Александар Даргомижински
Александер Даргомижински | |
|---|---|
 Александер Даргомижински, портрет Константина Маковског, 1869. | |
| Датум рођења | 14. фебруар 1813. |
| Место рођења | Троицкоје, Руска Империја |
| Датум смрти | 17. јануар 1869. (55 год.) |
| Место смрти | Санкт Петербург, Руска Империја |
Александер Сергејевич Даргомижски (рус. Александр Сергеевич Даргомыжский; Москва, 14. фебруар 1813 — Санкт Петербург, 17. јануар 1869) био је руски композитор. Премостио је јаз у руском оперском стваралаштву између Михаила Глинке и касније генерације Велике петорке и Петра Иљича Чајковског.
Биографија
[уреди | уреди извор]Даргомижски је рођен у селу Троицкоје, Бељевски округ, Тулска губернија (сада Арсењевски округ Тулска област), а школовао се у Санкт Петербургу. Био је познат као талентовани музички аматер када је 1833. године упознао Михаила Глинку и био охрабрен да се посвети компоновању. Његова опера Есмералда (либрето композитора, према делу Виктора Игоа Звонар Богородичине цркве) компонована је 1839. (изведена 1847), а његова Русалка изведена је 1856; али је имао мало успеха или признања ни код куће ни у иностранству, осим у Белгији, све до 1860-их,[1] када је постао део али не и члан Велике петорке.
Последња опера коју је компоновао Камени гост, његово је најпознатије дело, познато као пионирски подухват мелодичног рецитатива. Са оркестрацијом и завршетком прве сцене која је остала недовршена након његове смрти, завршили су је Сезар Кјуј и Николај Римски-Корсаков, а Петорка ју је веома ценила због онога што се сматрало прогресивним приступом оперском изразу. Премијерно је изведена 1872. године, али никада није постала трајни стандардни оперски репертоар.[1]
Даргомишки је оставио и неке недовршене оперске пројекте, међу којима је и покушај поставка Пушкинове Полтаве. Поред опера, његове друге композиције укључују бројне песме, клавирске комаде и нека оркестарска дела.[1]
Умро је у Санкт Петербургу 1869. године у 55. години.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Овај чланак укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Chisholm, Hugh, ур. (1911). Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ)
Литература
[уреди | уреди извор]- Richard Taruskin, Opera and Drama in Russia As Preached and Practiced in the 1860s. New ed. Rochester: University of Rochester Press, 1993.
- Cui, La musique en Russie (Paris, 1880)
- Pougin, Essai historique sur la musique en Russie (Turin, 1897)
- Fétis, Biographie universelle des musiciens (Paris, 1862)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Академске | |
| Уметничке | |
| Људи | |
| Остале | |
