Добро дошли на Портал
Социјалистичка Федеративна Република Југославија

О Порталу СФРЈ

застава СФРЈ

Социјалистичка Федеративна Република Југославија је била држава која је постојала од 1945. до 1992. године. Настала је, као равноправна заједница јужнословенских народа, на Другом заседању АВНОЈ-а у Јајцу, 29. новембра 1943, а званично је проглашена 29. новембра 1945. под називом Федеративна Народна Република Југославија.

Била је социјалистичка држава и чланица Покрета несврстаних. У њеном саставу било је шест социјалистичких република и две социјалистичке аутономне покрајине. На њеном челу налазио се доживотни председник Јосип Броз Тито, а после његове смрти маја 1980. земљом је управљало колективно Председништво. Распала се почетком деведесетих година у крвавом грађанском рату.

Успомену на СФР Југославију данас чува Музеј Југославије у Београду, као и неколико удружења грађана широм бивших југословенских република.

Портал је настао је 1. децембра 2008. поводом 90-огодишњице формирања прве заједничке државе југословенских народа Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Изабрана биографија

Иван Рибар (Вукманић, код Карловца, 21. јануар 1881 — Загреб, 2. фебруар 1968) био је доктор права, хрватски и југословенски политичар из времена Аустроугарске, Краљевине СХС и ФНР Југославије, учесник Првог светског рата и Народноослободилачке борбе и јунак социјалистичког рада.

Право је студирао у Бечу, Прагу и Загребу. Током студија политички се ангажовао међу хрватском националном омладином. Након дипломирања, био је један од оснивача Хрватске напредне демократске странке (ХНДС), која је била део Хрватско-српске коалиције. Од 1907. живео је у Ђакову, где је радио као адвокат и политички деловао. У Загребу је 1909. је докторирао право, а 1913. је изабран за заступника у Хрватском сабору. Био је делегат у Парламенту Краљевине Угарске у Будимпешти. Борио се против германофилске политике и залагао се за јединство Хрвата и Срба, као и стварање југословенске државе.

За време Првог светског рата, мобилисан је у Аустроугарску војску. Најпре се налазио у источној Босни, а потом у Галицији на руском фронту. Од 1915. поново је учествовао у раду Хрватског сабора, а октобра 1918. у стварању Народног већа Словенаца, Хрвата и Срба. Марта 1919. изабран је за потпредседника Привременог народног представништва Краљевине СХС. Исте године приступио је Југословенској демократској странци (ЈДС). Након првих избора, од децембра 1920. до октобра 1922. био је председник Уставотворне скупштине.

Приликом расцепа у Демократској странци, подржао је Љубу Давидовића и његову политику новог „народног споразума”, а након увођења Шестојануарске диктатуре, 1929. године, налазио се у опозицији. Активно се бавио адвокатуром и пред судом бранио многе познате комунисте. Био је друштвено активан и учествовао у раду Соколског друштва. Од 1935. залагао се за политику народног фронта и вршио политичку агитацију, због чега је 1938. искључен из странке. Потом је формирао сопствену групу Демократску левицу, која је сарађивала са левим земљорадницима, републиканцима и другим опозиционим странкама и групама, међу којима и илегалном Комунистичком партијом Југославије (КПЈ), с обзиром да му је старији син Иво Лола био комуниста и секретар Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Од 1939. био је председник Друштва пријатеља СССР.

Након окупације Југославије, 1941. илегално је боравио у Београду до лета 1942. када се пребацио у Загреб, одакле је у јесен исте године отишао у Босну, где је ступио у партизане. Новембра 1942. на Првом заседању Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) изабран је за председника његовог Извршног одбора. Током 1943. учествовао је у борбама на Неретви и Сутјесци. Новембра 1943. на Другом заседању АВНОЈ-а изабран је за његовог председника. Августа 1945. постао је председник Председништва Привремене народне скупштине. Од јануара 1946. до јануара 1953. био је председник Президијума Народне скупштине ФНРЈ (шеф државе). Био је члан Председништва Социјалистичког савеза радног народа Југославије (ССРНЈ). Објавио је четири књиге Записа и три мемоарске књиге.

Изабрана фотографија

Разгледница Панчева

Изабрана фотографија

Миодраг Петровић Чкаља 1963.

Да ли сте знали

... да су СФРЈ и Малта биле једине несврстане земље у Европи?
... да је сахрана Јосипа Броза Тита званично најпосећенија сахрана једног државника у ХХ веку?
... да је последњи председник Председништва СФРЈ био Стипе Месић?
... да је споменик „Победи народа Славоније“ код Каменске (саграђен 1968, срушен 1992) био највећи апстрактни споменик на свету?
...да је Милка Планинц 1982. године постала прва жена премијер у СФРЈ и уједно прва жена премијер у источној Европи?
...да је филм „Скупљачи перја” 1968. године био југословенски кандидат за Оскара?

Изабрани чланак

Варљиво лето ’68 је југословенски играни филм из 1984. снимљен у режији Горана Паскаљевића, а по сценарију Гордана Михића. Главне улоге тумаче Славко Штимац, Данило Бата Стојковић, Мира Бањац, Мија Алексић и Ивана Михић. Премијерно је приказан 5. априла 1984. у биоскопу „Балкан” у Београду.

Радња филма дешава се 1968. и прати доживљаје матуранта Петра у потрази за „женом свог живота” што га доводи у низ деликатних ситуација. Његов „свет” насељен је женама које су предмет његове младалачке жеље — удатим госпођама, стидљивим вршњакињама, изазовним професоркама, због чега га не интересују наизглед преломни историјски догађаји, због којих када коначно нађе праву љубав она мора бити прекинута. Кроз низ комичних сцена филм се бави понашањем малих људи у једној важној политичкој години. Тандем Паскаљевић—Михић створио је истовремено љубавну и политичку комедију смештену у идиличној и патријархалној провинцији до које допире ехо бурних светских и домаћих политичких збивања.

Упоредо са филмом снимљена је истоимена телевизијска серија, која је у јесен 1985. емитована на Телевизији Београд. Југословенска кинотека је филм уврстила међу 100 српских играних филмова, који су 28. децембра 2016. проглашени за културно добро од великог значаја.