Пређи на садржај

Албатроси

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Албатрос)

Албатрос
Временски распон: 40–0 Ma
Олигоцен–садашњост
Краткорепи албатрос (Phoebastria albatrus)
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Procellariiformes
Породица: Diomedeidae
G.R. Gray 1840[1]
Родови

Diomedea
Thalassarche
Phoebastria
Phoebetria
†Tydea
†Plotornis
†Diomedavus
†Aldiomedes

Глобална густина опсега (црвено)

Албатроси[2] (лат. Diomedeidae) су најчешћа породица птица субполарних вода Антарктика, иако се могу срести у умереним, па и у тропским морима.

Опис

[уреди | уреди извор]

Велика је океанска птица, тела покривеног белим перјем, сивкасте главе и врата. Горња површина дугих и меких крила, као и кратког репа, је тамносмеђа, скоро црна. Преко ока, према назад, има танку тамну црту. Одрасле птице имају ружичасто-жути кљун. Доња страна крила такође је по ивицама тамна. Младе птице имају сиву главу и врат, и тамни кљун. На кратким ногама међу прстима има пловне кожице. Тело му је дуго око један метар, а распоном крила достигне два и по метра. Један је од најбољих океанских летача који највећи део живота проведе једрећи над хладним субполарним океанима јужне полулопте. Понекад долети до европских обала.

Исхрана

[уреди | уреди извор]

Храни се морском рибом и мекушцима.

Размножавање

[уреди | уреди извор]

Гнезди се на пустим острвима у великим колонијама, где у неугледном гнезду одгаји само једно младо. На копно долази само када гради гнездо. Целог живота живи са истом женком.

Наука

[уреди | уреди извор]

Таксономија и еволуција

[уреди | уреди извор]

Ознака „албатрос” обухвата између 13 и 24 врсте (број је још увек предмет расправе, а 21 је најчешће прихваћен број) у четири рода. Ови родови су велики албатроси (Diomedea), молимавкси (Thalassarche), севернопацифички албатроси (Phoebastria) и сивии албатроси (Phoebetria). Севернопацифички албатроси се сматрају сестринском таксоном великих албатроса, док се сиви албатроси сматрају ближим молимавксима.[3]

Таксономија групе албатроса била је извор многих дебата. Сибли-Алквистова таксономија смешта морске птице, птице грабљивице и многе друге у знатно проширени ред, Ciconiiformes, док орнитолошке организације у Северној Америци, Европи, Јужној Африци, Аустралији и Новом Зеланду задржавају традиционалнији ред Procellariiformes. Албатроси се могу одвојити од осталих Procellariiformes генетски и кроз морфолошке карактеристике, величину, њихове ноге и распоред њихових носних цеви (видети испод: Морфологија и лет).[3]

У оквиру породице, о додели родова се расправља више од 100 година. Првобитно су стављени у један род, Diomedea. Рајхенбах их је преуредио у четири различита рода 1852. године, а затим их је поново здружио и поново раздвојио неколико пута, при чему је додељено укупно 12 различитих имена рода (иако никада више од осам одједном) до 1965 (Diomedea, Phoebastria, Thalassarche, Phoebetria, Thalassageron, Diomedella, Nealbatrus, Rhothonia, Julietata, Galapagornis, Laysanornis, и Penthirenia).[4]

Скелет албатроса врсте Thalassarche melanophris изложен у Музеју за остеоологију у Оклахома Ситију, Оклахома, САД

До 1965. године, у покушају да се врати ред у класификацију албатроса, они су сврстани у два рода, Phoebetria (сиви албатроси, који су највише личили на процелариде и који су се у то време сматрали „примитивним”) и „Diomedea” (остатак).[5] Иако је изнет предлог за поједностављење породице (посебно номенклатуре), класификација је заснована на морфолошкој анализи Елиота Куза из 1866. године, и обраћала је мало пажње на новије студије и чак игнорисала неке од Кузових сугестија.[4]

Истраживање Герија Нана из Америчког природњачког музеја (1996) и других истраживача широм света који су проучавали митохондријску ДНК свих 14 прихваћених врста, довела су до проналаска четири, а не две, монофилетске групе унутар албатроса. Они су предложили васкрсење два стара имена рода, Phoebastria за албатросе северног Пацифика и Thalassarche за молимавксе, при чему би велики албатроси задржали назив Diomedea, а сиви албатроси остали у Phoebetria.[6]

Док се део научне заједнице слаже око броја родова, усаглашеност је мање заступљена у погледу броја врста. Историјски гледано, до 80 различитих таксона су описали различити истраживачи; већина њих су биле нетачно идентификоване младе птице.[7]

Филогенетски односи родова албатроса, на основу рада Нуна et al. 1996.

