Пређи на садржај

Акутни оток плућа у роњењу

С Википедије, слободне енциклопедије
Акутни оток плућа у роњењу
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностбаромедицина
МКБ-10J81
МКБ-9-CM514 518.4

Акутни оток плућа у роњењу, „хладноћом индукован едем плућа“ нагли је по живот рониоца опасан поремећај функције плућа. Настаје због излива течности у интерстицијални и алвеоларни простор плућа, као могућа последица нарушене функције плућа и дисања у току роњења.[1][2][3]

Епидемиологија

[уреди | уреди извор]

Иако инциденца акутног отока плућа у роњењу није велика, она је у благом порасту сва све већим бројем ронилаца рекреативаца. Наиме у прошлости су се роњењем обично бавили професионалци, са одређеном физичком спремношћу, те одређеном едукацијом о техници и могућим компликацијама у току роњења. Данас се све чешће роњењем баве физички неприпремљени и слабо едуковани рониоци (рекреативци), са искључиво сезонским искуством у роњењу. Такође у ронилачке активности укључен је и све шири старосни распон ронилаца, све већи број жена, те људи граничних психофифизичких способности, што може у њиховом организму изазвати специфичне компликације током роњења, као што је нпр акутни едем плућа, акутни едем мозга, декомпресиона болест, које се понекад могу завршити и смртним исходом.[4]

Етиологија

[уреди | уреди извор]

Као могући узроци акутног отока плућа у роњењу наводе се:[5]

Роњење у хладној води

У највећем броју случајева појава акутног едема плућа догађа се у току или након роњења у хладној води, па се хладноћа може сматрати једним од главних узрока, па је по њој овај поремећај назван хладноћом-индукован едем плућа. Мада је у неколико случајева едем плућа код рониоца настао у току роњења у топлој води.[6]

Удисање ваздуха под повишеним притиском;

  • у току роњења на већим дубинама због додатног отпора који ствара ронилачки апарат за дисање, или
  • због изложености плућа повишеном притиску (удахнуток ваздуха на површини воде), у току роњења на дах,

Повећана густине гаса у дубини, због ниже температура и увећаног притиска воде. Густина ваздуха повећава се сразмерно дубини (и притиску који влада на тој дубини), тако да је густина ваздуха на дубини од 30 m четири пута већа, а на дубини од 60 m седам пута већа нега на морској површини.[7]

Појава акутног едем плућа током рекреативног роњењења је ретка појава у наизглед здравих особа. Будући да овај спорт ужива велику популарност, роњење не само да има све више присталица међу спортистима већ и код неспортиста, и не обухвата само младе, већ га све више упражњавају и старије особе. Зато на појаву едема плућа у току роњења утичу и бројни чиниоци који настају у каснијој животној доби.[8]

У истраживању које су спровели енгл. Esen Kıyan и сар. код случајева са развојем синдрома акутног едема плућа у току роњења, максимална дубина зарона, била је у распону од 17 до 43 m од површине мора, а температура воде од 10° до 17°C.[9]

Предиспозиција

[уреди | уреди извор]
Све већи број људи у Свету бави се роњењем

На основу ретроградних анализа већег броја случајева, бројни аутори наводе следеће факторе, као могуће узроке настанак акутног едема плућа у току роњења;[10]

1. Ниска температура воде,
2. Животна доб рониоца

Истраживанјима је доказано да се акутни едем плућа у роњењу чешће јавља код особа средњих година и старијих. Као могући фактори предиспозиције у старости наводе се:

  • хипертензије која је чешћа у старијих особа,
  • физиолошке промене у респираторним функцијама, насталим као последица физиолошког старења.
3. Неправилан начин живота
  • гојазност као последица неправилне исхране
  • недовољна физичка кондиција
  • пушење, злоупотреба алкохола и дроге
4. Здравствени проблеми
5. Неправилности у роњењу
  • већи број узастопних роњења у краћем времену или у више дана узастопно
  • неправилна употреба ронилачке опреме

Физика и физиологија роњења

[уреди | уреди извор]

Роњење на ваздух под повишеним притиском састоји се од удисања мешавина различитих гасова, најчешће кисеоника и азота, на различитим дубинама зарона. На одређеним дубинама зарона гас се понаша према законима физике, и његов притисак зависи од притиска околине (средине) којој је гас изложен. Како ронилац иде дубље, спољни притисак на његово тело и органе се повећава. На нивоу мора притисак износи једну атмосферу, и са зароном повећава се за сваких десет метара испод нивоа мора, тако да на 10 m притисак гаса износи 2 атмосфере (тј удвостручава се), на 20 m износи 3 атмосфере итд.

