Пређи на садржај

Алберт Леш

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Алберт Леш
Лични подаци
Датум рођења(1946-05-17)17. мај 1946. (78 год.)
Место рођењаСуботица, ФНР Југославија

Алберт Леш (Суботица, 17. мај 1946) је југословенски и српски уметник, сликар и дизајнер. По презимену је са простора Краљевине Бохемије, по родитељима Словенац, по рођењу Суботичанин, по местима пребивалишта Митровчанин и Новосађанин - Војвођанин.[тражи се извор] Један је од оснивача Удружења ликовних уметника Сирмиум у Сремској Митровици (1980. г.).[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

У лепези ликовног стваралачког опуса радио је на креирању визуелног идентитета фирми и на графичком обликовању логотипа, плаката, календара, проспеката, каталога, симбола и амбалаже. Од 1968. бавио се графичком делатношћу и дизајном. Као аранжер, дизајнер и сарадник за економску пропаганду, од 1977. радио је у Пољопривредно-индустријском комбинату Сирмиум у Сремској Митровици. Као представник предузећа Митрос освојио је Награду за најлепши излог прехране на Такмичењу аранжера Србије „Излог ’88” у Лесковцу (1988).[2] Од 1988. члан је Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине (УПИДИВ)[3], а Покрајински секретаријат за образовање и културу Социјалистичке Аутономне Покрајине Војводине утврдио му је статус самосталног уметника за примењено ликовно стваралаштво (1990).

У Новом Саду је насликао комбинацију зидне слике и пропагандне поруке, гигантски мурал површине 332,5 m2 на ком је приказао како три модерна Атласа у фармерицама подижу слику Вобана, маскоте Војвођанске банке (1992).

Креирао је визуелни идентитет часописа Сунчани сат у којем су објављивани чланци везани за науку, уметност и културу (1994).[4]

Циклус слика Крижни пут насликао је у периоду од 1997. до 2000. године. Свих четрнаест слика трајно су изложене у простору Римокатоличке цркве Св. Димитрија у Сремској Митровици (2000).[5] Насликао је десет портрета светих и блажених у Цркви Марије Мајке Цркве у Александрову и два портрета на објекту Маријанског светишта Госпе од суза на Бунарићу (2003). Осликао је леву страну таванице и приземни део олтарског простора[6] Цркве Снежне Госпе на Текијама у Петроварадину (2004). У целости је осликао и унутрашњост Римокатоличке Цркве Св. Илије у Љуби (2006).

За своје стваралаштво примио је значајна признања више друштвених и струковних организација.[7]

Изложбе

[уреди | уреди извор]

Уметничка дела излагао је на самосталним и колективним изложбама у Сремској Митровици, Београду, Новом Саду, Суботици, Ваљеву и Крагујевцу. Сликарским радовима у уљу, пастелима, цртежима, графикама, скулптурама у бакру, бронзи и дрвету, отвoрио је врата галеријских простора ван Србије, те је излагао и у Јужној Аустралији, Хрватској, Словенији и Чешкој.

Самосталне изложбе

[уреди | уреди извор]