На основу свог рада на родовима албатроса, Робертсон и Нун су 1998. године предложили ревидирану таксономију са 24 различите врсте,[4] у поређењу са 14 тада прихваћених. Ова проширена таксономија уздигла је многе успостављене подврсте до пуне врсте, али је критикована због тога што у сваком случају није користила информације рецензиране од стране колега да би оправдала подела. Од тада, даље студије су у неким случајевима подржале или оповргле ове поделе. Један рад из 2004. у којем се анализира митохондријска ДНК и микросателити сложио се са закључком да се антиподски албатрос и тристански албатрос разликују од лутајућег албатроса, према Робертсону и Нану, али је открио да се предложени Гибсонов албатрос, Diomedea gibsoni, није разликовао од антиподског албатроса.[8] Највећим делом, привремену таксономију од 21 врсте прихватају ITIS и многи други истраживачи, мада дефинитивно не сви. Године 2004, Пенхалурик и Винк су позвали да се број врста смањи на 13 (укључујући и груписање амстердамског албатроса са лутајућим албатросом),[9] иако је и сам овај рад био контроверзан.[7][10]

Молекуларна студија Сиблија и Алквеста о еволуцији породица птица нагласила је радијацију Procellariiformes у олигоценском период пре 35–30 милиона година (Mya), иако је ова група вероватно настала раније, са фосилом који се понекад приписује реду, морском птицом познатом као Tytthostonyx, која се налази у стенама касне креде (од пре 70 милиона година). Молекуларни докази сугеришу да су олујне бурнице биле прве које су се одвојиле од прастаре популације, а затим албатроси, а касније су се одвојили процелариди и ронилачке бурнице. Најранији фосилни албатроси пронађени су у стенама од еоцена до олигоцена, иако су неки од њих само условно приписани породици и чини се да ниједан није посебно близак живим облицима. То су Murunkus (средњи еоцен Узбекистана), Manu (рани олигоцен Новог Зеланда) и неописани облик из касног олигоцена Јужне Каролине. Најстарији широко прихваћени фосилни албатрос је Tydea septentrionalis из раног олигоцена из Белгије.[11] Diomedavus knapptonensis је мањи од свих постојећих албатроса и пронађен је у касним олигоценским слојевима државе Вашингтон, САД.[12] Plotornis се раније често сматрао бурницом, али је сада прихваћен као албатрос. Он потиче из средњег миоцена у Француској, из времена када је подела између четири модерна рода већ била у току, о чему сведоче Phoebastria californica и Diomedea milleri, обе врсте из средњег миоцена са Шарктут Хила у Калифорнији. Они показују да је до поделе између великих албатроса и севернопацифичких албатроса дошло до пре 15 милиона година. Слични фосилни налази на јужној хемисфери стављају расцеп између сивих албатроса и молимавка на раздобље пре 10 милиона година.[3]

