Акценат (музика)
Изглед
Реч акцент (фр. и енгл. аccent) потиче из латинског језика и значи нагласак.[1]
У музици акцент[2] је појава која настаје када се неки тон или акорд одсвира гласније од осталих. Знак за акцент је сличан великом положеном латиничном слову в ( > ) и пише се изнад или испод нотне главе.
Акцент се примењује при фразирању, музицирању, извођаштву, интерпретацији, агогици, у синкопи и стиловима у музици.
Врсте акцената
[уреди | уреди извор]- Динамички - настаје када неки тон или акорд истакнемо гласније од осталих.
- Мелодијски - налази се на највишем и најдубљем тону музичке фразе.
- Метрички - налази се на првом тактовом делу, природан је и назива се теза.
- Агогички - настаје када једва осетно продужимо трајања неког тона.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина
- ^ Р. Лазић - В. Перичић, основи теорије музике, Приступљено 4. 5. 2013.[непоуздан извор?]