Повећани притисак околине, повећавапарцијални притисак кисеоника у плућима и повећани отпор дисању, повећани отпор кретању, додатну тежину и притисак ронилачке опреме, и додатно је погоршан хладноћом воде. То је разлог да постоје различити ефекти околине који се јављају када ронилац уђе у воду.

Такође и скуба опрема за роњење додатно повећава отпор дисању; што може повећати радно оптерећење респираторног система.

Патофизиологија роњења[11]

[уреди | уреди извор]

Патофизиолошки механизми, као и фактори ризика који доприносе појави едема плућа су заправо сложен и мултифакторски;

Вазоконстрикција

Периферна и централна вазоконстрикција и промене у крви вероватно играју истакнуту улогу у настанку поремећаја у раду срчаних комора које под повећаним оптерећењем (које може настати у току роњења) испоручју оксигенисану крв, што захтева и веће ангажовање респираторног система.[12]

Пораст капиларног притиска

Повећан капиларни трансмурални притисак, растеже зида капилара, и кроз алвеоларни епител, због повећане пропустљивости и „пукотина“ у зиду капилара, доводи до излива течности и појаве едема у плућима.[5]

Пораст унутаргрудног притиска

Још један фактор који би могао изазвати поремећај у раду капиларне баријере у плућима је претерано негативан интраторакални притисак током инспирације, који је последица повећане густине гаса у дубини (због ниже температура и увећаног притиска воде) и додатног отпора који ствара ронилачки апарат за дисање.[13][14]

Грчење дијафрагме (пречеге)

Негативни ефекти притиска који изазивају крварење у алвеолама ронилаца који роне на дах јављају се (на основу спроведених истраживања) вероватно као последица контракција дијафрагме и повишеног физичког напрезања због пливања у току роњења на дах. Комбинацији излагање инспираторном отпору након зарањања главе у воду и поремећај размене угљен-диоксида, вероватно одражавају блажи облик интерстицијалног едема плућа. Зато се код ових ронилаца може јавити пенушави ружичасти испљувак, након више узастопних роњења.[15]

Стресна реакција у току роњења

Реакција на стрес изазван додатним отпором дисању у току роњења је покушај смањивања минутне вентилације плућа. Нижи минутни волумен уз подразумевани већи волумен кисеоника значи да се побољшала ефикасност дисања и обрнуто.

Ниска температура воде

Током зарона, температура на дубини је по правилу нижа него температура на површини. Регулисање температуре је у начелу отежано, те је неопходна одговарајућа одећа за излагање таквим температурама. Према истраживањима урањање у хладну воду може изазвати хипервентилацију која нормално престаје унутар неколико минута. За време потапања у хладну воду долази до повећања активности симпатичког нервног система што узрокује повећање фреквенције срца. Такође као последица зарањања срце мора радити више због повећања периферног отпора (1—3).[16][17][18]

Клиничка слика

[уреди | уреди извор]

Најчешћи симптоми акутног едема плућа у рониоца су;

  • диспнеја која настаје док је ронилац у дубини,
  • кашаљ,
  • хемоптизија (крвави пенушави испљувак)
  • хипоксија, која због недостатака кисеоника у артеријској крви може довести до срчаног застоја и смрти.

Тежи облици едема угрожавају живот рониоца:

  • Губитак свести, до које може доћи на дубини, може изазвати смрт утапањем ако се раониоцу не пружи правовремена помоћ.
  • Диспнеја која је праћена израженијом хипоксијом и може код рониоца са едемом плућа да изазове и појаву срчаног удара пре изроњавања.

Дијагноза

[уреди | уреди извор]

Пошто симптоми овог поремећаја понекад могу да буду недовољно јасни, важно је да рониоци и лекари, који се баве обезбеђењем роњења, буду свесни овог синдрома у циљу пружања правовремене и адекватне медицинске помоћи.