Колективне изложбе

[уреди | уреди извор]
  • Ликовни салон, Галерија „Лазар Возаревић”, Сремска Митровица, 1974, 1975, 1978.[14]
  • Форма VII, Четврти сремскомитровачки салон, Галерија „Лазар Возаревић”, Сремска Митровица, 1979.[15]
  • Изложба ликовног стваралаштва, Општински суд, Ваљево, 1979.[16]
  • Изложба Удружења ликовних уметника „Сирмиум”, Народни музеј, Крагујевац, 1981.[17]
  • Изложба у Галерији УПИДИВ, Нови Сад, 1988.
  • Форма XII, Нови Сад, 1991.
  • Мајска изложба, Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић”, Београд, 1992.[18]
  • 35. Златно перо Београда, Уметнички павиљон „Цвјијета Зузорић, Београд, 1993.[19]
  • Форма XIII, Галерија савремене ликовне уметности СПЦ „Војводина”, Нови Сад, 1994.
  • Трећи међународни сајам графичке индустрије и дизајна, Нови Сад, 1995.[20]
  • Форма XIV, Српско народно позориште, Нови Сад, 1996.
  • Ликовна колонија Посочје, Основна школа „Душан Муних”, Мост на Сочи, 1997.
  • Форма XV, Музеј Војводине, Нови Сад, 1998.
  • Форма XVI, Музеј Војводине, Нови Сад, 2000.
  • Ликовна колонија Посочје, Толмински музеј, Толмин, 2001.
  • Форма XVII, Музеј Војводине, Нови Сад, 2002;
  • Форма XVII, Савремена галерија, Суботица, 2003.
  • Ликовна колонија Бунарић, Суботица, 2003.[21]
  • Ликовна колонија Посочје, Толмински музеј, Толмин, 2004.[22]
  • Ликовна колонија Запрешић, Загреб, 2004.
  • Изложба графика Exlibris, Опава, 2004.
  • Форма XVIII, Музеј Војводине, Нови Сад, 2004.
  • Палић као инспирација, Градска кућа, Суботица, 2005.[23]
  • Ликовна колонија Намјешт на Хани, Оломоуц, 2005.[24][25]
  • Форма XIX, Музеј Војводине, Нови Сад, 2006.
  • 20 година ликовних колонија словеначких академских и аматерских сликара широм света, Градска кућа, Љубљана, 2011.[26]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Историјат УЛУ Сирмиум”. Удружење ликовних уметника Сирмиум. 26. октобар 2011. Приступљено 20. јул 2021. 
  2. ^ „Излог ’88”. Трговачке новине. Leskovac. октобар 1988. 
  3. ^ „Članovi UPIDIV Sekcije za grafički dizajn”. УПИДИВ. Приступљено 20. јул 2021. 
  4. ^ Сунчани сат. Сремска Митровица: Културно-просветна заједница Сремске Митровице. 1992. стр. 154. ISSN 0354-2645. 
  5. ^ Копиловић, Андрија (септембар 2003). „Цркви Исус радник сликар Леш даровао слику”. Звоник. Приступљено 20. јул 2021. 
  6. ^ Милер, Стјепан (2005). Молитвеник Госпе Текијске. Петроварадин: Светиште Госпе Текијске. стр. 31. 
  7. ^ Јовелић, Драгољуб (25. октобар 1989). „Наши радници ствараоци”. Сремске новине. 
  8. ^ Вановац, Стефа (29. март 1982). „Књижевно вече у Аделаидеу”. Ново доба: 22. 
  9. ^ Радуновић, Јован (11. октобар 1989). „Аутентичност ликовног израза”. Сремске новине: 7. 
  10. ^ Ромић, Златко (10. јул 1998). „Хиљаде златних залога”. Суботичке новине: 9. 
  11. ^ „Осебујна тематска цјелина”. Хрватска ријеч. Суботица. 12. новембар 2004. Приступљено 21. јул 2021. 
  12. ^ Светицки, Блажица (15. децембар 2004). „Отворена изложба слика Алберта Леша”. Нови лист. Ријека: 19. 
  13. ^ Таборска, Зденка (30. јул 2005). „Половина Европе је моја”. Једнота. Daruvar. 30: 8, 9. 
  14. ^ Ликовни салон Срем 78. Сремска Митровица: Галерија Лазар Возаревић. 1978. стр. 6. 
  15. ^ IV Сремскомитровачки салон Форма VII. Сремска Митровица: Галерија „Лазар Возаревић”. 1979. стр. 16. 
  16. ^ Изложба ликовног стваралаштва. Ваљево: XIII Југословенски сусрети аматера „Абрашевић”. 1979. стр. 3. 
  17. ^ Каталог изложбе УЛУ Сирмиум. Крагујевац: Галерија Народног музеја Крагујевац и Удружење ликовних уметника Сирмиум. 1981. стр. 3. 
  18. ^ 24. Мајска изложба. Београд: Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије. 1992. стр. 25. 
  19. ^ 35. Златно перо Београда, Југословенски бијенале илустрације. Београд: Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије. 1993. стр. 33. 
  20. ^ Каталог трећег међународног сајма графичке индустрије и дизајна. Нови Сад: Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине. 1995. стр. 6. 
  21. ^ „Седми сазив ликовне колоније Бунарић”. Хрватска ријеч. 29. август 2003. Приступљено 21. јул 2021. 
  22. ^ „Ликовна колонија Посочје”. Толмински музеј. 5. август 2004. Приступљено 21. јул 2021. 
  23. ^ Тумбас, Никола (20. јул 2005). „Палић као инспирација”. Суботица инфо. Приступљено 21. јул 2021. 
  24. ^ Башић Палковић, Давор (10. јун 2005). „Трајни поклон чешком градићу”. Хрватска ријеч. Суботица. Приступљено 21. јул 2021. 
  25. ^ Horká, Soňa (19. мај 2005). „Hosté ze srbské Subotice na Olomoucku”. Statutární město Olomouc. Приступљено 21. јул 2021. 
  26. ^ 20 let likovnih kolonij slovenskih akademskih in amaterskih slikarjev po svetu. Љубљана: Slovenska izseljenska matica. 2011. стр. 13. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алберт_Леш&oldid=28537901”