мењао. Касније је, једно време, вокал у Азри био Јура Стублић, а Џони је само свирао гитару, јер је хтео да одустане од певања. У почетку су вежбали у једној бараци близу Филозофског факултета. У то време излазиле су омладинске новине Полет, које су пратиле алтернативна рок догађања, и која су помогла пробоју Азре у настанку новог вала.
Први албум су издали у следећој постави:
- Бранимир Штулић (глас, гитара)
- Мишо Хрњак (бас-гитара, глас)
- Борис Лајнер (бубњеви, глас)
Касније се постава мења још неколико пута, да би крајем 1980-их састав чинили:
- Бранимир Штулић (глас, гитара)
- Јурица Пађен (гитара од 1987)
- Стивен Кип (бас-гитара од 1987)
- Борис Лајнер (бубњеви, глас)
Распуштање бенда
[уреди | уреди извор]На врхунцу славе, 1984. године, Џони је распустио Азру (први али не и једини пут) и отишао у свет, односно у Холандију. У овом периоду је упознао Јосефину Фрудмајер, његову садашњу жену. Џони је у Холандији неколико година радио троструки албум на енглеском језику „It Ain' Like In The Movies At All“ који је релативно слабо прошао.
Године 1987. Штулић се вратио у земљу, заједно са новим басистом Стевеном Кипом, за којег каже да га је нашао на улици: "Нашао сам га на улици, једноставно сам га нашао. То увијек иде тако, видио сам га како свируцка и покушао. Свирао је цијелу 1987. и 1988. годину, са њиме сам направио Између крајности и Задовољштину". У наредне три године направио је још четири албума, пре коначног распуштања бенда. Бубњар Борис Лајнер на питање о распаду Азре кратко одговара: „Ах, било је то болно.“[1]
Дискографија
[уреди | уреди извор]Синглови
[уреди | уреди извор]- „Балкан" / „А шта да радим“ (Suzy, 1979)
- „Џони, буди добар" / „Тешко вријеме“ (Југотон, 1982) - уживо
- „Немир и страст" / „Довиђења на влашком друму“ (Југотон, 1983)
- „Клинчек стоји под облоком" / "Flash" (Југотон, 1984)
- "Mon ami"/ „Дубоко у теби“ (Југотон, 1984)
EP
[уреди | уреди извор]- „Лијепе жене пролазе кроз град" / „Позив на плес" / „Сузи Ф." (Југотон, 1980)
- „Е па што" / „Слобода" / „Глуперде лутају далеко“ (Југотон, 1982)
Албуми
[уреди | уреди извор]- "Азра" (Југотон, 1980)
- "Сунчана страна улице" (Југотон, 1981) - двоструки
- "Равно до дна" (Југотон, 1982) - троструки уживо
- "Филигрански плочници" (Југотон, 1982) - двоструки
- "Сингл плоче 1979. - 1982." (Југотон, 1982) - компилација
- "Кад фазани лете" (Југотон, 1983)
- "Криво срастање" (Југотон, 1984)
- "It Ain't Like in the Movies at All" (Дискотон, 1986) - троструки
- "Као и јучер: синглови 1983. - 1986." (Југотон 1987) - компилација
- "Између крајности" (Југотон, 1987)
- "Задовољштина" (Југотон, 1988) - четвороструки уживо
- "Blasé" (Hi-Fi centar, 1997) - двоструки CD
Филмографија
[уреди | уреди извор]- Смоговци (1982), ТВ серија, група се појављује у једној од епизода
- Задовољштина (1987), концертни снимак, VHS издање Југотона
- Сретно дијете (2003), режија Игор Мирковић - филм о југословенском новом таласу.
- Кад Мики каже да се боји (2005), режија Инес Плетикос - документарац о људима о којима је Џони певао
Наводи
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Janjatović, Petar (2003). Ex YU rock enciklopedija. Beograd: Čigoja štampa. COBISS.SR 137175308.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Незваничне странице (Azraweb.com)
- Незваничне странице (Azra.hr)
- Азра дискографија Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2007)
- Азра - текст Петра Јањатовића