Дијагноза акутног едема плућа у рониоца се поставља;[19][20]

  • Анамнезом, непосредно након изрона.
  • Објективим прегледом рониоца, непосредно након изрона.
  • Класичном или ЦТ радиграфијом, које могу бити поуздан сликовни налаз уз комплексну патогенезу поремећаја.

Диференцијална дијагноза

[уреди | уреди извор]

У диференцијалној дијагнози могу доћи у обзир следећи плућни поремећаји који се могу јавити самостално или удружено;

Терапија

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Едем плућа

У највећем броју случајева акутни едем плућа у роњењу са брзо санира и то спонтано без икаквог лечења или уз лечење стандардном симптоматском терапијом која се примењује код насрчаног облика едема плућа. Мада највећи број случајева не захтева никакво лечење, све особе са знацима акутног едема плућа морају бити извесно време на посматрању од стране медицинског особља.

Због оваквих карактеристика клиничке слике и спонтаног ишчезавања симптома, значајан број мањих случајева овог синдрома остаје недијагностикован, и не бива евидентиран у историји болести рониоца, што може имати последице ако се поремећај поново јави у каснијој животној доби а ронилац или његов лекар нису спровели одговарајуће превентивне мере.[22][23]

Види још

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Edmonds C. Diving medicine for scuba divers. 2. izd. McKenzie B, Thomas RL, ur. Melbourne, Australia: JL Publ., 1997
  2. ^ Edmonds, C.; Thomas, R. L. (1972). „Medical aspects of diving. I.”. Med J Aust. 2 (21): 1199—201. PMID 4642436. S2CID 5947453. doi:10.5694/j.1326-5377.1972.tb103799.x. .
  3. ^ Ante Obad, Utjecaj ronjenja na komprimirani zrak i primjene vitamina C i E na izabrane funkcije ljudskog srca i endotelnu funkciju nadlaktične arterije, Zagreb, 2009. „DISERTACIJA” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 04. 03. 2016. г. Приступљено 7. 1. 2015. 
  4. ^ Опћенито о роњењу и физика роњеа У:Ante Obad, Utjecaj ronjenja na komprimirani zrak i primjene vitamina C i E na izabrane funkcije ljudskog srca i endotelnu funkciju nadlaktične arterije, DISERTACIJA Zagreb. (2009). стр. 7–10.
  5. ^ а б West, JB, Mathieu-Costello, Structure, strength and failure of the pulmonary blood-gas barrier. Milic-Emili, J eds. European respiratory monograph: respiratory mechanics. 1999,171-–202 ERS Journals, Ltd. Sheffield, UK
  6. ^ Hampson, N. B.; Dunford, R. G. (1997). „Pulmonary edema of scuba divers”. Undersea & Hyperbaric Medicine : Journal of the Undersea and Hyperbaric Medical Society, Inc. 24 (1): 29—33. PMID 9068153. 
  7. ^ Guyton, Arthur C.; Hall, John E. (1990). Medicinska fiziologija. Beograd-Zagreb: Medicinska knjiga. стр. 758—767. ISBN 963-176-192-2 Проверите вредност параметра |isbn=: checksum (помоћ). 
  8. ^ Anthonisen, NR (1984) Physiology of diving: respiration. Shilling, CW Carlston, CB Mathias, RA eds. The physician’s guide to diving medicine ,71-85 Plenum Press. New York, NY
  9. ^ Kıyan, Esen; Aktas, Samil; Toklu, Akın Savas (2001). „Hemoptysis Provoked by Voluntary Diaphragmatic Contractions in Breath-Hold Divers”. Chest. 120 (6): 2098—2100. PMID 11742946. doi:10.1378/chest.120.6.2098. 
  10. ^ Hampson NB, Dunford RG. (1997). „Pulmonary edema of scuba divers”. Undersea Hyperb Med. 24 (1): 29—33. PMID 9068153. .
  11. ^ (језик: енглески) „P. Lindholm andC. E. Lundgren The physiology and pathophysiology of human breath-hold diving J. Appl. Physiol. January 1, 2009 106:284—292;AbstractFull TextFull Text (PDF)”. Приступљено 15. 4. 2010. 