Фосилни запис албатроса на северној хемисфери је потпунији од оног на јужној, а многи фосилни облици албатроса су пронађени у северном Атлантику, који данас нема албатроса. Остаци колоније краткорепих албатроса откривени су на острву Бермуда,[13] а већина фосилних албатроса са северног Атлантика припадала је роду Phoebastria (албатроси северног Пацифика); један примерак, Phoebastria anglica, пронађен је у наслагама у Северној Каролини и Енглеској. Због конвергентне еволуције, посебно костију ногу и стопала, остаци праисторијских псеудозубних птица (Pelagornithidae) могу се погрешно сматрати остацима изумрлих албатроса; Manu би могао бити такав случај, а сасвим је извесно да је претпостављена џиновска бутна кост албатроса из раног плеистоцена[14] формације Дајиничи у Какегави, Јапан, заправо од једне од последњих псеудозубних птица. Aldiomedes angustirostris је била јединствена ускокљуна врста из плиоцена Новог Зеланда.[11][а]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ The articles on Diomedea, Phoebastria, and Thalassarche contain more data on fossil species of living albatross genera.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Brands, Sheila (14. 8. 2008). „Systema Naturae 2000 / Classification – Family Diomedeidae”. Project: The Taxonomicon. Архивирано из оригинала 16. 6. 2009. г. Приступљено 17. 2. 2009. 
  2. ^ „Прилог I - Строго заштићене врсте које се налазе на Додацима CITES конвенције”. pravno-informacioni-sistem.rs. 
  3. ^ а б в Brooke, M (2004). Albatrosses and Petrels Across the World. ISBN 0-19-850125-0.  Oxford University Press, Oxford, UK
  4. ^ а б в Robertson, C. J. R. and Nunn, G. B. (1998) "Towards a new taxonomy for albatrosses" in: Proceedings First International Conference on the Biology and Conservation of Albatrosses, G.Robertson & R.Gales (Eds), Chipping Norton:Surrey Beatty & Sons, 13–19,
  5. ^ Alexander, W. B.; Fleming, C. A.; Falla, R. A.; Kuroda, N. H.; Jouanin, C.; Rowan, M. K.; Murphy, R. C.; Serventy, D. L.; Salomonsen, F.; et al. (1965). „Correspondence: The families and genera of the petrels and their names”. Ibis. 107 (3): 401—5. doi:10.1111/j.1474-919X.1965.tb07326.x. 
  6. ^ Nunn, G. B.; Cooper, J.; Jouventin, P.; Robertson, C. J. R.; Robertson, G. G. (1996). „Evolutionary relationships among extant albatrosses (Procellariiformes: Diomedeidae) established from complete cytochrome-b gene sequences” (PDF). Auk. 113 (4): 784—801. JSTOR 4088857. doi:10.2307/4088857. 
  7. ^ а б Double, M.C. & Chambers, G.K., (2004). "The need for the parties to the Agreement on Albatrosses and Petrels (ACAP) to establish a robust, defendable and transparent decision-making process for the construction and maintenance of their species lists ". Proceedings of the Scientific Meeting of Agreement on Albatrosses and Petrels (ACAP), Hobart, Australia, 8–9 November 2004
  8. ^ Burg, T.M.; Croxall, J.P. (2004). „Global population structure and taxonomy of the wandering albatross species complex”. Molecular Ecology. 13 (8): 2345—2355. PMID 15245406. S2CID 28479284. doi:10.1111/j.1365-294X.2004.02232.x. 
  9. ^ Penhallurick, J.; Wink, M. (2004). „Analysis of the taxonomy and nomenclature of the Procellariiformes based on complete nucleotide sequences of the mitochondrial cytochrome b gene” (PDF). Emu. 104 (2): 125—147. S2CID 83202756. doi:10.1071/MU01060. 
  10. ^ Rheindt, F. E.; Austin, J. (2005). „Major analytical and conceptual shortcomings in a recent taxonomic revision of the Procellariiformes – A reply to Penhallurick and Wink (2004)” (PDF). Emu. 105 (2): 181—186. S2CID 20390465. doi:10.1071/MU04039. 
  11. ^ а б Mayr, Gerald; Tennyson, Alan J. D. (2020). „A small, narrow-beaked albatross from the Pliocene of New Zealand demonstrates a higher past diversity in the feeding ecology of the Diomedeidae”. Ibis (на језику: енглески). 162 (3): 723—734. ISSN 1474-919X. S2CID 203891391. doi:10.1111/ibi.12757. 
  12. ^ Mayr, Gerald; Goedert, James L. (2017). „Oligocene and Miocene albatross fossils from Washington State (USA) and the evolutionary history of North Pacific Diomedeidae”. The Auk. 134 (3): 659—671. doi:10.1642/AUK-17-32.1 Слободан приступ. 
  13. ^ Olson, S.L.; Hearty, P.J. (2003). „Probable extirpation of a breeding colony of Short-tailed Albatross (Phoebastria albatrus) on Bermuda by Pleistocene sea-level rise”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 100 (22): 12825—12829. Bibcode:2003PNAS..10012825O. PMC 240703 Слободан приступ. PMID 14566060. doi:10.1073/pnas.1934576100 Слободан приступ. 
  14. ^ Gelasian, formerly Late Pliocene

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Животињско царство: албум-бојанка за 250 сличица; аутор текста Еуген Драгановић; Београд (2004)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Албатроси на Викимедијиној остави.
Викиврсте имају више информација о чланку Албатроси.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Албатроси&oldid=28929564”