Аклиматизација
Аклиматизација је биолошко и психолосоцијално прилагођавање животу у новом окружењу. То су постепени одговори организма на промене у околини.[1] Ти одговори су често привремени, али могу водити и трајним променама. Аклиматизација може да претходи промени и тако омогући организму да преживи услове који надмашују његово природно искуство.[2]
Аклиматизација на хладноћу
[уреди | уреди извор]Особе које су хронично изложене хладноћи доживљавају прилагођавање терморегулације. Навикавање је далеко најчешће примећено прилагођавање хроничном излагању хладноћи.[3] Ублажавање дрхтања и вазоконстрикције изазване хладноћом су обележја навикавања (Иоунг, 1988). Ова подешавања омогућавају да кожа буде топлија током излагања хладноћи, али то може допринети већем губитку топлоте и израженијем паду унутрашње температуре.
Осим навикавања, аклиматизација на хладноћу може појачати реакције на хладноћу или изазвати реакције које нису очигледне у неаклиматизованом стању. Ова подешавања прате два обрасца. Прво, метаболичка аклиматизацију- коју карактерише израженији термогени одговор на хладноћу.[3] Преувеличан одговор на дрхтање може се развити због хроничне изложености хладноћи, а могућност да људи развију термогенезу без дрхтања не може се потпуно искључити. Насупрот томе, побољшани механизми очувања топлоте карактеришу изолациони образац аклиматизације.[3] Бржа кожна вазоконстрикција се развија код неких особа хронично изложених хладноћи, које се тиме прилагођавају како би одражали појачан симпатички нервни одговор.[3]
У поређењу са хроничним топлотним стресом, физиолошка прилагођавања хроничном излагању хладноћи изгледају мање практична у смислу ублажавања топлотног оптерећења, одбране телесне температуре и спречавања топлотних болести и повреда. Без обзира на то, промене у реакцији дрхтања на хладноћу које су резултат навикавања или метаболичке аклиматизације могу имати неке нутритивне импликације.[2]
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 24. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ а б Research, Institute of Medicine (US) Committee on Military Nutrition; Marriott, Bernadette M.; Carlson, Sydne J. (1996), Physiology of Cold Exposure (на језику: енглески), National Academies Press (US), Приступљено 2024-10-06
- ^ а б в г Young, A.J. 1988. Human adaptation to cold. Pp. 401–434 in Human Performance Physiology and Environmental Medicine at Terrestrial Extremes, K.B. Pandolf, editor; , M.N. Sawka, editor; , and R.R. Gonzalez, editor. , eds. Indianapolis, Ind.: Benchmark.
Литература
[уреди | уреди извор]- Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