  12. ^ Doubt TJ. (1996). „Cardiovascular and thermal responses to SCUBA diving.”. Med Sci Sports Exerc. 28 (5): 581—6. PMID 9148087. doi:10.1097/00005768-199605000-00007. .
  13. ^ Dreyfuss, D.; Basset, G.; Soler, P.; Saumon, G. (1985). „Intermittent positive-pressure hyperventilation with high inflation pressures produces pulmonary microvascular injury in rats”. The American Review of Respiratory Disease. 132 (4): 880—884. PMID 3901844. doi:10.1164/arrd.1985.132.4.880 (неактивно 2023-08-02). 
  14. ^ Balestra C, Germonpre P, Marroni A. (1998). „Intrathoracic pressure changes aftr Valsalva strain and other maneuvers: implications for divers with patent foramen ovale.”. Undersea Hyperb Med. 25 (3): 171—4. PMID 9789337. .
  15. ^ (језик: енглески) „Keating, WR, McIlroy, MB, Goldfein,A Cardiovascular response to ice-cold showers. J Appl Physiol 1964;19,1145-1150 Abstract}-”. Приступљено 15. 4. 2010. 
  16. ^ Baković, Darija; Valic, Zoran; Eterović, Davor; Vuković, Ivica; Obad, Ante; Marinović-Terzić, Ivana; Dujić, Z̆Eljko; et al. (2003). „Spleen volume and blood fl ow response to repeated breath-hold apneas.”. J Appl Physiol. 95 (4): 1460—6. PMID 12819225. doi:10.1152/japplphysiol.00221.2003. .
  17. ^ Baković, Darija; Eterović, Davor; Valic, Zoran; Saratlija-Novaković, Žana; Palada, Ivan; Obad, Ante; Dujić, Željko; et al. (2006). „Increased pulmonary vascular resistance and reduced stroke volumein association with CO2 retention and inferior vena cava dilatation.”. J ApplPhysiol. 101 (3): 866—72. PMID 16728515. doi:10.1152/japplphysiol.00759.2005. 
  18. ^ Bakovic D, Glavas D, Palada I, Breskovic T, Fabijanic D, Obad A; et al. (2008). „High-grade bubbles in left and right heart in an asymptomatic diver at restafter surfacing”. Aviat Space Environ Med. 79 (6): 626—8. PMID 18581949. doi:10.3357/ASEM.2244.2008. .
  19. ^ Zwirewich CV, Muller NL, Abboud RT, Lepawsky M. (1987). „Noncardiogenic pulmonary edema caused by decompression sickness : rapid resolution following hyperbaric therapy”. Radiology. 163 (1): 81—82. PMID 3823462. doi:10.1148/radiology.163.1.3823462. .
  20. ^ Cochard G, Arvieux J, Lacour J-M, Madouas G, Mongredien H, Arvieux CC (2005). „Pulmonary edema in scuba divers: recurrence and fatal outcome”. Undersea Hyperb Med. 32 (1): 39—44. PMID 15796313. .
  21. ^ Boussuges, A.; Pinet, C.; Thomas, P.; Bergmann, E.; Sainty, J. M.; Vervloet, D. (1999). „Haemoptysis after breath-hold diving”. The European Respiratory Journal. 13 (3): 697—699. PMID 10232449. doi:10.1183/09031936.99.13369799. 
  22. ^ West, J. B.; Colice, G. L.; Lee, Y. J.; Namba, Y.; Kurdak, S. S.; Fu, Z.; Ou, L. C.; Mathieu-Costello, O. (1995). „Pathogenesis of high-altitude pulmonary oedema: Direct evidence of stress failure of pulmonary capillaries”. The European Respiratory Journal. 8 (4): 523—529. PMID 7664848. S2CID 15785753. doi:10.1183/09031936.95.08040523. 
  23. ^ Donald, K. J.; Edwards, R. L.; McEvoy, J. D. (1975). „Alveolar capillary basement membrane lesions in Goodpasture's syndrome and idiopathic pulmonary hemosiderosis”. The American Journal of Medicine. 59 (5): 642—649. PMID 1106191. doi:10.1016/0002-9343(75)90225-9. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Класификација


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Акутни_оток_плућа_у_роњењу&oldid=27841359”